Naučnici iz Teksasa sa Univerziteta A&M su dobili odobrenje od ove kompanije za kloniranje i  uspeli su da po prvi put kloniraju mačku. Mače je nazvano CC (Copy Cat) i od rodjenja je u centru pažnje jer je to prva kućna životinja koja je preživela kloniranje.
     Projekat je izfinansirao milioner iz Arizone John Sperling koji je i osnivač kompanije Genetic Savings and Clone. Dok se ostale grupe bave kloniranjem stoke i ovaca pri čemu se od mleka dobijenog od ovih životinja finansira razvoj medicine Genetic Savings and Clone su manje ambiciozni. Njihov cilj je da omoguće ljudima gajenje životinja koje će biti blizanci njihovih ljubimaca.  
     Prvi projekat ove kompanije je bilo kloniranje psa po imenu Missy.Taj projekat, medjutim, nije realizovan, jer su naišli na nepremostive probleme. Djun Krejmer (Duane Kraemer), ekspet za kloniranje sa Univerziteta A&M kaže da je pseće jajne ćelije teže odgajiti i da je njihov reproduktivni sistem daleko složeniji. Paralelno je vršeno kloniranje mačaka koje je bilo uspešnije jer su jaja brže rasla i sazrevala.  
     Svi ti pokušaji kloniranja kućnih ljubimaca izazvao je različite reakcije, ali izvršni direktor kompanije Genetic Savings and Clone Lu Hauthorn (Lou Hawthorne) smatra da se kloniranje u suštini ne razlikuje puno od uzgoja životinja za takmičenja i tvrdi da će milioni psa i mačaka zapravo imati koristi od ovih istraživanja.  
     “Za kloniranje su potrebne jajne ćelije, stotine ako ne i hiljade njih. Odakle ih nabavljamo? Sa odgovarajućih klinika. Šta im dajemo u zamenu? Dajemo im novac. Oni će sterilisati stotinu puta više mačaka novcem koji dobijaju od nas, od broja klonova koje ćemo mi dobiti”, kaže Hauthorn.
     Posao sa kloniranjem mačeta, medjutim, nije baš sasvim uspeo. Iako je početna ideja bila da se vlasnicima kućnih ljubimaca obezbedi verna kopija i zamena njihovih ostarelih ili uginulih četvoronožnih "prijatelja", mače CC je sve sem kopije. Uprkos tome što testovi pokazuju da je ona genetički duplikat mačke koja je bila donor jajne ćelije šare, krzna se razlikuju. Razlog leži u tome što su šare rezultat slučajnih molekularnih promena tokom razvoja fetusa i za sada je prilično neizveno da li će i kako to uticati na buduće korisnike usluga ove kompanije. Ukoliko neko traži kopiju, onda ona to treba i da bude.

Ma koliko ono bilo donekle i korisno... veliki sam protivnih kloniranja... daj coveku mnogo dinamita.. nece ga koristiti u pozitivne svrhe. Kloniranjem covek sa dovoljno novca postaje pravi mali bog, a to nije dobro. To nikako nije dobro.

Ma koliko da je kloniranje lose, ljudi ce i dalje ulagati ogromne kolicine novca da bi napredovali sto vise, i nece se zaustaviti dok ne kloniraju ljudsko bice... Kloniranje ce izgleda u buducnosti biti veliki biznis, a covek ionako nemisli niocemu drugom osim o novcu...

Ima li ista racionaolnije nego ulagati u proizvod koji se odlicno prodaje