Dakle, tema nije usko vezana za Vuka Brankovica, vec i Kosovski boj.Naime, da li je najveci "izdajnik" u srpskoj istoriji zaista napustio boj na Kosovu, ili je on samo paravan da se prekrije neuspeh Srba u bitci protiv Turaka?Postoje odredjene tvrdnje da su srpski ratnici noc uoci boja bili toliko pijani, da nisu mogli ni da sede na konjima, a kamoli da se bore.Po tim saznanjima Vuk ne samo da nije napustio bitku, nego je jedini bio trezan i vodio najzesce borbe.....
Da li je Srbija bila pobedjena i pre boja na Kosovu i da li je ta bitka bila samo formalnost?

Nemoj da mesas istoriju i mit.
Prvo bitka realno gledano nije bila neuspeh. Turci nisu 1389. odmah nakon boja okupirali Srbiju. Naravno nije bila ni uspeh pogotovu ne na duzi rok jer je Srbija posle boja rapidno propadala. Bitka je strateski gledano bila neresena, posle nje su se obe strane povukle da lizu rane...

Licnost Vuka Brankovica u istoriji i Vuka Brankovica u legendi ne moraju da imaju nikakve veze.

Srbija pre boja nikako nije bila porobljena (zasto bi do boja uopste i doslo da jeste).

Neke od teritorija koje su pre toga bile deo Srpske srednjovekovne drzave su vec bile ili pod direktnom turskom upravom ili vazalne drzave.

Srbija je pre boja bila rascepkana na niz feuda s lokalnim gospodarima i bez centralne vlasti. Ovo je bila jako cesta pojava u srednjem veku svuda po Evropi. Turska je tada bila sila u usponu, daleko veca nego vecina Evropskih drzava u to vreme tako da joj Srbija nije mogla biti takmac.

Mislim da sam već negdje pisao o toj temi. Vuk Branković nije bio nikakav izdajnik, kao što ni Srbija nije poražena u kosovksoj bici. Ona je samo trajno onemogućila nekakvu unutarnjesrpsku konsolidaciju, do koje vjerojatno ne bi došlo sve da su Srbi i uvjerljivo pobijedili.

Vuk Branković je imao taj "grijeh" da je preživio bitku, a "odmagalo" mu je i to što je bio na čelu izrazito moćne obitelji. Za razliku od njega drugi vođa neke moćne obitelji nije preživio bitku (naravno, Lazar), a njegova djeca su još bila malodobna. U klasičnoj, sebičnoj maniri tog vremena, njegova udovica se brinula da osigura nasljedstvo i utjecaj svom sinu, te je najvjerojatnije iz njezinog kruga potekla legenda o Vukovoj izdaji, kojoj su kumovali i suradnja Brankovića (u množini, kao obitelji) s Turcima, ništa neobično. U kasnijim vremenima, kada je Srbija bila definitvno pokorena, ova legenda je imala i svoju praktičnu ulogu, da pokaže kako se samo slogom održavaju i postižu sloboda i napredak.

Usput, druga velika legenda i laž, je ona o kraljeviću Marku kao velikom borcu protiv Turaka, iako je ovaj bio njihov vjerni sluga, i kao takav poginuo 1395. u bici na Rovinama, kojom je nakratko obranjena rumunjska samostalnost.

Lepo kaze narod... svi smo mi deca nekih Brankovica ...

Ko ce ga znati da li on uopste postojao i da li smo mi pobedili na Kosovu ili ne! :archery:

Znamo mi filipe, sve se zna...

Pre par godina u jednoj knjizi procitao sam zanimljiv tekst o Vuku Brankovicu!

Ne mogu se setiti naziva ali cu pokusati da saznam!

Po tom tekstu Vuk Brankovic uopste i nije ucestvovao u bici na Kosovu!

Razlog! U vreme kosovskog boja padala je velika kisa (bar po tom tekstu) a vojska Vuka Brankovica (koji je bio vladar Kosova u to vreme) bila je sastavljena od teskih oklopnika koji zbog loseg vremena na vreme nisu stigli na kosovo polje.

Medjutim sama po sebi ta prica mi ne bi bila mnogo uverljiva samim tim da je Vuk bio vladar na Kosovu i da je svakako na Kosovo Polje trebao stici prvi a ne poslednji!

Medjutim, u nekim epskim pesmama koje se kasnije pominju u toj knjizi govori se o velikom nevremenu nekoliko dana pre i na sam dan Kosovskog Boja.

Samim tim i ja sam ovu teoriju prihvatio kao jednu "od mogucih" mada iskreno mala je verovatnoca da je to istina!