Feđa Dimović: otvoreno pismo autorima „preokreta“ ili s vama sam, drugovi moji!



Oprostite mi, drugovi moji, što mi je trebalo toliko vremena da prelomim u sebi neke stvari.


Dragi Čedo, Vuče i Žarko, dragi lideri manjina, drage moje javne ličnosti,



Ovom prilikom vam se obraćam jer sam oduševljen deklaracijom “Preokret”, kojom ste mi naprosto otvorili oči. I ja sam, kao većina građana Srbije (nikako naroda), dugo bio u mraku, koji su oko mene stvorili jeftini mitovi i primitivni nacionalizam. Od škripe gusala i zveketa oružja nisam mogao da čujem svoje misli niti da poslušam svoje srce. Hvala što ste imali hrabrosti da pozovete na otrežnjenje sve nas koji smo dugo lutali po lavirintu lažnog srpstva i pravoslavlja. Jer, ko još veruje u Boga u 21. veku? Samo ludak i primitivac, koji misli da se duhovnost maže na ‘leba. Samo neki iracionalni tip, koji misli da su ljudi dobri i pošteni i da se čovek ponekad može osloniti na drugoga, umesto isključivo na sebe. Čemu svi ti silni molebani i odlasci u crkvu zbog tamo nekog Kosova, kad je mnogo pametnije provesti vreme u nekom lepom tržnom centru. Unapred se izvinjavam što ovo pismo pišem groznom ćirilicom i nadam se da ćemo uskoro svi pisati latinicom - kao i sav civilizovan svet. Odavno ne vidim poentu srpskog jezika. Zašto ga u narednom mandatu neka odlučnija vlada ne bi ukinula? Zašto da lomimo jezik nečim što je toliko arhaično i prevaziđeno, umesto da svi lepo govorimo engleski, francuski i nemački? Kad naša zemlja jednog dana bude konačno slobodna i podeljena na interesne zone velikih slobodarskih sila, možda će nam se taj san i ostvariti.

Ja već dugo vremena sanjam isti san. Sanjam kako se kroz centar Beograda šetam Bulevarom Henrija Kisindžera i skrećem u Kušnerovu ulicu da popijem kafu u mom omiljenom kafiću  “Al Kaida”. Dok odbijam dimove hašiša iz nargile i pijuckam kafu iz fildžana, gledam oko sebe sofisticirana lica NATO vojnika, koji se smeju i ispijaju pinte holandskog i belgijskog piva. U trenutku blažene sreće zapahnjuje me nepodnošljiv smrad i odjednom ugledam gomilu dronjavih seljaka u narodnim nošnjama kako tegle krompir i luk na pijacu... 

Tu se naglo probudim iz sna, prestravljen jezivim prizorom šajkače, koji mi još uvek treperi pred očima. Muka mi je kada pomislim da delim isti vazduh sa tim zatucanim kreaturama, umesto da se grlim sa prelepim Flamancima, Valoncima i drugim prosvećenim narodima. Na sreću, raduje me to što će dobrotvori iz “Monsanta” uskoro pročistiti našu prljavu i zagađenu zemlju svojim čarobnim GMO semenkama, pa više neće biti potrebe da idemo na prljave pijace. Hrane će biti na svakom ćošku u izobilju. Moći ćemo da je uberemo iz svake žardinjere, umesto što nas svakodnevno pljačkaju kojekakve seljačine sa štrokavim noktima. 

NAŠA JEDINA BUDUĆNOST Ubeđen sam da je “Preokret” najbolji put da konačno modernizujemo ovo zaostalo i zalutalo društvo. Da se već jednom oslobodimo tog kosovskog balasta, koji nas sputava da idemo napred. A šta uopšte znače u savremenom svetu crkve i manastiri ako već imate brzi Internet, na kome možete gledati slike i klipove svih svetskih hramova? Uostalom, ja, kao i vi, drugovi moji, ne verujem u tog sedobradog gospodina koji sedi na oblaku i deli nebesku pravdu. Ja verujem samo u nauku: matematiku, fiziku, hemiju, nanotehnologiju... Otkako smo dobili “beli šengen” više mi nije dovoljno samo da putujem, već hoću da letim u svemir, da obiđem Mars, Jupiter i Saturn. Integracije su naša jedina budućnost, zato sam se i na poslednjem popisu izjasnio kao Zemljanin-sajentolog, umesto onog tribalnog Srbin-pravoslavac. Možda ćemo jednog dana svi biti građani Galaksije, a potom, ako bude sreće, i građani Kosmosa? Možda će nam poći za rukom ono što ni Ikaru nije uspelo? – da letimo sami bez raketa i aviona. Ali Ikar je verovao u grčke mitove, zbog čega je i pao u more. A mi sada imamo šansu da se oslobodimo svoje mračne tradicije da bismo jednog dana naučili da letimo! 

Naravno, nismo mi jedine budale na ovome svetu. Ima još puno zaluđenika koji se k’o pijani plota drže te gnusne floskule: “suverenitet i teritorijalni integritet”. Drže se za teritoriju kao kada se srpski paor zbog nužde uhvati za šiljkane. Rusi nas još uvek smaraju Čečenijom, Španci Baskijom, Englezi Severnom Irskom i Škotskom, Amerikanci ne daju Meksikancima Kaliforniju, Kinezi traže Tajvan, Turci ne dozvoljavaju Kurdistan, Izraelci ne priznaju Palestinu... Čemu sve to uopšte vodi? Samo novim podelama i ratovima, umesto da svi živimo u miru, zajedno, u jednoj državi, pod brižnim vođstvom filantropskih banaka i multinacionalnih korporacija.

Oprostite mi, drugovi moji, što mi je trebalo toliko vremena da prelomim u sebi neke stvari. Dugo sam se, kao miš, skrivao u rupi sopstvenog neznanja i konformizma. Sada, kada vidim sve te sjajne ljude koji su podržali “Preokret”, ne mogu više da zabijam glavu u pesak. Hoću i ja da budem tako revolucionaran i hrabar kao ove javne ličnosti koje se nalaze na tom spisku istine. Hoću i ja da kažem “ne” tom Kosovu i “ne” pogrešnoj politici, a “da” Evropi, “da” novim ulogama, “da” novim projektima, pozicijama i privilegijama. 

Tek sada shvatam zašto su me isterali iz istinoljubive “Politike”. Nije njeno uredništvo krivo što me cenzurisalo i branilo mi da kritikujem moćne, kriv sam ja zato što nisam hteo da pišem uspavanke za narod, kao svaki normalan novinar. Jer narodu je potreban svakodnevni odmor, da bi mogao da pruži svoj maksimalan doprinos korporacijama. Ne treba tu neka bitanga da mu svojim škrabotinama brani da spava. Braniti gladnom čoveku da prespava svoju glad je najgori mogući zločin, i ja priznajem da sam kriv. Krivi su i moji drugovi iz Beogradskog sindikata ato što stalno dave sa tom pričom o časti i poštenju. Da smo se na vreme osvestili i shvatili realnost, možda bi i mi sada bili bogati začetnici “Preokreta”. Ovako mi ostaje da se samo pridružim već započetoj ideji, naravno, pod uslovom da prihvatate mene, bludnog sina. 

NIKAD VIŠE U REPUBLIKU ŠUMSKU Ja vam svečano obećavam da ću ispraviti sve svoje mane i zablude. Prestaću da idem na slave kod svojih staromodnih prijatelja. Neću više konzumirati bilo šta što ima prefiks “nacionalno” - prestaću da jedem nezdravu nacionalnu hranu i da idem u nacionalne parkove, gde se skupljaju huligani i nacionalisti. Neću nikada više pisati ćirilicom i navijati za Novaka Đokovića. Neću sedeti u kafani “Verona” zato što se ta kafana nalazi u blizini Ruskog doma. Promeniću naziv predavanja Beogradskog sindikata iz “Projekat Srbija” u “Projekat Evropska unija”. Naučiću albanski, bosanski, crnogorski i vojvođanski jezik, da bih se bolje slagao sa komšijama, osim, naravno, sa ovima iz Republike Šumske, koje ću da izbegavam u širokom krugu. 

Pustiću bradu da bih ličio na lidere “Preokreta” i sve drugo što je potrebno da bi me prihvatili. Svestan sam da to nije jednostavan i brz proces, ali bih, uz malu pomoć  prijatelja, mogao da se promenim. Ako biste mi samo omogućili da uđem u tu “high-tech” kapsulu za metamorfozu, iz koje je upravo izašao Vuk Drašković, vrlo brzo bih se izlečio od svih slabosti koje me sputavaju da budem slobodan. A onda, kada sutra budete napisali “Preokret br. 2” - za priznavanje nezavisnosti Sandžaka (a ne Raške – kao što kažu ekstremisti), moje će ime biti prvo na spisku podrške. Možda je bolje da prvo otcepimo Vojvodinu dok je još nisu upropastili zarđali srpski plugovi.

Eto, toliko od mene, drugovi, ne bih da vam trošim dragoceno vreme, koje možete pametno da potrošite na preokretanje. Voleo bih da pročitate ovo pismo jer imam osećaj da jedino vi možete da mi pomognete da se i ja preokrenem. Nadam se da ćemo se uskoro sresti na nekoj novoj revolucionarnoj manifestaciji u sali “Amerikana”, ili na otkrivanju spomenika Lejdi Gagi, ili na otvaranju sportskog centra “Adem Jašari”. Pre toga, možda se i sretnemo na koncertu Dina Merlina u “Areni” pod uslovom da uspem da nabavim karte za VIP ložu. 

Srdačan pozdrav od jadnika koji se još uvek (ali ne zadugo) zove Srbinom.

Feđa Dimović

http://www.standard.rs

[Edit by shone83: Pisanje teksta velikim slovima [ALLCAPS] zabranjeno Pravilnikom Burek Foruma. Koristite blagodeti formatiranja teksta ako zelite nesto naglasiti!]

Ja mislim i da autor teksta kaska jedno 20 godina...


http://www.borislavpekic.com/2011/05/biti-rodoljub.html

ЗАХВАЛНИЦА РЕДАКЦИЈИ «Е-НОВИНА»
 Среда, 04 Јануар 2012 11:49 |

Најгори међу најгорима

Сваки нормалан човек воли да добије награду. Прижељкује тренутак када ће његово дело коначно бити признато од премудре и увек будне критике. Једна добра критика или награда му отварају рајска врата и обезбеђују место међу другим бесмртним великанима. A наша критика је као стоглава аждаја, коју је јако тешко заситити. Она се храни несигурним писцима, песницима, музичарима и другим уметницима у покушају. Довољно је да ти, барем једна, од тих премудрих глава напише лошу рецензију, па да ти цела каријера крене низбрдо. Твој уметнички живот ће се сурвати као чамчић низ џиновски водопад. Зато се сви ми, који нешто пискарамо, уздамо да ће нас његово величанство Критика ипак благословити, па ћемо се за живота огребати и за коју награду. Па да је поносно истакнемо на неком почасном месту у нашим кућама. Они изабрани, који су имали ту срећу да буду вишеструко награђивани, могу у своме стану од једне собе направити и мали музеј, како би у њему изложили све своје награде. После се ту могу приређивати туристички обиласци за госте који им дођу на крсну славу. Гледају гости љубоморно све те силне трофеје, чији им сјај буквално заслепљује очи, као да су ушли у Али-бабину пећину. Мрзе те у себи, а ти растеш од задовољства као квасац.

 Мене су, на жалост, многе награде заобишле. То је итекако пољуљало моје самопоуздање и веру у оно што радим. Ожиљци пораза ће заувек остати на моме дрхтавом срцу. Највише пораза сам доживео са Београдским синдикатом, који никада није успео да пронађе прави рецепт за добру критику. Наши албуми су увек добијали мизерне оцене, а концерти проглашавани за потпуне промашаје. Сећам се када је један угледни критичар, на светски познатом сајту «Попбокс», написао да су наше песме баналне и превазиђене – тада нисам могао да дођем себи месец дана. Пропио сам се и запоставио све своје обавезе. Могао си ме свако вече затећи самог у кафани, како плачем, ломим чаше и проклињем своју тужну судбу. А када нам је, ономад, за длаку измакао «Оскар популарности» - мислио сам да је свему дошао крај. Спасла ме је спремачица која ме је затекла на симсу, са којег сам се спремао да скочим у неки лепши живот испуњен наградама. Завршио сам на психијатрији, везан за кревет и накљукан лековима који би оборили и коња, а камоли једног ненаграђиваног магарца.

 И баш када сам планирао да дигнем руке од себе и од свега, да престанем да пишем и да напустим јалови Синдикат, стигло је признање које сам одувек прижељкивао. Култни Интернет сајт «Е-новине» ме је уврстио на топ листу «20 најгорих у Србији у 2011.год.» и тиме одао почаст мојем минулом раду. Поготово ми је мило што је пун назив такмичења: «Има се, може се: Још 20 најгорих у Србији!», будући да су аутори за назив искористили речи песме БС-а «Дивљина» и тиме нам додатно дали на значају. На тој листи сам заузео солидно 12. место, уз сјајан коментар да сам, између осталог, «национални радник у музичкој индустрији, Србин 200 одсто...песмом подржава Јариње & Брњак...» и све тако у том стилу. Можда ће злонамерни рећи да је то само 12. место, али не заборавите да је конкуренција била изузетно жестока, посебно када се узме у обзир колико су водећи људи «Е-новина» страствени и колико воле људе и свет око себе.



А добити једно овакво признање од глоду(а)ра Луковића – родоначелника српске порнографије и паранормалности - признаћете, није баш мала ствар. Ја могу само да се захвалим овим топлим људима што су ми одали ово велико признање. Трудићу се да у новој 2012.год. оправдам указано поверење и све ћу учинити да се попнем за још које место на топ-листи. Наставићу да се, као и до сада, залажем за солидарност, правду и патриотизам, што ће ми, надам се и следеће године донети титулу једног од «20 најгорих у Србији». Свечано обећавам да се нећу залагати за укидање Републике Шумске или независност Војводине и Санџака, како се случајно не бих нашао на вашој листи «20 најбољих у Србији». Волео бих да ми неку наредну награду уручи лично друг Пера, на некој седници, према старим обичајима Комунистичке партије, или да организујемо слет у коме ће учествовати сви чланови редакције «Е-новина» и добитници награда. На слету би могли да изводимо разне пируете и да се у трикоима и шорцићима преокрећемо до миле воље, па да тако знојави и весели уђемо у Европску унију, без много цимања, као што се двоје лако смувају у порнићу, у режији нашег друга Пере.


Феђа Димовић

Kakve gluposti

Uh gomila blebetanja i trabunjanja. Pitam se ko to čita, sem finansijera?

Gospodo, pisac "Otvorenog pisma", autorima PREOKRETA je dipl. pravnik, inace jedan od clanova Beogradskog Sindikata.
Treba procitati, jer nas takva buducnost ceka , kako je i Fedja opisao.

Najbolje od svega je sto ovi Sindikalci svoju brigu za sudbinom srpskog naroda, opevanu u nekoliko svojih dela, spajaju sa glasanjem za Tadica.

Kažu da bio dobar koncert ....

sa sajta Dveri:

Геополитика
Геополитика је месечник за стратешка истраживања из области политике, културе и економије и медијски пријатељ Двери.

Геополитика у новом броју објављује специјалну тему о дестабилизацији Македоније - Др Тони Науновски: Пред албанском претњом све већи број Македонаца Србију доживљава као спасиоце њихове државе

Момир Булатовић бивши председник Црне Горе и СР Југославије у ексклузивном интервју за Геополитику тврди Да би смо избегли бомбардовање понудили смо Американцима базу на Косову и улазак у НАТО. Није вредело. Наша судбина је била одавно запечаћена

Проф. др Емил Влајки, потпредседник Републике Српске, у интервјуу за Геополитику: Срби на Косову су Јевреји модерног доба

Изборни програм националне опозиције:
Бошко Обрадовић за Геополитику: Ко је са грађанима Србије договорио статут Војводине, резолуцију о Сребреници, геј параду

Милослав Самарџић, аутор више књига и монографија о равногорском покрету, говори за Геополитику поводом притиска и реакција из Хрватске на судску рехабилитацију Драже Михаиловић: Хашко-хрватски крој српске историје


Феђа Димовић, адвокат и један од оснивача популарног хип-хоп бенда Београдски синдикат, говори за Геополитику: Дискретни хероји Србије

др Срђа Трифковић: Авганистански кошмар Америке             

За Геополитику говори Карил Матришијана, светски експерт за теме секти: Чувајте децу од хорора и Харија Потера