Rusija gubi strpljenje: Od Pariza traži isporuku vojnih brodova

Raskid ugovora bi Francusku mogao da košta više od milijardu evra



ISPORUKA dva vojna broda tipa „mistral“ isprečila se između Moskve i Pariza. Rusi su postali nestrpljivi, a Francuzi su se, pritisnuti međunarodnim obavezama, našli u nebranom grožđu.

Iz pravca Moskve u petak je u Pariz stigla vest da će Rusija na dostavu „Vladivostoka“ čekati još samo do kraja ovog meseca. Posle toga, tražiće finansijsko zadovoljenje, što podrazumeva izuzetno visoke penale, koje Francuska, suočena s ekonomskom krizom, sebi ne sme da dozvoli. Prema pojedinim izvorima, u određenim okolnostima, cifra bi mogla da pređe milijardu evra!

Istovremeno, oči partnera iz NATO širom su uperene ka zvaničnom Parizu i potezima koje će učiniti u jeku ukrajinske krize. Do opomene iz Kremlja dolazi neposredno pred samit G20 u Brizbejnu, gde će tokom vikenda biti i Putin i Oland.

Ugovor vredan 1,2 milijarde evra o prodaji brodova potpisan je 2011. godine. Prvi, „Vladivostok“, koji može da primi 16 helikoptera, 13 tenkova i celu bolnicu, treba da bude isporučen ove godine, a „Sevastopolj“ do 2016.

Posle ruske aneksije Krima, francuski šef diplomatije Loran Fabijis je reagovao „na vruće“ i najavio moguć raskid ugovora. Ministar odvbrane Žan Iv Ledrijan je brzo spustio loptu, izjavivši da će odluka biti doneta u oktobru. Francuski predsednik Oland je, pod pritiskom NATO članica, pre svih SAD i Nemačke, ali i Poljske i baltičkih zemalja, u septembru zaledio isporuku „dok se ne steknu uslovi“ koji podrazumevaju prekid vatre i dovoljan napredak ka mirnom rešenju u Ukrajini.

Kriza u Ukrajini se, međutim, rasplamsava, a vreme prolazi. Zamenik premijera Ruske Federacije Dimitrij Rogozin preneo je još krajem oktobra na svom tviteru pismo kojim ga konstruktor iz Sen Nazera poziva na primopredaju broda 14. novembra. Utvrđena je i satnica: ceremonija je trebalo da počne u 10.30, a da se zavši u 15.15. Od toga, međutim, nema ništa, dok četiri stotine ruskih mornara i dalje provode vreme u francuskoj luci, čekajući da konačno preuzmu brod.

Isporuka vojnih brodova nije na spisku robe koja podleže uvedenim sankcijama Rusiji, ali zapadni partneri Francuske istovremeno ne mogu ni da pomisle kakva bi to simbolična poruka bila, izručiti brod usred krize, i to baš na Krim, gde će čekati u pripravnosti da odlučno odgovori na eventualne pretnje Severnoatlantske alijanse!

Ministri spoljnih poslova EU sastaće se u ponedeljak u Briselu da bi, između ostalog, razmatrali eventualno uvođenje dodatnih sankcija Rusiji. Angela Merkel je već stavila do znanja da se tome odlučno protivi, jer su i ove dosadašnje sankcije nanele neprocenjivu ekonomsku štetu na obe strane.


EVROPI PRETI DEFLACIJA

PREMA prvim procenama Evrostata objavljenim u petak, u trećem tromesečju ove godine BDP evrozone zabeležio je rast od 0,2 odsto, što je nedovoljno da bi se primetili znaci oporavka evropske privrede. Francuska je zabležila rast od 0,3 odsto, dok je vodeća evropska ekonomska sila, Nemačka, registrovala minimalnih 0,1 odsto. Svi parametri pokazuju da se evropska privreda još ne oporavlja, od izostanka investicija, do smanjene potrošnje. Istovremeno, potvrdila su se strahovanja od izuzetno niske inflacije. Sankcije uvedene Rusiji dodatno su pogoršale očekivane rezultate.

Preuzeto sa ...