Osnovni pojmovi o sunčanju

Sunce je izvor života na zemlji. Međutim, sa sunčanjem treba biti oprezan, preterane doze sunčevih zraka mogu imati i štetno dejstvo. Ukoliko zloupotrebimo sunce UV (ultraljubičasti) zraci znaju da oštete najvažnije delove kože, a posle izvesnog vremena može da dođe i do pojave ozbiljnih bolesti kože.

U sklopu sunčevog zračenja postoji UV spektar, koji se u zavisnosti od količine zračenja deli na:

1. UV-A (320-400 nm)
2. UV-B (250-300 nm)
3. UV-C (100-200 nm)
Zbog važnosti zaštite od UV zračenja Svetska zdravstvena organizacija je načinila UV indeks, koji predstavlja količinu zračenja u jedinici vremena na površini kože. UV indeks se meri od 1 do 10 i prema veličini UV indeksa treba sprovoditi i zaštitu od sunca. Najmanji je 1.

Treba znati da se sunčevi zraci odbijaju od raznih podloga, pa tako refleksija na pesku iznosi 25 odsto, u vodi 10 odsto, a na snegu oko 80 odsto. Važno je napomenuti da UV zraci prodiru i do jedan metar ispod površine vode, tako da i u vodi lako možete da izgorite.
Kada odlazimo na more, reke, jezera, planinu uvek se dodatno izlažemo suncu da bi pocrneli i izgledali lepše i svežije, a svi kažu da je sunčanje zdravo i da leči mnoge bolesti kože. To je sve tačno, ukoliko umemo da se sunčamo. Postavlja se pitanje zašto crnimo. To je odgovor organizma i odbrana na povećano izlaganje suncu. U dubini kože nalazi se melanin, koji se, kada dođe do pojačanog izlaganja kože suncu penje u površinske slojeve. Tako stvara zaštitu od sunčanja, a koža postaje tamna. Telo treba postepeno izlagati suncu, osobe svetlije puti brže izgore od tamnoputih. Treba voditi računa kojem tipu kože pripadate, jer postoje tipovi od A, B, C i D ( A je najsvetliji, D najtamniji).

Produžena izloženost sve jačem UV zračenju može da dovede do ubrzanog procesa starenja. Koža pocrveni, zategne se, isušuje, uništavaju se elastična vlakna i pojave solarne elastaze). Mogu se javiti i staračke fleke, a produžena izloženost UV-B zracima može da dovede i do raka kože. Ni oči nisu pošteđene, tako izloženost pojačanim dejstvu UV-A zraka može da dovede do fotokeratoze. Nekontrolisano izlaganje tela sunčevim zracima često dovodi do pojave plikova i opekotina, a uz to i povišena spoljašnja temperatura može ugroziti zdravlje.

Šta kad izgorimo
1. Održavati higijenu kože i tuširati se blagim sapunima ili kupkama koji neće dodatno da iritiraju već oštećenu kožu
2. Namazati kožu kremom
3. Stavljati hladne obloge
4. Uzimati dovoljno tečnosti
5. Ukoliko imate bolove uzimati analgetike po uputstvu lekara
6. Kod jačeg stepena opekotina obavezno konsultujte lekara
Primena neadekvatnih krema i nekih lekova mogu da izazovu fleke od sunca. U zavisnosti od konsultacija, godina starosti, zdravstvenog stanja i drugih faktora različito reagujemo na sunčevo zračenje. Tako vam predlažemo nekoliko korisnih saveta kako se odnositi prema suncu.

Kako se sunčati
1. Ne treba se sunčati od 10 do 16 časova jer je tad UV indeks najveći.
2. Koristite kreme, ulja, mleka za sunčanje i to od proverenih proizvođača ili prirodna ulja napravljena od masline, nevena i drugih prirodnih ulja. Koristite najveći faktor zaštite. Ne mislite da ste apsolutno zaštićeni od zračenja ako ste stavili kremu ili ulje na kožu. To je pogrešno.
3. U toku sunčanja pravite česte pauze sa kupanjem, odlaskom u kafe, šetnje. Neka izlaganje suncu bude minimalno i više vremena provodite u hladu. Nikako ne dozvolite da vam koža pocrveni ili postane roze.
4. Nikada naglo ne ulazite u vodu pregrejani nego se prethodno rashladite i postepeno uđite u vodu (zbog naglog skupljanja krvnih sudova u hladnoj vodi).
5. Obavezno nosite naočare sa UV zaštitom, šešire sa velikim obodom, odeću sa drugim rukavima, koristite suncobran...
6. Uzimajte uvek dovoljno tečnosti, voća i povrća, izbegavajte upotrebu alkohola i jako začinjenu hranu.
Dr Ksenija Maid