Fenomen prodavačica

One su gospodarice tajnih odaja luksuza u kojima možete nabaviti original ukrivo skrojene "leviske" iz Novog Pazara, svilene haljine od 38.000 dinara sa etiketama "Moscino"(slovo "h" je progutano u transportu od Istanbula do Beograda- put je truckav, autobus ima loše amortizere, pa firme gube po neko slovo ), "Gucci" cipele sa uloškom od skaja i gumenim đonom (izuzetno su povoljne, u Italiji koštaju 400 evra, a ovde su upola cene navalite žene, kao što jedan reklamni oglas kaže: obujte "Gucci" u Guči).

Ako slučajno primetite da postoji znatna disproporcija u cenama i kvalitetu koji ona garantuje, gospodarica prodavačica će vas hladno pogledati kao smrdljivu gorgonzolu, trepnuće kao u slou moušn kadru i kazati - Ne, to su sve originali. Onda će okrenuti glavu od vas, niste dostojni njene pažnje kada ne znate šta je na ceni, već vidite da sebi u bradu zvoca - Ušla bez dinara, pa se sad folira da nešto zna o garderobi, seljančura, a i isprljala mi je radnju cipelama kada je ušla. Iš! Tako se vi pokunjeni pokupite i izađete iz tajne odaje luksuza da ne biste dobili batine.

Verovatno ste pogrešili da se Moschino piše sa "h", odavno niste putovali, to je razlog što ste postali rasejani ignorant. Jeste li videli kako je gospodarica luksuza- prodavačica obučena? Kao Džeki Onazis reinkarnirana u Pamelu Anderson. Dakle, na sebi ima robu u vrednosti od sigurno 1.000 evra. Zna devojka znanje, vi ste sitna boranija, ona u butiku zarađuje 3.000. Ona bi i Keri Bredšo pogledala sa visine i rekla joj iš kada bi ova ušla u njene odaje luksuza i prokomentarisala da mora još malo da štedi za Manolo Blanik sandale.

Nije ona tu da toleriše razne jadnice koje su završavale tamo neke fakultete, pa sad s jednom crvenom u novčaniku zalaze u luksuzne radnje kao u zoološki vrt, da gledaju ugrožene vrste koje stižu sa svih krajeva sveta. Samo vršljaju, gledaju, vade stvari sa rafova, prave haos, a lepo sve ima izloženo. Deluju sumnjivo sve te mušterije, zato im se gospodarica prilepi za leđa i kud oni okom ona skokom, "Mogu li nekako da vam pomognem?" pita, "Ne vadite robu, ja ću vam pokazati šta vam treba", a ako je ignorišete, njena koleginica će ponoviti isto, na šta će joj, uz duboki uzdah, prva reći "Ona samo gleda".

Onda će obe prevrnuti očima, pa ćete shvatiti da ste pogrešili. Normalni potrošači ne gledaju ono što kupuju, već uđu, izvade karticu, daju je prodavačici, ova izabere nešto umesto njih, tutne im u kesu. Ona je profi, ne valja sumnjati u njen izbor. "Evo vidite i ja sam isto kupila, pogledajte kako dobro izgleda. Nisam pitala za cenu", kaže, a vi zavapite:"Samo ako može da mi grudi ne ispadaju baš toliko kao vama, više Džeki O. manje Pamela A.", na šta vas ona blagonaklono posavetuje da promenite butik jer ste konzervativni, a tu se prodaju stvari za mlade.
Spremate se za šoping? Ups, onda nikako nije trebalo da pročitate ovaj tekst.
Ivana Stojanov

Izvor: Glas Javnosti