3.3. Јеванђеље по Луки

Опис фарисеја у овом Јеванђељу додаје нове тонове на слику коју смо до сада стекли. Овде фарисеји нису тако монолитна група, постоје различита мишљења и ставови, чак се први пут 1 фарисеј спомиње по имену – Симон (Лк 7,40). 
Први контакт је приликом исцељења одузетог човека (Лк 5, 17-26). Комуникацију покрећу речи Господње: ,,Човјече, опраштају ти се гријеси твоји.'' (Лк 5,20) Фарисеји и књижевници у њима виде хуле и домишљају се о Његовом идентитету. Христос потврђује свој идентитет и делима и речима (да је Син Човечији) и реакција свих је позитивна. Сви се диве и славе Бога. Под овим ,,сви'' рачунају се и фарисеји и књижевници.  Дакле, јасно је да одавде они нису отишли саблажњени, него радосни. У продужетку исте главе следи већ 2 пута описана сцена једења са цариницима (нема спомена других грешника, мада их фарисеји и књижевници таквима доживљавају (Лк 5,29-30)) и новина је што сазнајемо да је то дом Левија цариника. Аргументација је већ виђена. Џером Нејри (Jerome Neyrey) мисли да критика фарисеја потиче од тога што је владало мишљење да се трпеза дели са онима са којима имате исте/сличне погледе на свет, делите исте вредности, а из тога би следило да Господ са ,,цариницима и грешницима'' дели њихове лоше погледе на свет, вредности.  Господов одговор је да Он баш такве тражи да би им помогао. Његова пракса је различита од фарисејске (и књижевничке) праксе. Док они бирају да се одвоје од ,,грешног света'', Господ је свестан да без контакта са њима, без комуникације, ангажмана међу њима, нема спасења, преображаја, обнове.  У наредној (6) глави се описују сцене тргања класја и исцељења човека са сухом руком (новина је што видимо да је то десна рука) и то што се после исцељења, каже да су били љути и да су се договарали шта да чине, но нема спомена намере да га убију. У односу на описе код Марка и Матеја ово је знатно блажи опис.  Касније Господ Исус потврђује да се фарисеји и законици нису крстили од стране Светог Јована Крститеља (7,30), о чему је било речи код Матеја (Мт 3,7-8). Сада следи опис догађаја са женом грешницом која сузама умива ноге Господње, косом их брише, целива и мирисима мазаше (Лк 7,36-50). Симон је фарисеј који моли Господа да једе код њега. Ово је први приказ фарисеја који је пријатељски наклоњен према Њему, који жели Његово друштво. Истини за вољу и он дели гледиште да Господ (или пророк, како Га он доживљава) не би требао да има контакт са грешницом. Одавде произилази да и поред тога што се Господ дружи са грешницима, то не компромитује ни домаћина, нити друге његове госте (или је можда у Симону жеља да буде у Његовом друштву превладала уобичајене конвенције). Шта више, једна грешница долази у Симонов дом за Господом, а Симон јој не брани да уђе. Ово је ипак искорак на уобичајену слику коју смо до сада стекли и показује да нису сви фарисеји били само непријатељски расположени према Господу. Фарисеји су очекивали да се Господ дистанцира од грешника (делом из става да је опасно излагање греху (Пс 125,3), а делом зато што су сматрали да су грешници толико дубоко загазили у зло, да су отврднули у греху, тако да је немогуће да се преобрате (што је дуже човек загњурен у зло, то више слама своју вољу, гуши савест), а Он им приступа из неизмерног човекољубља и жеље да их ослободи робовања греху.  Он је на делу показивао да се са Њим, уз Његову помоћ, може све што се пожели. У уводу приче о милостивом Самарјанину се спомиње законик, а не фарисеј, но, како дотични пита како да наследи живот вечни (Лк 10,25), а раније смо споменули да фарисеји верују у васкрсење мртвих, Шерон Рајнџ (Sharon Ringe) мисли да овај законик може да буде фарисеј.  Ускоро опет видимо да 1 фарисеј позива Господа Исуса Христа да једе код њега и домаћин се зачудио када се Он није опрао пре јела (Лк 11,37-54). Господ скреће пажњу на то да је битније давање милостиње, љубав и правда, а потом следи део који се спомиње и код Матеја (Мт 23). Односно, Господ истиче да је Бог створио и душу и тело, тако да је неопходно одржавати и спољашњу, а још и више унутрашњу чистоту.  Неко би могао да помисли да после оваквог конфликта долази до потпуног раскида са фарисејима, међутим, неки од њих саветују Господа да се склони, јер Ирод хоће да Га убије (Лк 13,31-35). Види се да су фарисеји и Ирод политички повезани (Господ им каже да пренесу Његову поруку), но и само упозорење показује да му (Ироду) ова група фарисеја није наклоњена и да се не слажу са његовим намерама. Фарисејско упозорење дефинитивно не одаје непријатељство према Господу.  Затим следи нова посета Господа једном фарисеју и лечење човека, болесног од водене болести, у суботу. Христос га исцељује и за разлику од сличних догађаја у Марковом (3,1-6) и Матејевом Јеванђељу (12,10-14) овде нико од присутних не смера после овод лепог дела неко зло Господу. Нема осуде, нити договарања да му науде.  Када Господу прилазе фарисеји и грешници чују се осуде са стране фарисеја и књижевника што прима грешнике и једе са њима, на шта Господ даје параболе са изгубљеном овцом, драхмом и блудним сином. Опет је акценат на томе да се Он брине за оне на маргинама друштва, који су одбачени, којима је помоћ најнужнија. Уочљива је разлика да Господ тражи те грешнике (да би им помогао и довео их до покајања и обнове), док фарисеји то не раде.  У наредној глави је новина у томе што се фарисеји повезују са среброљубљем (Лк 16,40), до сада је било неких бледих наговештаја о томе (,,једете куће удовичке'' (Мт 23,14)). У овој глави је и прича о Лазару и богаташу и мада се фарисеји експлицитно не помињу, огледа се део њиховог погледа на свет (учења) који су они имали: анђели, ,,наручје Авраамово'', пакао, устајање из мртвих, у складу са њиховим веровањем у васкрсење.  Ова вера у васкрсење има потврду код Јосифа Флaвија, где се каже да фарисеји верују да је душа бесмртна, да је посмртно чека награда или казна (у складу са тиме да ли је човек следио врлински или порочни начин живота) и да ће они који су врлински живели васкрснути.  У делу Јудејски рат се не говори изричито о васкрсењу добрих, већ о ,,преласку у друго тело'' (зле, наравно, чека вечна мука).
У наставку Јеванђеља следи питање о доласку Царства Божијег (Лк 17,20-21), а за њом следи дивна прича о фарисеју и царинику (Лк 18, 10-14). Фарисеј у причи јесте радио оно што спомиње у молитви (постио, давао десетак), али да је ипак промашио суштину. Господ показује како је могуће поштовати слово Закона, па и чинити и више него што пише, а да се опет не угоди Богу.  Може да се увиди сличност између молитве фарисеја у овој причи и молитве сачуване у Талмуду.
,,Боже, хвала ти што нисам као остали људи: грабљивци, неправедници, прељубници или као овај цариник. Постим двапут у седмици; дајем десетак од свега што стекнем.'' (Лк 18,11-12)
 ,,Благодарим ти, Господе Боже мој, што си ми дао удела код оних који седе у зборници, а не код оних који седе по сокацима; јер ја рано устајем, и они рано устају; ја рано устајем ради речи Закона, а они рано устају ради једноставних ствари. Ја се трудим и примам награду, и они се труде и не примају награду. Ја трчим и они трче: ја трчим у живот будућег света, а они трче у јаму пропасти'' (вав. Талмуд, Berakot 28б)

Последњи спомен фарисеја је приликом уласка у Јерусалим, када Га народ назива царем који долази у име Божије, тада су они тражили да ућутка своје ученике (Лк 19,37-40), А Он им одговара да ће ако их послуша камење проговорити. Овај одељак је двосмислен, зависи која је група фарисеја у питању, односно да ли је ово учињено у жељи да спрече интервенцију римске власти (због помињања цара и могућих нереда због великог броја људи) или је то рецимо група која се противи Господу па ово чине јер су ,,скандализовани'' повицима.  А можда ова последња перикопа најприближније одсликава тон целог Јеванђеља где су фарисеји описани и као лицемери и среброљупци, али да су неки од њих гостопримљиви и да желе да упозоре Господа на опасност. Јакоб Нојзнер је показао да између рабинске традиције о фарисејима и извештаја о фарисејима у синоптичким Јеванђељима постоји поклапање по питању обредне чистоће, десетка, празновања суботе.

3.4. Јеванђеље по Јовану

Прво помињање фарисеја у овом Јеванђељу нам говори да они шаљу свештенике и левите да испитају Светог Јована Крститеља о његовом идентитету (Јн 1,19,24). Ово је први пут да видимо да фарисеји шаљу друге људе да разговарају са неким човеком (а који њих занима).  Ускоро срећемо другог фарисеја поменутог по имену – Никодима, кнеза јудејског. Спомиње се само у Јеванђељу по Јовану. Срешћемо га још 2 пута и сваки пут он оставља позитиван утисак.  Никодим долази ноћу да са Господом разговара о вери, а доказ да има поштовања, симпатија према Њему се огледа у томе што га ословља са ,, учитељ од Бога дошао'' (Јн 3,2) и каже да су знамења, која је Христос учинио, могућна само ако је Бог са њим. Ноћни долазак нам говори да Никодим мора да се скрива, као да већ постоји непријатељски став појединих Јевреја (на пример, неких фарисеја) према Господу.  Овај утисак (о непријатељству неких фарисеја) појачава Господњи прелазак из Јудеје у Галилеју због тога што су фарисеји чули да Он стиче све више ученика (Јн 4,1-3). Појачавање овог непријатељства је још видљивије  када фарисеји и свештеници шаљу слуге да Га ухвате (Јн 7,32-53), а они се враћају необављена посла. Фарисеји и свештеници се буне због тога, али у своју одбрану слуге кажу ,, никада човек није тако говорио као Он'' (Јн 7,46). Опет је уочљиво да фарисеји имају слуге које шаљу. Када почиње расправа о томе да их је Он обмануо и да је неко од главара и фарисеја поверовао у Њега, Никодим (као један од чланова овог тела које шаље слуге; дакле тела које има власт) иступа у Његову одбрану тврдњом да није по Закону судити човеку без саслушања. Ово као да је делимично утицај и начела римског права да треба чути другу страну: Audiatur et altera pars!  Следи Господња тврдња да је светлост свету и да неће у тами ићи ко Га буде следио (Јн 9,12), фарисеји су одмах тврдили да му је исказ лажан, јер сам за себе сведочи, а потом следи догађај са исцељењем човека који је слеп рођен (Јн 9,1-41). Овде може да се види да међу фарисејима постоји подељен став о Господу Исусу Христу, јер једни мисле да Он не може бити од Бога, јер не светкује суботу, док су други тврдили да грешан човек не може оваква дела чинити (Јн 9,16). У наставку главе се не чује глас оних који мисле да је Он од Бога, већ само пратимо став стране која је непријатељски расположена према Њему.  После оживљавања Лазара, непријатељство још више нараста. Неки од људи који су били сведоци овог догађаја обавештавају првосвештенике и фарисеје, па на Синедриону пада одлука да Га убију (Јн 11,46-53). Господњи углед и даље расте, чак и неки од старешина верују у Њега, али нису смели због фарисеја да то јавно да признају, да их не би искључили из синагоге.  Могуће је да се под старешинама, између осталих, мисли на Никодима. Опет се види да фарисеји имају такав утицај, власт да људи не смеју јавно да исказују своје ставове. Приликом хапшења, Јуду прати чета и слуге које долазе од првосвештеника и фарисеја (Јн 18,3). Опет су, као владајући орган, првосвештеницима прикључени и фарисеји. Ово је једино Јеванђеље у коме се види да су приликом хватања Господа Исуса Христа своју улогу имали и фарисеји.  Из Јеванђеља стичемо утисак да су фарисеји заједница која има власт, слуге, да може да одреди ко ће да буде избачен из синагоге, могу да издају налоге за хапшење (Јн 11,57).  Као и то да су они одговорни за стварање анимозитета између Спаситеља и Јевреја. Да утисак не буде потпуно мрачан, на крају Јеванђеља поново се јавља Никодим који доноси 100 литара смирне и алоје (1 литра је 320 грама ) да би Господња сахрана протекла долично (Јн 19,39). 
Постоји мишљење (на основу књиге ,,Историја и Теологија у Четвртом Јеванђељу'' од Л. Мартина) да се у овом Јеванђељу описује и живот Господа Исуса Христа, али да се  паралелно са овом причом, описује и мука, проблеми заједнице окупљене око Светог Јована Богослова са рабинским јудаизмом на крају првог века. После спаљивања Храма, у августу 70. године после Христа,  почиње успон рабинског покрета и тиме се објашњава повећана улога фарисеја у овом Јеванђељу (а рабини су легитимни наследници фарисеја). Самим тим се сматра да опис фарисеја у овом Јеванђељу нема историјску подлогу, већ да одражава ситуацију после 70. године, када су рабини могли да приморају Јевреје да следе одређену форму вере.  Но, Јакоб Нојзнер је оспорио тврдњу да су рабини имали овакву моћ, то јест нису могли да изврше принуду на људима.
Постоји и мишљење да садржај овог Јеванђеље има жељу да помогне у изградњи хришћанског идентитета, зато се истичу разлике између група (они који су за Господа Исуса Христа и оних који су против Њега, у овом случају фарисеји), то јест, намерно се повећавају разлике између заједница, док се чланови исте заједнице доживљавају као много више слични, него што су то били у стварности. То је допринело да су фарисеји стекли ,,углед'' највећих противника Господњих.

3.5. Гамалило и Свети апостол Павле

Иако наизглед напуштам анализу по појединим књигама Новог завета, више је у питању жеља да спојим Дела апостолска и једино место у посланицама Павловим (Фил 3,5), које директно говори о фарисејима (постоје у Павловим посланицама места у којима се индиректно говори о фарисејима (на пример: Гал 1,13-14), што наравно не чуди, ако знамо да је Свети апостол Павле био фарисеј), а све то ради лакшег сагледавања опште слике.
У Делима апостолским се сусрећемо са Гамалилом (Дап 5,33-40), фарисејем, закоником кога је народ уважавао и чланом Синедриона. У сцени када су апостоле извели пред Синедрион и договарали се да их побију, Гамалило даје мудар савет: ,,Прођите се ових људи и оставите их; јер ако буде од људи ова намисао или ово дјело, пропашће; Но ако је од Бога, не можете га уништити, да се како и богоборци не нађете.''(Дап 5,38)  Чланови Синедриона су га послушали и нису погубили апостоле. Приказ из овог одељка се слаже са рабинским извештајима у којима је Гамалило представљен као скроман рабин који се залагао за сироте и угњетене (у истој тој рабинској литератури је његова смрт пропраћена речима да су са њим умрли чистоћа и уздржљивост и да је Закон изгубио део своје снаге).  Гамалило се још једном спомиње у Делима апостолским, када Свети апостол Павле износи тврдњу да је он ученик Гамалилов: ,,Ја сам човјек Јудејац, рођен у Тарсу киликијском, васпитан у овоме граду код ногу Гамалилових, научен тачно Закону отачком, и бијах ревнитељ Божији као што сте ви сви данас.''(Дап 22,3)  Било би одлично ако би исказ да је Свети апостол Павле био ученик Гамалилов могли да потврдимо и независним извештајима. Тиме би добили индиректну потврду да је овај одељак тачан и да одговара историјској стварности. Но, чак и да налази, које ћу касније презентовати, буду бледи, то неће претерано умањити јачину овог одељка, јер ми делује разумно да је Лука проверио овај податак и уверио се да је тачан, с обзиром да су вероватно још били живи неки ученици и познаници Гамалилови који би могли ово да демантују. Павле је тврдио да је фарисеј (Дап 23,6; 26,5 и Фил 3,5), а што се из неких његових ставова могло претпоставити (на пример, учење о васкрсењу мртвих и веровању у анђеле који јесу присутни у Павловим посланицама, а који су специфични за фарисеје). Питање откривања повезаности Светог апостола Павла и Гамалила може бити отежано чињеницом да је Савле постао Павле, то јест чињеницом конверзије из јудаизма у хришћанство или да то сликовито изразим – свлачењем старог човека и облачењем у новог (Кол 3,9-10). Питање је колико се оног ,,старог'' сачувало, задржало у овом ,,новом'', колико ,,старог'' можемо да препознамо у овом ,,новом''.
У Талмуду постоји запис да је Гамалило у Јерусалиму подучавао 500 младих људи Тори и 500 грчкој мудрости.  Овим се макар потврђује да је Гамалило имао школу у Јерусалиму. Као и то што се то дешава у периоду од 20-50. године после Христа и даље оставља могућност да је Свети апостол Павле могао да му буде ученик. Постоји сличност између Гамалиловог односа према идолима и онога што апостол о томе мисли. Када се, једном приликом, Гамалило купао у Афродитином купатилу и на питање да ли је то у реду, он је одговорио да је Афродита само украс у купатилу, што се види и по томе што се нужда врши у њеном присуству, сам чин вршења нужде сведочи да он њу не третира као Бога, већ као обичну ствар. Односно, Гамалилов став је да се може бити део јелинистичке културе, а да се не огреши о Закон, само треба имати на уму да су кипови само украси, а да никако нису Бог(ови) и да се тако ни не третирају.  Аналогно овоме, Свети апостол Павле износи сличну аргументацију када каже да су идоли ништа и да ,,нема ниједнога другога Бога осим једнога (1 Кор 8,4).  Друга сличност се огледа у ставу према робовима. Гамалило је имао правило да се не прима саучешће у случају смрти роба, али како је био веома везан за свог роба Табија, он је наводно прекршио ово правило и правдао се да Таби није био као други робови, био је строг (?).  Ово поседовање двоструких стандарда је слично и код Светог апостола Павла, јер он робовима саветује да се стрпе, да не брину, јер су у Христу слободни, саветује да свако остане у звању у коме је призван (1 Кор 7,17-24), а са друге стране моли Филимона, да свога одбеглог роба Онисима, прими као брата, не као роба, већ као брата вољеног и да му све опрости - кривицу, дуг (Флм 1,10-21).  И овде се види сличност између Гамалила и Светог апостола Павла. Међутим, нема јасне коресподенције између Павловог учења и учења Гамалила, нема заједничких референци која би указивала на специфичну егзегетску традицију (а коју обојица деле), док са друге стране, постоји сличност у логици и аргументацији.  Нека веза може да се нађе, али недовољно за коначан закључак. Остаје нам да поклонимо поверење Светом Луки да је Свети апостол Павле био ученик Гамалилов.
У Делима апостолским се спомиње спор око питања обрезања оних који су хришћанству пришли из незнабоштва. Јављају се ,,неки'' који кажу да је обрезање нужно за спасење. Свети апостоли Павле и Варнава се овоме противе, тако да је било неопходно да се овај спор реши и тада примећујемо да Павле није једини фарисеј који је прешао у хришћанство, постоји читава групација, фракција која припада фарисејима (Дап 15,1-5). Ово питање примања незнабожаца доводи и до Апостолског сабора. Свети апостол Петар је рекао да је Бог незнабошцима (који су поверовали у Христа и Јеванђеље) дао дар Духа Светог без услова да се претходно обрежу.  Одлука сабора која се односила на незнабошце, а под утицајем Светог апостола Јакова, је гласила: ,,Јер угодно би Светоме Духу и нама да никакво бреме више не мећемо на вас осим овога што је неопходно: да се чувате од жртава идолских и од крви и од удављенога и од блуда, (и што нећете да се чини вама не чините другима)'' (Дап 15,28-29). Одлуке које се доносе имају за циљ да незнабошце одвоје из културне и религозне средине (јелинизма) у којој су до тада живели, а самим тим ће бити подршка Израиљу у тој истој дистинкицији. Жеља је да не учествују у празницима посвећеним античким боговима, жртвоприношењу, блудничењу (да се чувају промискуитетних односа, рецимо на оргијама, а мисли се и на брак са рођацима).  Питање обрезања је још неко време (и после Апостолског сабора) мучило рану Цркву, јер се у посланици Галатима види како се Свети апостол Петар устручава да једе са незнабошцима, ,,бојећи се оних који су из обрезања'' (Гал 2,11-12).  Нећу тврдити, да су људи којих се Свети апостол Петар боји, фарисеји који су прешли у хришћанство, али мислим да је извесно да су ти људи под њиховим утицајем, јер и даље код њих постоји дистанца у односу на хришћане из незнабоштва и инсистирају на питањима чистоће (а видели смо да је ово карактеристика фарисеја). Свети апостол Павле није у потпуности на становишту одлуке сабора, јер сматра да не постоји ништа нечисто по себи (Рим 14,13-15 и 1Кор 8 ), али да не треба браћу (и сестре) саблажњавати храном и нарушавати заједницу љубави.  Овде је уочљиво да је за Светог апостола Павла главни критеријум љубав, а не поједини обичаји, праксе, норме. Он је у сукобу са хришћанима који су фарисеји, прецизније, не слаже се са неким њиховим ставовима (питање обрезања, чистоће...), чак их назива ,,лажном браћом'' (Гал 2,4). 
Оно што је из Дела апостолских евидентно је то да је било могућно бити фарисеј и хришћанин у исто време. Неки од њих су остали фарисеји и као хришћани, док су неки (на пример, Свети апостол Павле; (Дап 26,5)) оставили ,,старог човека'' за собом после примања хришћанства. Хришћански фарисеји су сматрали (макар у почетку) да преобраћеници из многобоштва прво требају да постану Јевреји (обрезањем и поштовањем Закона), а тек онда да постану хришћани.


4. Закључак

Фарисеји су заједница која се јавља у античко доба и главно интересовање за њих лежи у чињеници да се у Новом завету описују као противници Господа Исуса Христа, но, срећемо их и као Његови ученике (Никодим и Свети апостол Павле, затим група која је присутна на Апостолском сабору и инсистира да се хришћани из незнабоштва обрезују и да поштују Закон). Слика о њима као лицемерима и формалистима потиче из Новог завета.  У самим Новозаветном списисма има преклапања материјала, што нам већим делом даје могућност да направимо кохеренту слику о фарисејима и њиховим ставовима, но постоје и неки делови који одударају од целине слике (примера ради: да ли су фарисеји имали удела у хватању Господа Исуса Христа). О предањима старих и о веровању у загробни живот имамо и независну потврду код Јосифа Флавија (делимично важи и за појам васкрсења).  За неке од ставова које су фарисеји заступали у Новом завету немамо потврду у независним изворима, шта више, чак и да те ставове узмемо као неоспорне истине, опет немамо баш много да би у потпуности сагледали све контуре њиховог погледа на свет (као и понашања).  Све су ово само фрагменти, делићи мозаика из којих покушавамо да склопимо слику. Оно што би било упутно је да се фарисеји више гледају као разнородна (немонолитна) скупина, да нас генерализација (и трпања свих у исти ,,кош'') не би довела до тога да искривимо слику о њима.   


Литература:

1) A. Vilhar, Latinski citati, Matica srpska, Beograd 1989
2) П. Драгутиновић, Увод у Нови завет. Основи новозаветне науке I, Институт за теолошка истраживања, Православни богословски факултет Универзитета у Београду, Београд 2010
3) Џ. Дрејн, Увођење у Нови завет, Clio, Београд 2004
4) Catholic Encyclopedia, IntRes: catholic.org/encyclopedia/view.php?id=9282  (13.II 2012.)
5) М. Куган, Оксфордска историја библијског света, Clio, Београд 2006
6) Е. Лозе, Свет Новога завета. Верске и политичке прилике у Христово време, Свети архијерејски синод Српске православне цркве, Београд 1986
7) J. Neusner, B. Chilton (приређивачи), In Quest of the Historical Pharisees,  Baylor   University Press, Waco 2007
8 ) А. Popović, Novozavjetno vrijeme. Povijesno-političko i religiozno-kulturno okruženje, Kršćanska sadašnjost, Zagreb 2007
9) Р. Ракић, Библијски речник, Златоусти, Београд 2002
10) A. Rebić, Biblijske starine, Kršćanska sadašnjost, Zagreb 1983
11) Свети Теофилакт Охридски, Тумачење Светог Еванђеља од Матеја, Манастир Високи Дечани, Дечани 2004
12) Свето писмо Старога и Новога завјета. Библија, Свети архијерејски синод Српске православне цркве, Београд 2010
13) E. Ferguson, Backgrounds of early christianity, Wm. B. Eerdmans Publishing Co., Michigan\Cambridge 2003
14) Ј. Флавије, Јудејске старине, Двери, Београд 2008
15) Ј. Флавије, Јудејски рат, Просвета, Београд 1967
16) Е. Чарнић, Исус Христос. Живот и дело, Каленић, Крагујевац 1993
17) Jewish Encyclopedia, IntRes: jewishencyclopedia.com/articles/12184-pirke-abot  (24.III 2012.)

tema nije loša. Ali kao i obično ja bi je sagledao kroz Isusovu reč.Isus donosi reči,ako naša vera ne bude veća nego fariseja i sadukeja nećemo ući u carstvo nebesko. zatim se kaže da se čuvamo kvasca farisejskog i sadukejskog.
   U čemu je tajna ovih struja ili ljudi? Pavle je bio Farisej i to revnostan plodan. Gonio je hrišćane misleć da Bogu službu čini. Isus ih naziva porodima aspidinim,zmijskim rodom,zmija je sotona. otud ,čuvajte se takih! dakle kvasac je bio znak greha i trebalo ga se čuvati.- oni su bili ti koji su sačinili u narodu  da glasovi za raspenje prevagnu.Isus kaže problem ovih da su svoje običaje pranje ruku i žbanova(spoljnja pobožnost) bez sile reči,kao i danas zamenuli za reč istine. da su bili sluge sotone na žalost (ne svi,nikodem i još neki kao Gamalailo) jer su gledali da ubiju hrista,da su znali istinu ali i pored držanja ključeva znanja o nebu neće unutar a ne daju onima koji bi hteli. Da su politički bili lukavi i saterali i lukavijeg pilata da se kloni spasavanja Isusa. Da su prikazani u priči o vinogadu da su pobili proroke i ostale  i na kraju i sina kane kao glavnog naslednika da bi postavili glavni cilj delovanja svoga vlast nad vinogradom,zemljom,a to je plan sotone,dakle najamnici sotone i zato je rečeno da je njihpv otac đavo.
           toliko za sada uvaženi silvanuse.mir tebi.