Fado I Madredeuš,
najbolje iz Portugala
Svako od članova benda je samosvojan autor i svim svojim talentom učestvuje u oblikovanju jedinstvene muzičke slike, u studiju i na sceni

Dok vam melanholično i strasno peva fado, solista stoji na sceni, u crnom; iza njega je, u dnu scene, orkestar. Vi možete da pijete, ali hrana - ne dolazi u obzir! Uživa se jedino i samo u muzici...

Tako će biti i sutra u Centru "Sava", gde će nastupiti "Madredeuš". Neverovatnom glasu Tereze Salgeiro podršku će dati klasične gitare Pedra Mageljaneša i Žozea Peiksota, klavijature Karlosa Marije Trinidada i akustični bas Fernanda Žudisa. Ovo gostovanje organizovano je u okviru njihove svetske turneje "Um amor infinito", koja je počela pre desetak dana u Istanbulu, a nastavila se koncertom u Zagrebu.

Ljubav, čežnja, more...

Publika će u prvom delu koncerta čuti numere sa starih albuma, a u drugom potpuno nove pesme sa kompakt diska "Faluas de Tejo". Svako od članova "Madredeuša" samosvojan je autor i svim svojim talentom učestvuje u oblikovanju jedinstvene muzičke slike, u studiju i na sceni. Za sebe kažu da su stvorili ne samo novi tip muzike, već i specifičan vid koncerata, drugačiju atmosferu i mizanscen.

Fadist, pevač u crnom, peva uglavnom o ljubavi kao smislu života, o uspomenama, nostalgiji, čežnji za voljenom osobom, rastanku, o moru kao simbolu prolaznosti, promena. U tim univerzalnim temama verovatno i leži privlačnost fada, koji je najpoznatija vrsta portugalske nacionalne muzike, a pretpostavlja se da su je stvorili mornari u 16. veku, ploveći po svetu obuzeti večnom čežnjom za domovinom. Prema mišljenju drugih, možda je nastala iz forme koja vuče korene iz muzike afričkih robova.

Sudbina

Fado na portugalskom znači "sudbina", a tako i zvuči - moćno, opijajuće, neponovljivo, nešto što se samo vama dešava Ö Identifikuje se sa jedinstvenim portugalskim fatalizmom i vrlo je zahtevan kao muzička forma. Ako se izvodi pravilno, lep je i dirljiv. U suprotnom je pompezan i sam sebi svrha. Lisabonski fado je individualan i prepun osećaja, a onaj iz Koimbre je više akademski, sa prastarom tradicijom. LJubitelji fada prema njemu razvijaju gotovo religiozna osećanja, a dobar fadist dostiže veliku slavu i počasti.

Amalija Rodrigeš je bila najpoznatija fado pevačica, nacionalna ikona Portugalije, ali tu su i Hermina Silva, Rodrigo, Alfredo Marseneiro, Marija AlisijeÖ Bosonoga diva Sezarija Evora, sa Kapeverdskih ostrva u Atlantskom okeanu, kraljica je morne, muzičkog stila, koji kombinuje portugalsku i afričku tradiciju, udaraljke i fadoÖ Ipak, muzičku slavu portugalskog fada najdalje i na najzanimljiviji način prenosi "Madredeuš", grupa koja uspešno spaja elektronsku muziku sa tradicionalnom portugalskom. I, za razliku od Amalije Rodrigeš, pripada drugom, novom vremenu. Iako postoje osamnaest godina i do sada su izdali 11 albuma, postali su slavni posle uspeha filma Vima Vendersa "Lisabonska priča".

Venders i Lisabon

O tome često u intervjuima članovi grupe izjavljuju:
- Oduvek smo želeli da napravimo muziku o Lisabonu, a onda se pojavio Venders, koji je snimio film o našem gradu, prožet muzikom "Madredeuša". Ipak, taj film je bio Vendersova fantazija, a ne prava slika Lisabona.

Pri tom dodaju da govore univerzalnim jezikom i da, iako ljudi širom sveta ne razumeju njihove stihove, ipak osećaju emocije, strast i lepotu njihove muzike.

"Madredeuš" je svakako najznačajniji portugalski brend. Albumi im se objavljuju u 40 zemalja, nekoliko puta su obišli svet.

Danas se može reći da je fado zaista osvojio Beograd, a ne tako davno, početkom devedesetih se, na primer, ploča Amalije Rodigeš nije mogla kupiti kod nas. Slušala se tako što su je muzički sladokusci donosili iz inostranstva.
Biljana Lijeskić