procitaj clanak iz mog promenjenog posta

Ken Dvel nije bio pilot tog aviona, a kakvi su to cer sistemi za pracenje stealtha?
http://www.cnn.com/US/9903/29/downed.plane.01/index.html
http://www.cnn.com/US/9903/29/downed.plane.02/index.html

cer je pojacivac signala...

Samo htedoh reći da, što se citata mog posta tiče, stojim iza svega što sam napisao. Ovo kažem zbog "blokovi63". Napisao sam ono što sam video, nije mi pričao-komšija, niti znam-čoveka-koji-je-to-radio, niti sam čitao. Neve modernizovane? Sistem iz 60 i neke je moderan za rat '99? Sigurno je da su nešto unapređene,ali za sedamdesete - nikako za devedesete.  Neki moji prijatelji su glavom platili tu modernizaciju, tako da te molim da, bar zbog tih ljudi kažeš tvojima iz Yugoimporta da ćute i pokriju se ušima. Poenta je da su se ljudi snalazili s onim čime su raspolagali, a toga je bilo malo i svakako nije bilo moderno.

Informacija koju ja imam potiche od choveka koji je naime modernizaciju (koja se popularno zove CER) dizajnirao. Meni je predavao predmete radio-lokacija i radarski sistemi na ETF-u u BG-u. Evo o chemu se radi (tj kako je on to nama opisao).
    Osnovna osobina takozvane stealth tehnologije nije radarska nevidljivost nego takozvana "redukcija radarskog potpisa". Naime putem geometrije aviona (u manjoj meri), uz pomoc posebnih materijala i premaza (znachajniji faktor) i odabira povoljnog profila leta (chesto zanemaren, a inache jako bitan parametar) omogucava se da energija koja se vraca u pravcu radara koji je "ozrachio" avion bude jako mala. Preciznije ta energija je dovoljno mala da sistem koji je zaduzen u svakom radaru da eliminishe oblake, jata ptica, kishu isl. "pomisli" da se radi o nekom od tih prirodnih fenomena - a ne o avionu. Medjutim tehnika ima nekoliko ozbiljnih mana
1. Avion nije jednako "nevidljiv" iz svih pravaca. Cheoni profil kod F-117 je (logichno poshto je primarni cilj ovih vazduhoplova bash eliminacija PVO radara i baterija raketne PVO) najmanji dok je "donji" (pod 90 stepeni) najveci.
2. Avion mora da bude "gladak" samim time potrebno je da se kompletno naoruzanje nalazi unutar aviona. Ovo za posledicu ima vec naveden problem da u momentu dejstvovanja avion prestaje da bude "nevidljiv".
3. Debljina absorpcionog premaza je rezultat kompromisa. Da bi uspeshno apsorbovao energiju radara debljina premaza mora biti polovina talasne duzine frekvencije na kojoj radi radar. To za posledicu ima da sloj premaza koji bi bio potreban da se avion zashtiti od radara starijih generacija (tipa onog koji se koristi na PVO sistemu NEVA) morao da bude reda 50cm (shto pretpostavljam da je jasno da je glupo i pomisliti da je moguce). Medjutim to i nije nekakav problem poshto shto je radar manje talasne duzine to preciznije odredjuje polozaj aviona u prostoru ("nepravilna kockica" u kojoj se moze reci da se nalazi avion naziva se radarska celija). Kod modernih radara ona je na polovini dometa radara negde reda 10x10x10m) dok se kod radara starije generacije ona lako moze kretati i u dimenzijama 1000x1000x100m !!! Zato je po pitanju debljine sloja uchinjen kompromis. Stavljena je debljina sloja koja je dovoljna da avion zashtiti od svih radara koji "samostalno mogu da navedu na cilj raketu". Naime Neva i slichni sistemi moraju pored ovog lokacionog imati i takozvani "nishanski radar" koji svojim "ozrachavanjem" cilja raketu (putem odbijene radarske energije) navodi na avion.  Zashto je to tako ? Jednostavno, preciznost odredjivanja lokacije koju "nudi" lokacioni radar je nedovoljna za uspeshno dejstvo (osim ako neko ne planira da u radarsku celiju ispali jednovremeno 1000 raketa  ) Problem koji nazalost iz toga sledi je da nishanski radar mora da zrachi kontinualno (tj. njegovo iskljuchenje dovodi do prestanka navodjenja rakete) a TIME je laka meta za sve oblike protivradarskih raketa.
4. Ako se avion nalazi na dovoljno maloj udaljenosti od radara energija koja se od njega odbija je dovoljna da se avion detektuje od strane radara !!! Samim time marshutu leta potrebno je prilagoditi tako da se izbegne ulazak u "opasnu zonu" oko poznatih lokacija radarskih stanica. Ovu ulogu sistem za elektronsku zashtitu na stealth avionima radi automatski (od AWAKS-a ili sopstvenog uredjaja za radio-gonometriju dobije podatke o lokaciji i jachini aktivnih radara, prorachunava zone opasnosti i formira profil leta u autopilotu koji ih zaobilazi). Mana koja se namece je ochigledna: Shta ako postoji radar chija lokacija nije poznata ? tj. shta ako se bash na toj marshuti koja je ocenjena kao "bezbedna" nalazi radar koji (djubre jedno neopevano  ) "cuti" i "cheka".
5. Najveci problem (bash kod F-117 kasniji avioni nisu imali taj problem) je chinjenica da motori F-117 rade u jako otezanom rezimu. Ispred usisnika se nalazi reshetka koja osetno smanjuje protok vazduha u motor dok je izduvni deo dosta male povrshine (da bi se smanjio termichki potpis aviona). Ovo za posledicu ima da je avion dosta komplikovan za upravljanje specijalno po pitanju brzine (potreban je 50-60% veci potisak motora da bi se postigao isti efekat ubrzavanja). U shali se takav princip "upravljivosti bez aerodinamichnosti" naziva "cigla sa motorom". Josh jedan tipichan primerak tog koncepta "leta putem sile motora" je A-10 (otkinesh mu pola krila on i dalje leti). Posledica je naravno da pri izvodjenju komplikovanih manevara (kao na primer onih za izbegavanje projektila F-117 gubi svojstvo IC nevidljivosti !!!
6. Kao posledica 5. F-117 ne sme da leti ispod nekog visinskog praga poshto u tom sluchaju postaje meta IC i termoviziski navodjenih sistema PVO. Iznad te visine problemi IC sistema dolaze do izrazaja:
- odlichno odredjuje visinski ugao i azimut cilja ali je neupotrebiv za odredjivanje daljine
- problem da mu je "ugao zahvata" veoma mali (zamisite da pretrazujete nebo i pokushavate da locirate cilj gledajuci kroz slamchicu)  chime se moze koristiti za navodjenje ali ne i za otkrivanje cilja,
dovode do toga da je nemoguce ishta navesti na cilj.
Poshto sam vas smorio sa teorijom radio-lokacije i navodjenja da predjemo na konkretan problem/probleme:
1. "Cer" nije nishta drugo nego termoviziski sistem koji se usmerava u pravcu "radarske celije" u kojoj je avion detektovan putem lokacionog radara (uzgred, ovaj radar se josh naziva i "osmatrachki"). Uz pomoc njega moguce je pratiti cilj i na njega nishaniti (pa time i vrshiti lansiranje rakete) BEZ ukljuchenje nishanskog radara (raketa se usmerava putem daljinskog komandovanja i uz pomoc CER-a, a tek kada predje vishe od 3-4 petine rastojanja od cilja aktivira se nishanski radar i raketa prelazi na sistem samonavodjenja)!!! Time se nishanski radar aktivira (i kontinualno zrachi) samo u jako kratkom intervalu vremena koji je nedovoljan kako da se na njega uspeshno dejstvuje anti-radarskim raketama, tako i da se izvrshi bilo kakvo uspeshno ometanje. Pored toga moguce je putem termovizije pratiti nekoliko ciljeva a dejstvovati (usmeravanjem nishanskog radara) na samo jedan (mada je ovo normalna stvar za moderne generacije PVO sistema, za sistem iz 60-tih ovo je na nivou SF-a).
2. Kao rezultat "duplog navodjenja" chesto se dogadja da sistem "vidi" 2 cilja umesto jednog (jedan je stvarni cilj, a drugi rezultat ili efekata o kojima vas zaista ne bih smarao ili mamaca, ometanja itd.). Kako je za razdvajanje ova dva cilja potrebna dosta napredne elektronike (koju nije da je tadashnja VJ imala  ) primenjivao se "siledziski metod". Lansirash 2 rakete, jedna na jedan, druga na drugi cilj - jedna ce pogoditi. Osim toga 2 cilja se periodichno "spajaju" i "razdvajaju" chime je lako moguce da OBE rakete pogode "u meso"
3. Shto bi se u vojsci reklo "dipozicija" je izgledala ovako. Periodichnim paljenjem i gashenjem radara u danima koji su prethodili kod operatera sistema za protiv-elektornsku zashtitu (ECM) i antielektronska dejstva (ECCM) NATO-a (locirani u AWAKS letilicama) je generisana "navika" da se radari nasheg PVO nalaze u odredjenim sektorima po kojima se radi sprechavanja dejstva po njima relociraju. Po emisijama i sitnim nepravilnostima u njima ECM operateri su chak u stanju da ih identifikuju (ko je ko i ko je gde). Na osnovu tih "saznanja" planirana je i misija F-117. Ono shto je njima nepoznato je da mada je polozaj jednog od radarskih sistema pogodjen i antena osmatrachkog radara unishtena sve ostale komponente sistema su i dalje funkcionalne (ukljuchujuci i novomontirani sistem CER). Samim time opravka sistema je bila moguca za nauporedivo krace vreme od onog koje je bilo predpostavljeno !!! Ovaj PVO sistem se relocira van uobichajene zone pokrivanja/baziranja i stavlja na lokaciju za koju se pretpostavlja da se nalazi da koridoru koji ce F-117 pokushati da iskoristi za prilazak i/ili odlazak od cilja. U blizinu baterije postavlja se i GOMILA lansera protiv-gradnih raketa (kako je profa rekao: "naslagali su ih ki' drva" ) Sada kada je "zamka" postavljena potrebno je samo utvrditi kada je "aktivirati".
4. Na osnovu izveshtaja radio amatera, osmatracha, i lokacija bombardovanja koje su tom danu prethodile utvrdjeno je da stealth letilice zaista koriste pretpostavljeni "bezbedni koridor". Pored toga dodatnim aktiviranjima PVO radara na novim i neocekivanim lokacijama nastoji se da se
- planeri akcija obeshrabre da "izmishljaju" nove rute za prilaz ciljevima u blizini BG-a.
- stvori "uvrezeno mishljenje" da se PVO radari nikada ne baziraju u blizini koridora "Shimanovci-Beograd"
- "smanji budnost" pilota dok lete u tom sektoru (poshto nema potrebe da se "uzbudjuju", jer "tu nema nikog".
5. Na dan akcije F117 krece u misiju. Operateri AWAKS-a na osnovu snimanja radarskih emisija lociraju okvirne polozaje radarskih stanica "prebrojavaju ih" i "zadovoljni" su chinjenicom da su "svi na broju". Samim time (sasvim logichno) smatraju da nema bojazni da ce doci do nekakvog iznenadjenja. Tim podatcima "hrane" autopilota F-117 koji odredjuje "koridor za bezbedan prolazak". Na osnovu snimljene radio komunikacije aviona (dok je u panici izbegavao rakete) chak poznato da se koridor imao kodno ime "Blue rute 5" (emisija je naime bila "Blue rute 5 is HOT, Blue rute 5 is HOT"  .
6. U momentu kada se smatralo da se avion nalazi u potencijalnoj zoni dejstva radari se pale. Mada dobija indikaciju da je ozrachen pilot ne preduzima kontamere poshto "zna" da radar tog tipa nije u mogucnosti da ga locira sa dovoljnom preciznoshcu da na njega uspesno dejstvuje a u sluchaju paljenja nishanskog radara ima dovoljno vremena kako za ometanje tako i za uspeshan manevar izbegavanja (Neva naime spada u klasu manevarski "sporih raketa" chime je moguce izbeci ih jednostavnim letenjem "u normali" na njihovu putanju). Pored toga zna da u 24-chasovnoj smeni iznad njega lete avioni naoruzani HARM raketama koji ce svaki pokushaj aktiviranja nishanskog radara uchiniti kobnim.
7. Medjutim umesto PVO raketama u "radarsku celiju" lansira se preko 60 protiv-gradnih raketa !!! Rezultat je vatromet bez premca  Ubedjen da je nekim "misterioznim sistemom" lociran i da je na njega izvrsheno dejstvo (postoji sistem u avionu koji putem serije IC senzora pilotu daje ne samo indikaciju, nego i rakurs u odnosu na pravac leta lansiranja bilo kakvog projektila - mozete zamisliti kako je taj indikator izgledao kada je izvrsheno lansiranje preko 60 !!!) Pilot se odluchuje da HITNO ubrza avion i smanji visinu leta. Kako bi to dovoljno brzo uradio prinudjen je da motor forsira da njegovog apsolutnog limita. Posledica je bash ono chemu je Duki73 prisustvovao. Avion koji svetli kao sunce (rezultat prolaska kroz oblak fosfornih eksplozija) i kome se ITEKAKO vidi mlaz iz izduvnica (naime blokovi63 sistem koji smanjuje vizuelni i termichki potpis na Stealth letilicama jeste odlichan ali NISHTA ne moze da sakrije avion koji je ukljuchio dodatno sagorevanje - forsaz).
8. Posledica je da je do tada "nevidljivi" avion sada itekako vidljiv chak i golim okom a kamoli namenskim sistemom kao shto je CER. Od ovog momenta zahvat i dejstvovanje na avion je bilo pitanje uvezbanosti i koordinacije posade sistema a ne kvaliteta i modernosti tehnike. Rakete su lansirane, po jedna na svaki "cilj" dok je odeljenje "za blisku vazdushnu zashtitu" lansiralo jednu strela-2M raketu sa iskljuchivim ciljem da sprechi cilj da izvrshi dejstvo na samu radarsku stanicu (pokushaj lansiranja bilo kakvog projektila bio bi "kaznjen" uspeshnim navodjenjem rakete na samu letilicu) (to je Duki73 naime bila svrha 3-ce rakete koju si uochio). Mada avion izlazi iz "normalne" zone pokrivanja i dometa termoviziskog sistema. Dodatno sagorevanje (afterburner/forsaz ko ga vec kako zove) taj "normalan domet" chini nekoliko puta vecim  chime je navodjenje rakete uspeshno uz vec nam svima poznate posledice.

Kao shto vidite cela pricha nije niti misteriozna niti narochito junachka. Radilo se o dobro smishljenoj, pravilno realizovanoj akciji koja kada se ogoli od tehnichkih i logistichkih detalja ima sve odlike "klasichne sachekushe". 

Zakljuchak: Bili su u pravu "nashi stari". BOJ NE BIJE SVJETLO ORUZIJE - VEC BOJ BIJE SRCE U JUNAKA.

F-117 nema komoru za dodatno sagorevanje (forsaz ili afterburner).

    hvala na detaljnom odgovoru

A bre ljudi kako cepidlachite. Morao sam da uvedem neke simplifikacije u tekst kako ne bi bio JOSH veci nego shto jeste.
Da, nema je kao komoru koju imaju "obichni" avioni. Medjutim na objashnjenje kako izgleda i kako radi motor F-117 u rezimu "dodatnog potiska", zashto je taj rezim uopshte uveden, zashto i kada se koristi sobzirom da "kvari" motor kada se upotrebljava bez adekvatne komore, zashto se od celog koncepta odustalo kod npr. B-2, morao bih da poroshim josh najmanje 20-30 redova !!! A pretpostavljam da je pola ljudi vec zaspalo na polovini teksta kakav je trenutno. 

lepa pricha ,ali nijedan svedok nije potvrdio lansiranje 60 protiv-gradnih raketa (i odgovarajuci light-show) .takodje postoji i jedan mali problemcic sistem neva ima josh jedan radar koji prati polozaj same rakete (radi komandnog upravljanja) i koji je nazalost takodje moguce zahvatiti HARM-om ...

naravno ovo shto pishe lazanski o 6 minuta i dolasku helikoptera je naravno glupost - pilot mora da se prvo spusti,pa da se sakrije ,aktivira radio uredjaj i prosledi lokaciju ,komanda organizuje CAP i SEAD oko lokacije pa tek onda SAR - sve u svemu najmanje pola sata

1. Da li si nekada video kako izgleda eksplozija protiv-gradne rakete nocu ? Radi se o kratkim ali intenzivnim "iskricama" koje chovek lako poveze sa zvezdom padalicom. Samim time "light-show" sa zemlje teshko da bi neko i primetio. Sa druge strane u kokpitu aviona te "iskrice" izgledaju isto kao rasprskavanje PVO artiljerije i uz termichki efekat koji ih prati (a to je i poenta protivgradnih raketa - zar ne) unose jako veliki stepen panike u svest pilota. Osim toga Protiv-gradne rakete nemaju u sebi sporogoruce punjenje kao shto imaju rakete za vatromet) chime se radi o bljesku kratkog trajanja a ne o prolongiranom "sijanju"  i "svetlenju" (shto je majku mu i poenta vatrometa). Da su ga gadjali raketama od vatrometa pilot se najverovatnje i nebi niti uzbudjivao i niti pokushavao da vrshi nekakav manevar izbegavanja. Ovako, neshto shto ne bljeshti nego svetli nekakvim "demonskim sjajem" u okolini letilice, aktivira sve moguce termichke detektore, i "prati me" (uobichajen efekat paranoje koji se javlja kao rezultat gubitka samopuzdanja) itekako nagna choveka da uchini neshto nepromishljeno :-) Medjutim osnovni razlog za neuochavanje raketa bila je bash niska oblachnost tih dana.
2. Lazanski je u pravu (uz njegovo uobichajeno preterivanje naravno). Procedura koju ti opisujesh (formiranje CAP-a i SEAD oko lokacije i naknadni SAR) je ocenjena kao zastarela josh za vreme Pustinske oluje. Naime u Iraku je veliki broj vazduhoplova SAR jedinica doshao pod dobro organizovanu vatru od strane mobilnih PVO sistema malog dometa koji su se velikom brzinim razmeshtali u zoni peshadiskog pretrazivanja terena za oborenim pilotom. Kako je na pochetku Pustinske oluje doshlo do ozbiljnih oshtecenja vishe SAR helikopera procedura je modifikovana. Sada je SAR helikopter u vazduhu u blizini neprijateljskog vazdushnog prostora i krece u pravcu oborenog pilota istog momenta kada se oglasi transponder koji javlja da je doshlo i gde je doshlo do katapultiranja. Za drugu "referentnu tachku za pretragu" uzima se lokacija na koju padne sedishte za katapultiranje (transponder 2) a tek zatim se "na licu mesta" (tj u blizini te dve lokacije ) cheka aktiviranje pilotovog transponder-a (popularno "lokatora") koji ce omoguciti izvlachenje pilota. Smatra se da je ova procedura mnogo efikasnija poshto jedinicama protivnika daje mnogo manje vremena za reakciju i organizovanje potencijalnih zamki i zaseda za SAR ljudstvo i sredstva. Ako se pilot ne "oglasi" u periodu od 2 sata smatra se da je ili onesposobljen ili da je uhvacen (shto je u oshtrom kontrastu sa ranijom procedurom da pilot izbegava hvatanje i zarobljavanje i da se oglashava tek POSLE 3-5 sati od pada). Ovo pravilo se specijalno primenjivalo '99 kod nas poshto je postojala velika verovatnoca da se pilot iskoristi kao "PVO mamac" za neki od prenosivih raketnih sistema (strela, igla itd.) kojima su chak i neke od snaga rezervista, "dobrovoljaca" i "seoskih staza" bile naoruzane (barem po falichnim podatcima NATO-a). Mada su se piloti bunili protiv takvog "snadjite se sami" stava komande josh 91-ve i kasnije u Bosni procedura je ostala ista poshto je validnost nachina razmishljanja pokazana na vishe primera (obaranje SAR helikoptera peshadiskom vatrom u Iraku, teshka oshtecenja drugog prilikom pokushaja izvlachenja pilota u Bosni, 3 helikoptera specijalaca "razmazana" u blizini Cer-a i Tare itd. itd.) Svaki od tih puta pilot je ve bio u rukama "lokalaca"/"teritorijalaca" a transponder iskorishcen za "navlachenje". U svojoj knjizi "Every man a tiger" komandant avijacije za vreme Pustinske oluje celo poglavlje posvecuje SAR misijama i teatralnim neuspesima koji su tokom njih dogodili. Kao posledica je i doshlo do korenite promene u nachinu izvodjenja istih.
3. OSNOVNA ideja sistema CER je i bila supstitucija "radara za pracenje polozaja rakete" (poshto je to najranjiviji deo samog sistema NEVA. Ideja da se i cilj prati termoviziskim uredjajem se javila dosta kasnije kada je utvrdjeno da prva namena TOLIKO dobro radi. Zato se sistem koristi tako da se jedna kamera usmeri na cilj, druga na raketu. Kada dodje do "poklapanja signala" i posle prorachunatog vremena (obichno kako sam vec rekao posle predjenih 3-4 petine puta do cilja) kratkotrajno se ukljuchuju radarske komponente za navodjenje ali:
- u vremenskom intervalu koji je 2-3 puta manji od onog koji bi bio potreban bez upotrebe termoviziskog uredjaja.
- samo radi zavrshnog navodjenja na cilj.
- prekasno da bi bilo moguce primeniti bilo kakve racionalne i efikasne protiv-mere
- suvishe kratko da bi HARM ili slichan projektil bio u mogucnosti da izvrshi zahvat i/ili "zapamti" lokaciju sa kog se vrshi ozrachenje.