Било је већ тема о овоме које су настале на основу неких вести и конструисаних закључака, а сада једно статистичко истраживање.

Фертилитет или стопа фертилитета је број деце које роди просечна жена у једној популацији, током свог плодног периода. Статистички начин рачунања је дискутабилан, јер ово је синтетички показатељ, не нешто што се директно израчунава. Обично се у међународној статистици узима као период плодности од 15 до 44 или 49 година.
Иако је овај показатељ по начину израчунавања синтетички, то је основни показатељ по питању демографије. Наталитет, који се много лакше израчунава, је последица фертилитета. Ако нека земља има (још увек) младо становништво, и са сниженим фертилитетом одржаће стопу рађања по години (што је наталитет). Природни прираштај настаје као разлика наталитета и морталитета. Смањењем смртности може се повећати природни прираштај (односно умањити негативни ефекти), али само привремено. Слично важи и за продужење животног века. То је из простог разлога што су људи обично смртни. Од већег значаја може бити смањење смртности код људи у плодном периоду живота, што ћемо видети на примеру наше земље.

Док су људи смртни, и жена има колико и мушкараца, стопа фертилитета која омогућава просту репродукцију је 2. Заправо, потребна је бар мало виша стопа, јер нажалост постоји могућност да неко не дочека период плодности. Дакле минимална стопа која дугорочно обезбеђује обнављање становништва је 2.05 или 2.10. Нешто нижа стопа не мора бити катастрофална сама по себи, али пад испод 1.7 је већ црвена лампица, посебно ако није равномерно распоређена по етничким групама или ако постоји опасност од имиграције људи који не деле исте вредности. Испод 1.5 можда више и нема повратка.

А сада погледајмо податке по земљама, па ће бити анализа ових резултата.
List of countries and territories by fertility rate
1   Mali
7.38
2   Niger
7.37
3   Uganda
6.84
4   Somalia
6.68
5   Afghanistan
6.64
6   Yemen
6.49
7   Burundi
6.48
8   Burkina Faso
6.41
9   Democratic Republic of the Congo
6.37
10   Angola
6.27
49   West Bank
4.17
50   Kiribati
4.12
51   Iraq
4.07
52   Nepal
4.01
53   Saudi Arabia
3.94
54   Ghana
3.89
55   Paraguay
3.84
59   Pakistan
3.71
60   Guatemala
3.70
61   Belize
3.52
62   Honduras
3.48
77   Philippines
3.05
86   India
2.81
87   Egypt
2.77
88   Bolivia
2.76
98   Morocco
2.62
99   World
2.59
100   Bahrain
2.57
102   Jordan
2.55
103   Venezuela
2.55
104   Colombia
2.51
109   Mexico
2.39
110   Indonesia
2.38
111   Israel
2.38
126   United States
2.09
127   Azerbaijan
2.05
131   Albania
2.03
136   Metropolitan France
1.98
144   Turkey
1.89
145   Kazakhstan
1.89
146   Vietnam
1.89
151   Ireland
1.86
152   United Kingdom
1.85
158   Norway
1.78
160   Australia
1.76
161   People's Republic of China (mainland only)
1.75
166   Finland
1.73
171   Serbia
1.69
180   Canada
1.61
181   Cuba
1.60
186   Malta
1.51
187   European Union
1.50
188   Portugal
1.48
189   Switzerland
1.44
190   Georgia
1.42
191   Estonia
1.41
192   Croatia
1.41
194   Germany
1.40
195   Bulgaria
1.39
196   Russia
1.39
197   Romania
1.38
198   Austria
1.37
199   Greece
1.35
200   Armenia
1.34
205   Italy
1.29
206   Spain
1.29
207   South Korea
1.28
208   Latvia
1.28
209   Poland
1.26
212   Ukraine
1.24
213   Bosnia and Herzegovina
1.23
214   Japan
1.23
218   Lithuania
1.21
219   Taiwan
1.12
220   Singapore
1.07
221   Macau
1.03
222   Hong Kong
0.98

Листа је дата у опадајућем редоследу, па ће и коментар бити такав.
На врху листе се види да нису муслиманске земље прве, већ благу предност имају афричке подсахарске земље, односно неке афричке муслиманске земље. Африка је огромна демографска бомба и само болештине и ратови спречавају да их нема много више. Колико више? Па не бих се играо са бројкама, јер и актуелни трендови су алармантни. Није далеко дан када ће Африка имати десет пута више становника него Европа. С обзиром на предвиђене климатске и еколошке промене није тешко замислити где ће сви ти људи морати да дођу.
Муслиманске земље су одмах за њима, али ту има великих разлика. Предњаче Авганистан, Ирак и Западна Обала (територија Палестине), док су неке друге пале на ниво бољих европских земаља – Турска и Иран имају фертилитет нешто испод 2, такође и даље младо становништво. Већ многољудни Пакистан има веома високу стопу фертилитета – 3.71.
Индија која има већ више од милијарду становника има и даље високу стопу од 2.81. Питање је времена када ће Индија по броју становника престићи Кину.
Латиноамеричке земље имају релативно високе стопе које се крећу до 3.7 код неких мањих (Гватемала, Хондурас) односно око 2.5 (Колумбија, Венецуела, Мексико). Неке друге земље имају много ниже стопе – рецимо Куба или Чиле. Уопштено, генерални је закључак да католичке земље следе афричке и муслиманске (на пример Филипини 3.05). Али оне ипак заостају, па је разумљив податак да је укупан број муслимана превазишао број католика.

Сједињене Државе имају солидну стопу од 2.09, па се не би рекло да је демографија проблем Америке – због чега се може рећи да Европу чека тежа судбина него Америку, више о томе у тексту This Century.
Но, није небитно КО чини ту демографску слику. Најплодније су у САД породице хиспаноса, па за њима следе црначке и породице европског порекла, док азијатске имају нешто мању стопу раста. Уз надирући утицај хиспаноса види се да ни Америка нема ружичасту перспективу.
НР Кина има стопу фертилитета од 1.75, што је солидно с обзиром на „политику једног детета“. Неки апологети Запада су предвиђали кинеске проблеме са старењем становништва, иако је ова стопа већа него просек Европске Уније, и много већа него она у Јапану. Уосталом, Кинескињама бране да рађају, па имају већу плодност него Европљанке које државе не могу да намоле! Мислите о том...

У Европи је ситуација сива или црна (просечна стопа 1,50). При томе је могуће уочити карактеристичне разлике, од земље до земље. Више стопе фертилитета имају земље са већим бројем имиграната, док оне где имиграната има мање имају најниже стопе. Католичке европске земље имају нешто већи фертилитет него протестантске и, нажалост, православне.
Тако можемо тумачити конкретне податке. Рецимо Британија и Ирска имају сличне стопе (1.85 и 1.86), али треба имати у виду да је у Енглеској много више муслиманских имиграната. Тако се може тумачити и пристојна француска стопа од од 1.98, коју неки „жути“ из идеолошких разлога објашњавају демографском политиком, намерно заборављајући на „само“ пет милиона Арапа. Не „господо“, Француска није решила тај проблем, чак ни ако није тачан податак да се тамо 2006. родило више муслиманских него хришћанских беба.
Немачких очајних 1.40 се може тумачити још катастрофалније ако се има у виду три милиона Турака тамо. Колико заправо рађа Немица? Да ли је права цифра она која је у Италији или Пољској (између 1.25 и 1.30), где нема још толико имиграната?! Или је још нижа стопа...
На први поглед наша земља није толико лоша са својих 1.69, али нажалост претпостављам да је то заједно са Косовом. Биће још коментара, за сада ћу само рећи да Срби нису „народ најстарији“ после Јапанаца. Видео сам податке по којима је Србија по старости на петом или шестом месту (отприлике где и Хрватска).
Ситуација је катастрофална у Јужној Кореји, Јапану, Пољској и Украјини. Најниже стопе фертилитета су у неким „прекоморским“ територијама (градови-острва-државе) као што су Макау, Сингапур и Хонгконг (око 1.00) и ту се можда може говорити и о неким статистичким ефектима.

Шта можемо рећи о црној статистици у нашој земљи?! Ако Српкиње не почну више да рађају, црно нам се пише. То само делимично зависи од одређених мера државе, а само мало више од економских фактора. Пад прираштаја је у Србији настао кад и у остатку Европе. Можемо ли, само на основу планираног привредног раста (фамозне „евроатланске интеграције“) рачунати на већу стопу него што је сада у другим „транзиционим“ земљама – Румунија 1.38, Хрватска 1.41, Пољска 1.26... све само дно табеле! Зашто бисмо их престигли, ако је код нас иста (или гора) ситуација, и делимо сличне „европске вредности“?!?
Па можда је баш решење у промени вредносног модела. Јер лако је закључити да где је фертилитет стабилан или чак експлозиван вредносни модел је углавном традиционалистички – муслиманске и католичке земље, Индија...
Како сам на почетку рекао, смањењем смртности и продужењем животног века се само делимично помаже. Док је природна и разумна жеља сваког човека да живи што дуже, у просеку ће сви онда радити дуже, или издвајати више од својих зарада за старе дане. Демографски је ефектније смањити смртност у фертилном периоду, што се може спречавањем основних узрока смрти међу младима – а то су наркоманија и саобраћајне несреће. Такође је битно смањити узроке смрти код средовечних људи – као што су инфаркт или рак.

Pa šta čekaš?

Za godinu dana ovde dva Hrvata su se oženila, jedan vam odvede prelepu devojku iz Beograda ispred nosa. Dete se rodilo jednom kolegi koliko sam ja to primetila. Ali zato ima bar deset zrelih ko kruške da se žene i da imaju decu, samo lepše im kod mame.

I znaš šta, mi mame smo krive. Umesto da sa 18 počnemo da vas teramo da sami sebi perete veš da bi vam sa 24 bilo lepše sa ženom ili mužem, mi vas sve nešto štitimo.

Oču bre da igram na svadbi, da nosim na poklon štramplice i Dr Spoka.

Дошло је до извесних промена на том плану.
Али ја сам само ситна риба у мору плавом... Овде причамо о глобалним трендовима, укључујући ту и "европску будућност" Србије. А види се црно на бело да Европа будућности нема!


Женим се у суботу, договорено
А оно за маме си у праву, мада тек треба проценити колико то утиче...

evropa ima buducnost
samo problem je sto je neevropska

Тја... европска Србија у неевроспкој Европи
Наравно да Европа има будућност... стајаће ово полуострво Азије до нових тектонских поремећаја... можда још милионима година.

Jesmo li mi na Rodopima, najstarijem tlu Evrope? Imamo li najstariju  kulturu Evrope, Lepenka? Jel u Vinči ispod Avalona bila najstarija poznata livnica bronze u Evropi?

Možda se nećemo zvati Srbi kao što se ne zovemo ni Singi ali nigde mi ne idemo čak ni u slučaju potopa i ledenih doba. 

Stvarno ćem da igram na svadbi? Kako ja o tome još ništa ne znam?

taman kad ove teme na forumu dosade ,uvijek se tu negdje nadje duh da zapecati jednu koja je na mjestu!! svaka cast za temu naravno..nisam siguran da ce odziv bas biti veliki posto su ovdje posjecene samo teme gdje se svadjaju radikali i ldp-ovci i naravno braca hrvati ,mi i muslimani...ali nema veze..veliki problem evrope i u buducnosti ce biti broj stanovnika ,jednostavno bogati ljudi vise vole otici na ljetovanje na bahame nego se baktati sa djecom kod kuce..ali dobro njih mogu da shvatim..ali sta je sa srbijom ,niti smo bogati niti pravimo djecu?!

То је тзв. Стара Европа. Винчанска култура коју су покушали да прекрсте у Дунавска кад нису успели да је "укину". Пратио сам својевремено текстове по НИН-у у вези тога. Иако нисам присталица Деретићевих глупости, и даље сматрам да је наша "антика" неправедно запостављена.
Са друге стране нису ни Срби "народ најстарији" (демографски). Нисмо ни други. Не знам где су ти подаци...


Хвала, хвала
Ово је мало као аналитичка подршка неким темама које се онако узгред помену, паролашки.
Препуцавања као таква ме ионако не занимају... Од кад нема на форуму Руфуса, Гатора, Краљевића

Чим човек о нечему сувише размишља, од тога нема вајде...
Ако бисмо предочили себи све могуће катастрофе које би могле да се десе, паметно бисмо закључили да рађање нових нараштаја нема никаквог смисла.
Мени је такав скептицизам веома близак, и да сам недајбоже истрајала у томе, не бих данас имала породицу.
Према томе, не смете себи допустити темељно размишљање, иначе - оде воз!

ovo treba da bude glavna tema ,a ostale da se pominju uzgred..

"Препуцавања као таква ме ионако не занимају... Од кад нема на форуму Руфуса, Гатора, Краљевића "


ccc pa onda ova tema nece imati ni preko 20 postova!! ma pusti njih uvijek se nadje neki umorni ,nikola ili malecki!

ne moze srbija opstati sa ovakvom stopom radjanja ,umjesto da nas je sad 20-25 miliona koliko nas je trebalo biti ima nas tek 7 miliona u matici..a mozda ni toliko.