Burboni
 
Burboni (fr. Bourbon, šp. Borbón) je ime stare francuske plemićke porodice, koja je ime dobila po zamku Burbon u oblasti Burbone (Castrum Borboniense). Današnji Burboni su daleki srodnici dinastije Kapet.

Ova dinastija je vekovima proizvodila nove ogranke, koji su vladali širom Evrope: Francuska, Španija, Sicilija i, kratkotrajno, Kastilja. Danas je na prestolu samo španska grana sa Kraljem Huanom Karlosom I. U srostvu sa Burbonima je i Veliki Vojvoda Luksemburga Anri Luksemburški, mada se on najčešće svrstava u dinastiju Nasau.

Istorija

Rober, vojvoda Klermona, i šesti sin kralja Luja IX, se 1268. oženio Beatriks Burbon, naslednicom domena Burbona. Njihov sin Luj postao je vojvoda Burbonski 1327. Ova, prva, linija Burbona se ugasila 1527.

Grana Burbon-Vendom je 1555. postala vladajuća u kraljevini Navari na severu Pirineja. Član ove familije, Anri III Navarski, postao je Anri IV, kralj Francuske, stupanjem na presto 1589.

Špansku granu familije Burbon osnovao je Filip V. Rodio se 1683. u Versaju, kao unuk Luja XIV. Dobio je titulu Vojvoda Anžujski. Međutim, kralj Karlo II Španski, koji nije imao dece, usvojio je Filipa kao svog naslednika, jer su bili dalji rođaci. Ovo je kasnije bio povod za izbijanje Rata za špansko nasleđe, 1701. Ugovorom iz Utrehta iz 1713, Filip je priznat za kralja Španije.

Kasnije je Filip, na nagovor svoje druge žene Elizabete Farneze, preduzeo nekoliko puta vojne intervencije u Italiji (1717-1748), koji su neke članove porodice Burbona doveli na presto u Parmi i Kraljevini dveju Sicilija.

Zemlje u kojima su vladali
Kraljevina Navara (1555—1789)
Kraljevina Francuska (1589—1792; 1814—1815; 1815—1848)
Kraljevina Španija (1700—1808; 1814—1868; 1874—1931; 1975—)
Kraljevina Napulj (1734—1806, 1815-1816)
Kraljevina Sicilija (1734—1816)
Kraljevina dveju Sicilija (1816—1861)
Vojvodstvo Parma (1748—1802, 1847—1859)

Izvor: Krstarica