Фантоми српске транзиције


Предраг Ранковић Пецони, Петар Матић и Јовица Стефановић Нини, сваки на свој начин, плету мистерију око себе и својих крупних послова, одбијајући да за медије говоре о себи и начину на који су стекли огромне иметке
Предраг Ранковић Пецони, Петар Матић и Јовица Стефановић Нини

Кад би се овдашња транзиција преточила у филм, сигурно би у њему главне улоге играла најмање тројица фантома. Они су владари српског тржишта и њиме шпартају, тако да њиховог лика нико не може да се сети, иако су им имена добро позната јавности. Чак и сувише добро. Списак предузећа на њиховим власничким листовима прилично је дугачак, али се, упркос пословним подвизима, не хвале јавно својим иметком. Вешто се скривају од папараца, интервјуе не дају чак ни часописима за познате и при том пажљиво бирају где ће се и с ким појавити.

Тако је у Србији тешко наћи некога ко није чуо за Предрага Ранковића Пецонија, али је готово немогуће срести онога ко зна како заправо изгледа овај контроверзни бизнисмен, који је првобитни капитал акумулирао у Сурчину. По сличном моделу послује и Нишлија Јовица Стефановић, звани Нини, који не полаже много на маркетниг, свестан да би му служба за односе с јавношћу представљала непотребан трошак.

У тајанствености их је, ипак, надмашио Петар Матић, који је доследан животној формули – да за јавност остане невидљив – коју је успоставио оног тренутка када је закорачио у свет бизниса. Овај средовечни бизнисмен никада није позирао пред камерама и фотоапаратима, а новинаре заобилази у широком луку. Само један таблоид је објавио његову бледу фотографију, која подсећа на цртеж, а они који су имали привилегију да виде Матића тврде да то није био он.

Око себе је окупио тим који јавно иступа и прилично отворено представља фирму МПЦ. То му даје маневарски простор да слободно прошета улицом и изађе у кафану. Иако се убраја у десет најбогатијих Срба, има привилегију да се неопажено појави било где.

Предраг Ранковић Пецони, власник групације „Инвеј”, под чијим окриљем послује 15 фирми, према сигналима из његовог окружења, размишља о промени досадашње философије односа с јавношћу. Моћни бизнисмен могао би, по свему судећи, ускоро да изађе из сенке. Вероватно је схватио да тајанственошћу, макар она била искључиво из приватних разлога, изазива супротан ефекат и тако само обмотава клупко мистерије.

Ипак, у претходних неколико дана, није нашао времена да одговори на само једно наше питање: Зашто се скрива од очију јавности?

За његово име некада се везивала проблематична прошлост, а данас се најчешће спомиње као власник фирми из области прехрамбене индустрије, кућне хемије, алкохолних пића и цигарета. На подужем списку Пецонијевих предузећа су: „Рубин”, „Витал”, „Ратар”, „Верат нет”, „Београдска индустрија пива”, „Албус”, „Милан Благојевић”, „Монус”, пекарска индустрија „Панчево”…

Према писању домаће штампе, од Мирослава Мишковића је купио фабрику уља „Сунце” из Сомбора, а са Јовицом Стефановићем Нинијем заједнички води фабрику кекса „Медела” и фармацеутску кућу „Срболек”. У јавности се зна и то да је преко своје фирме „Сити порт” постао власник угоститељског предузећа „Стари град” и тако се докопао ресторана „Лондон”, „Доњи град”, „Златни бокал”, кафане „Ташмајдан”, „Два бела голуба”, кафе-посластичарнице „Код коња”, хотела „Касина” и „Парк”.

Пецони, кажу, инвестира и у некретнине на неколико београдских локација. Његов узлет ка врху српског бизниса почео је још у време Слободана Милошевића, али га петооктобарске промене нису спречиле да настави са изградњом своје империје. У медијима фигурира само једна његова фотографија, а дуго се ширила фама о томе ко сме први да је објави.

Пецонијев пословни партнер Јовица Стефановић Нини изабрао је готово исти пут до јавности. Дакле, невидљив сам, а и те како постојим. И поред свих покушаја да до њега дођемо, овај нишки бизнисмен остао је недоступан. Под изговором да је на састанку са битним гостима из иностранства, данима је вешто избегавао разговор са новинарима. Његова секретарица, тврдила је да за све то време директор ниједном није ушао у канцеларију, већ је стално на терену. Упркос ћутању, уопште није тешко сазнати које фирме су у Нинијевом власништву. Довољно је само окренути „988”. Када затражите број телефона његове матичне фирме „МД Нини” добијате неколико различитих бројева. На један се јавља секретарица „Срболека”, на други оператерка „Нишке пиваре” и тако редом. Нини газдује још и „Луксолом”, „Житопрометом” и нишком „Просветом”, новосадским „Ветпромом” и „Ментом” из Падеја. Јавности је постао познат кад је пре неколико година купио зрењанинску „Југоремедију”, због које с радницима води спорове. Током каријере Нини се неколико пута нашао с друге стране закона. Тако је, између осталог, био на међународној потерници, тврдило се да је хапшен у акцији „Сабља”, иако је он тврдио да је у то време био на пословном састанку у Београду. Куповао је, а потом продавао још неке фирме које се баве производњом хране. Он ипак најчешће пазари компаније које се баве производњом, продајом и дистрибуцијом лекова.

Петар Матић, власник „МПЦ холдинга”, јавности није много познат по куповинама у процесу приватизације. Зна се да је „пазарио” две фирме, „Партизанку” и „Бигз”, а у престоници је на гласу као један од највећих инвеститора у некретнине. Прочуо се најпре као власник Пословне палате „Ушће”. Следеће године на истом месту ће подићи и њену близнакињу, а у међувремену ће бити завршен и шопинг-мол, највећи на Балкану. На месту некадашње фабрике чарапа „Партизанка” подигао је луксузни стамбени комплекс „Оаза”, а зграду „Бигза” планира да претвори у хотел. Пре Нове године купио је „Хипо консултанте”, предузеће за инвестирање у некретнине и тако је постао власник локација „Три листа дувана” и плаца покрај Калемегдана. Његова фирма „МПЦ пропертис” гради и пословни простор у новобеоградском Блоку 43, а у плану је и изградња пословно-стамбене четврти у Блоку 11. Овај плац, Матић је пазарио од Кинеске амбасаде, а у непосредном комшилука гради и Предраг Ранковић Пецони. Његову позицију однедавно је ојачала америчка инвестициона банка „Мерил Линч”, која има удео од 25 одсто у „МПЦ пропертису”.

Матић поседује и „Имо центре” на неколико локација, бившу робну кућу „Планет” у Кнез Михаиловој улици …. Са Милијом Бабовићем направио је „Ситроенов сервис” на Чукарици. Трговински део његове фирме чине „Витро група”, „Мерката” и „МПЦ холдинг Иксел” и „МПЦ холдинг ентрикс”.

Тројици фантома српског бизниса нико не спори право да се не појављују у јавности, ако то не желе, као што нико не може да оспори право јавности да пита – ко стоји иза толиког капитала стеченог током транзиције.

Аница Николић - Маријана Авакумовић

-----------------------------------------------------------------

Има слике, нема тона

Највећи играчи српске економије, Мирослав Мишковић, Милан Беко и Данко Ђунић бирају места на којима ће се појавити, па тако сви знају како изгледају, али су грађани ретко у прилици да их чују како и шта говоре. Тачније, они би били идеални јунаци немих филмова, мада преовладава теза да их јавност нарочито пажљиво слуша кад ћуте. Сва тројица су чланови пословног клуба Привредник, а јавност непрекидно интригирају својим пословним успесима.

Тако Мишковић, о коме се још и највише зна, има фирме у готово свим привредним областима. Почев од трговине, производње, услуга, увоза, некретнина, медија… Име Милана Бека званично не стоји ни уз једну компанију. Ипак, новинари су га годинама повезивали с куповином многих предузећа као што су „Књаз Милош”, „Рапид”, „Лука Београд”, инвестициони фонд Салфорд, али и неких банака. Данко Ђунић најпознатији је јавности као један од власника консултантске куће „Еки инвестмент”, која гради пословну палату у Улици краља Милана. Недавно се ослободио власништва у Телевизији Авала.

[објављено: 09.02.2008.]

Politika

Cene stanova u Srbiji rastu zbog velike potražnje
Autor: Tanjug | 11.02.2008 - 09:17

Cene nekretnina u većim gradovima u Srbiji nastaviće da rastu, a predviđa se da će u Beogradu dostići i do 4.000 evra po kvadratu, navodi se danas u novom broju "Ekonomist magazina".

Razlog za to je što je potražnja pet puta veća od ponude: samo u Beogradu nedostaje oko 200.000 stanova.

Ako stan prosečno traje sto godina, prema procenama građevinara, svake godine potrebno je graditi 30.000 novih, samo za održavanje fonda stanova, a u Srbiji se, pak, izgradi jedva 10.000 godišnje.

Istovremeno, u manjim gradovima, a naročito na jugu Srbije, cena nekretnina pada, što zbog oslabljene privrede, što zbog straha od međuetničkih sukoba, pa se u Vranju kvadrat stana može kupiti za manje od 500 evra, piše "Ekonomist magazin".

Blic

Inače zašto se ne gradi dovoljno stanova to je sledeće pitanje. A treće pitanje je zašto se penzionerima ne omogući udoban život van centra grada. Na 15 km od centra je kao u bantustanu, nema samoposluga, pijaca, domova zdravlja, ispostava hitne pomoći, telefinskih priključaka, gasovoda. Stotine kuća zvrje prazne u podavalskim selima da bi neko špekulisao cenom stanova u gradu.

Stanovi se ne grade da bi gradjevinci brali  lovu samo tako! Ista stvar je i u Zg...gdje ima premalo stanova pa tako  da oni koji grade mogu traziti cifre koje uopce nisu realne za to podrucije....ali tako je to..

Sporna prodaja „Luke Beograd“
Autor: Beta | 26.02.2008 - 06:00
Sporna prodaja „Luke Beograd“

Predsednica Saveta Vlade Srbije za borbu protiv korupcije Verica Barać izjavila je juče da je privatizacijom Luke Beograd višestruko oštećena država i omogućen monopol.

U izveštaju Saveta, koji je dostavljen Vladi, navodi se da je prodajom 40 odsto akcija Luke, koje su bile u vlasništvu Akcijskog fonda i PIO fonda, u septembru 2005. godine, firmi „Vorldfin“ iz Luksemburga, država izgubila najmanje 21 milion evra.
„Ta šteta je razlika između procenjene vrednosti akcija Luke i isplaćene cene“, navela je Baraćeva i dodala da je procenjena vrednost tih akcija, koju je uradio Institut ekonomskih nauka, bila 1.774 dinara, a akcije su prodate po ceni od 800 dinara.
Za preuzimanje 93 odsto akcija Luke Beograd ponudu je dala samo firma „Vorldfin“, koja je registrovana na istoj adresi kao i firma „Novafin“, koja je preuzela akcije „C marketa“, a kojom upravlja Milan Beko, ministar za privatizaciju u vreme vlade Mirka Marjanovića.
„Očigledno je da je to bila prodaja po dogovorenoj ceni i za određenog kupca“, istakla je Baraćeva.
Savet je u izveštaju „Koncentracija vlasništva u Luci Beograd“, zapitao kako je moguće da firma „Vorldfin“, koja ima osnovni kapital 31.000 evra, za Luku isplati 40 miliona evra, a da se tim slučajem ne pozabave nadležne institucije u Srbiji.
„Otkupom akcija ‘C marketa’ omogućen je monopol u trgovini, a otkupom akcija Luke monopol u stambenoj izgradnji“, rekla je Baraćeva.
Ona je objasnila da Luka ima u vlasništvu 220 hektara zemljišta u centralno gradskoj zoni, a da je generalnim planom Beograda predviđeno izmeštanje Luke i izgradnja stambeno-poslovnog prostora na toj lokaciji.
„Izgradnja je planirana ne samo na prostoru sadašnje Luke već i na susednom nizvodnom zemljištu, na površini od oko 500 hektara, tako da i po tom osnovu prostor Luke ima ogromnu vrednost, nekoliko puta veću od one po kojoj su prodate akcije tog preduzeća“, rekla je predsednica Saveta.

Blic

Zauzdati inflaciju
Autor: D. N. | 26.02.2008 - 06:00
Zauzdati inflaciju

Tokom cele prošle nedelje, Narodna banka Srbije intervenisala je na međubankarskom tržištu deviza prodajom po 10 miliona evra, tako da je tržište u petak po podne oživelo. Pratićemo dalja kretanja i, ako se likvidnost bude približila uobičajenoj, svoje učešće na tržištu svešćemo u okvire dnevnog otkupa od menjača - rekao je juče Radovan Jelašić, guverner NBS.

Govoreći povodom prve prezentacije izveštaja o inflaciji, Jelašić je naglasio da NBS monetarnom politikom i aktivnijom ulogom na deviznom tržištu može na kratak rok da održi makroekonomsku stabilnost, ali i „da se na srednji i dugi rok ne može ni iz čega stvoriti nešto“.
- Moram da upozorim na to da će ukoliko postojeći nivo stranih direktnih investicija i mogućnost zaduživanja znatno smanje, u dužem periodu će stići negativan račun, koji će morati da plate i privreda i stanovništvo. Ali sam siguran da to neće doći, pošto to nije u interesu Srbije - rekao je Jelašić.
Centralna banka neće odstupiti od plana da bazna inflacija u ovoj godini bude od tri do šest odsto.

Blic

Probudi se narode Srbije. Svi smo sa užasom gledali Youtube sa dve kradljivice tokom mitinga za Kosovo i Metohiju. A te dve bestidne klinke su ništa u odnosu na štetu koju nam iza leđa prave tajkuni.

Miškoviću i Beku Luka Beograd prodata u bescenje
Autor: Svetlana Vuković | 27.02.2008 - 11:00
Miškoviću i Beku Luka Beograd prodata u bescenje

Sve što se dešavalo u načinu prodaje Luke Beograd upućuje na korupciju velikih razmera - izričita je predsednica Saveta Vlade Srbije za borbu protiv korupcije Verica Barać.

- Savet je uradio temeljnu analizu i kompletan izveštaj smo poslali i Vladi Srbije i tužilaštvu. Očekujem reakciju i jednih i drugih, jer su ovom transakcijom oštećeni ne samo budžet Srbije i bivši akcionari Luke Beograd, već i svi poreski obveznici ove zemlje. Ovo je, mogu slobodno da kažem, slučaj na kome će država pokazati da li ima snagu da se odupre privatnim interesima - navodi u izjavi „Blicu“ Verica Barać.
Ti privatni interesi oličeni su u vlasništvu nad 120 hektara i još 100 hektara Luke Beograd sa pravom korišćenja, a koji će nakon promene namene ostati vlasnicima preduzeća, a koji se zovu Milan Beko i Miroslav Mišković. Izmeštanje luke na drugu lokaciju i pretvaranje ne samo tog placa na kome se nalazi sadašnja, već i celog prostora od Dorćola do Ade Huje, u poslovno-stambeni kompleks objavljeno je samo neki mesec posle ove transakcije. Malo je verovatno da tu informaciju o promeni namene Luke Beograd ovi biznismeni nisu imali pre kupovine, odnosno gotovo je potpuno izvesno da su u kupovinu ovog preduzeća ušli ne da bi se bavili lučkim biznisom, već da bi preko tog preduzeća došli u posed ogromnog građevinskog placa. Plac od 120 hektara sa potencijalnih 100 hektara dobili su za nepunih 50 miliona evra. Odmah u susedstvu, država je Izraelcima za plac od 2,5 hektara za gradnju marine Dorćol uzela 30 miliona evra. Ako bi se cena za tih 2,5 hektara primenila na ove hektare Luke Beograd, stiglo bi se do sume od preko milijardu evra.
I to će ostati tako ukoliko se troškovi seljenja ove luke, i gradnje nove ne prenesu na sadašnje vlasnike Luke. Gradnja nove luke, koštaće, kažu stručnjaci, najmanje pola milijarde evra.
Drugi segment priče oko Luke Beograd sami je način kako su ovi biznismeni obavili ovu transakciju. Luka Beograd je bila 59 odsto u posedu malih akcionara i 41 odsto Akcijskog fonda. Akcijama nije moglo da se trguje na berzi, već isključivo ukoliko neki kupac da ponudu za preuzimanje, s tim da cena po akciji ne može da ide ispod knjigovodstvene vrednosti. Sa ponudom se pojavio „Vorldfin“, firma registrovana specijalno za ovu transakciju u Luksemburgu na istoj adresi kao i firma „Nordfin“ preko koje je kupljen „C market“. Iako je prepoznatljiv rukopis u organizaciji i jednog i drugog preduzeća virtuoza ovih transakcija Milana Beka, glavni finansijer je Miroslav Mišković. Koliki udeo u Luci Beograd ima jedan, a koliko drugi, pouzdanih informacija nema. Formalno, „Delta“ se kao kompanija ne pojavljuje nigde.
Transakcija Luka Beograd obavljena je tako što je uzeta stara knjigovodstvena vrednost, 2,5 puta niža od aktuelne. Ta aktuelna je ostala sakrivena, sve dok transakcija nije obavljena, a da bi bilo sve transparentno, „Vorldfin“ je dao cenu po akciji 800 dinara, na pola između nove knjigovodstvene vrednosti i stare, i time dao alibi nadležnima u Agenciji za privatizaciju da doznače državni paket na prodaju, i time dovede pred svršen čin sve ostale male akcionare. Akcijskom fondu nalog za prodaju daje po pravilu izvršni direktor Agencije za privatizaciju, a - da li slučajno ili ne - na toj poziciji je tada bio Goran Mrđa. Taj isti čovek je sada član Upravnog odbora Luke Beograd. Slučajno ili ne, tek i Vuk Delibašić je pre prelaska u firmu „Fokus kapital partners“, koja se pojavljivala kao zastupnik „Vordfina“, bio visoki činovnik u Agenciji za privatizaciju.
- Očekujem da će pravosudni organi utvrditi da li je to zbilja čista koincidencija da nam se isti krug ljudi pojavljuje čas na strani prodavca - u Agenciji za privatizaciju - čas kao zaposleni u konsultantskoj kući - čas kao menadžer u kupljenom preduzeću. Slučaj Luke Beograd još je drastičniji od slučaja „C marketa“ - navodi Verica Barać.

Mapa skoro popunjena
Kada se pogleda kompletna mapa budućeg stambeno-poslovnog kompleksa od Dorćola do Ade Huje - 480 hektara - sa izuzetkom Fabrike papira, koju je kupila jedna firma iz Hrvatske pa im je Agencija poništila ugovor - sva ostala preduzeća na tom potezu od Kalemegdana pa dalje uglavnom su koncentrisana. Neka direktno a neka, poput Fabrike kartona „Avala“ indirektno. U pogledu na mapu budućeg sjaja Beograda ne treba zanemariti ni to da je u posedu preduzeća Luka Beograd i pristanište ispod Kalemegdana. Sjaj bi mogao da remeti na toj lokaciji - Zoološki vrt.

Na redu još jedna kupovina u tom pojasu
Dok čeka izmešanje na novu lokaciju, ovo preduzeće normalno radi, a udarničkim tempom rade i vlasnici, i to na ukrupnjavanju budućeg građevinskog poseda. Preko Luke Beograd kupili su jesenas Beogradski vunarski kombinat, i to ne, naravno, da bi se bavili štrikanjem i tkanjem, već zbog placa od oko 50.000 kvadrata koji se spušta do same Ade Huje. Za taj prostor, na kome su objekti ukupne površine oko 33.000 kvadrata platili su oko šest miliona evra ili 186 evra po kvadratu. Zanimljivo je da, kao i kad su kupovali Luku, ni za BVK nije bilo ni jednog drugog prijavljenog kandidata.
Već za dva dana - 29. februara - mogla bi da usledi još jedna kupovina u tom pojasu, a to je preduzeće za proizvodnju liftova „David Pajić“. Početna cena na aukciji je 2,6 miliona evra. To preduzeće ima plac od oko 23.0000 kvadrata koji je na samom ulazu u Luku Beograd. U „Delti“ juče nisu želeli ni da nam potvrde, ali ni da demantuju ovu informaciju.

Blic

Peconi?
Je li to onaj Peconi koji je 90tih držao po Novom Beogradu barake sa video igricama?
Pa je sad on danas vlasnik pola Srbije!! Totalna glupost!  Inače dobra žvaka za mažnjavanje najboljih riba.

P.S. Sad ću ja da pustim buvu da sam vlasnik Đerdapa, pa će cice da navale. 

„David Pajić“ meta velikih biznismena
Autor: S.Vuković | 28.02.2008 - 06:00
„David Pajić“ meta velikih biznismena

Da li je tačno da je prvi biznismen Srbije Miroslav Mišković prvi kandidat za kupovinu beogradskog preduzeća „David Pajić“, nekada najvećeg proizvođača liftova na Balkanu, pokazaće se na aukciji zakazanoj za sutra. Prodavac „Davida Pajića“ je Agencija za privatizaciju, a glavna atraktivnost tog preduzeća nisu naravno liftovi, već nekretnine: objekti površine oko 15.000 kvadrata na građevinsko zemljište od oko 23 hiljade kvadrata na Dorćolu, neposredno iznad „Luke Beograd“.

Početna cena za „David Pajić“ je 221,5 miliona dinara (2,66 miliona evra) i odgovara petini knjigovodstvene vrednosti ovog preduzeća. Mereno nekretninama „Davida Pajića“ to je 179 evra po kvadratu. Da li će na tom nivou biti i prodajna cena zavisiće od toga da li će kupac biti ujedno i jedini prijavljeni kandidat ili će imati konkurenciju. Rok za prijavljivanje kandidata istekao je 21. februara, a ko se sve prijavio Agencija za privatizaciju je dužna da drži u tajnosti sve do samog početka aukcije.
U upućenim beogradskim krugovima kažu da je lokacija „Davida Pajića“ toliko atraktivna da je malo verovatno da tu priliku propuste i ostali veliki biznismeni u sektoru upravljanja nekretnina poput Filipa Ceptera i „MPC-a“ Petra Matića potpomognutog američkim „Meril Linčom“.
Ko god da kupi „Davida Pajića“ dužan je da delatnost liftova održi najmanje dve godine. Posle može da menja namenu, bez ikakvih obaveza te vrste i prema zaposlenima i prema Agenciji za privatizaciju. Ako urbanistički plan predviđa, a predviđa, može na tom placu da napravi, na primer, poslovno-stambeni kompleks, ili recidencijalni centar.
Što se tiče izvorne delatnosti „Davida Pajića“ od najvećeg proizvođača liftova na Balkanu, sada su se uglavnom sveli na servisiranje onih koje su proizveli (40.000 lifotova) u prethodnih 60 godina. Nekada, kada su bili taj balkanski vrh zapošljavali su preko 1.000 radnika, sada suženjem rada tek oko 120. Toliko mali broj zaposlenih atraktivnost preduzeća u prodaji čini još i većom.

Ko su vlasnici „Luke Beograd“
„Blic“ je pokušao da i od Milana Beka i od Miroslava Miškovića dobije izjave oko vlasničkih udela u „Luci Beograd“. Odgovor Milana Beka je izostao, a u kabinetu predsednika „Delte“ nam je rečeno da da ta kompanije nije suvlasnik u „Vorldfinu“, preduzeću koje se vode kao vlasnik Luke. Da li su suvlasnici „Vorldfina“ potpredsednik „Delte“ Ivana Veselinović i ćerka predsednika „Delte“ Ivana Mišković Karić, i u kom udelu, i da li je Milan Beko taj treći suvlasnik, informacija je koju bi trebalo „crno-na belo“ da ima Komisija za zaštitu konkurencije.


Blic

Ovde fale neka imena koja se ne cuju cesto:
Dragoljub Markovic-Krmivoje-Djindjicev kum, Ruzica Djindjic za koju rade nekoliko marioneta, Zoran Zivkovic-bivsi Premijer Srbijue,Vuk Hamovic, Drakulic,...
Ima mnogo vise fantoma srpske tranzicije no sto mi mislimo.
Ovi gore nabrojani su se ipak pojavljivali i o njima se zna u javnosti ali su najbolniji fantomi za koje niko stvarno ne zna  a ima ih u svakom gradu.
Dojucerasnji postari, pekari, zanatlije ( da ne vredjam nikoga posebno -niti mi je namera) postadose gospoda sa milionima, avionima, kamionima,....
"posteno" su zaradili bogatstvo bivajuci uvek uz svaku vlast u svom gradu a onda poceli da kroje poltiku grada kako njima odgovara -pod uslovom da ne zasmetaju velikim igracima.
Pravila igre su poznata ali i "mrvice" koje su ostale su ogromne. Njih ne moze uzeti i pokupiti neko drugi no onaj ko je uz politicare -najvece zlo Srbije.
I iza svih fantoma srpske tranzicije stoje politicke partije-samo treba pogledati kumovsko-prijateljsko-rodbinske veze i shvatiti ko je ko i .........

Beogradski hipodrom od danas u vlasništvu grada
Autor: Beta | 29.02.2008 - 16:47

Hipodrom "Beograd" od danas je u vlasništvu Grada Beograda pošto je beogradska skupština usvojila odluku o promeni statusa tog društvenog preduzeća u javno.

Pomoćnica vršioca dužnosti gradonačelnika Beograda Radmila Hrustanović kazala je na sednici gradske skupštine da je Hipodrom prošle godine izašao iz stečaja, pošto je grad platio 67 miliona dinara dugova tog preduzeća.
Ona je kazala da osnivački kapital Hipodroma iznosi 60,7 miliona dinara.
Prema ranijim izjavama Beogradskih čelnika, Grad se uključio u rešavanje statusa Hipodroma, kada je pokretanjem stečaja ugroženo vlasništvo grada nad zemljištem tog preduzeća.

Na sednici za direktora Hipodroma imenovan je Radovan Dedijer, koji je i do sada obavljao tu dužnost, za predsednika Upravnog odbora izabran je Dragomir Spasić, a članovi su Dragi Veličković, Vuk Đoković, Vojin Lepojević i Andrija Čupković.
Gradski arhitekta Đorđe Bobić rekao je da će se Grad truditi da investicijama i rekonstrukcijama oživi hipodrom, i naglasio da je ovo preduzeće u predhodnom periodu loše poslovalo.
"Glavna delatnost Hipodroma su konjičke trke, ali on može i da se uključi u sportsko-rekreativne delatnosti Beograda", rekao je Bobić.

Hipodrom Beograd je sagrađen 1914. godine, kada je tadašnji ministar Narodne privrede Jaša Prodanović dodelio ovo zemljište Dunavskom Kolu jahača "Knez Mihailo" za organizaciju konjskih trka. Aktivnosti hipodroma prekinute su za vreme Prvog svetskog rata, a konjske trke su ponovo počele da se organizuju 1921. godine i održavane su tokom Drugog svetskog rata.
Nova vlast je 1948. godine donela odluku da Hipodrom postane državno preduzeće, a 40 godina kasnije Izvršni savet Skupštine grada Beograda je dodelio zemljište Hipodromu, ali bez prava upisa u zemljišne knjige.

Blic

Da pogodimo šta je sledeće? Prvo se hipodrom seli u Surčin da se ne potrrže Peconi, onda se građevinsko zemljište u centru grada prodaje bud pošto Mišku.