Nova saznanja o nastanku Saturnovih prstenova

Šesta po redu i druga po veličini planeta u Sunčevom sistemu - Saturn, smatra se najlepšom od svih. Razlog tome su prstenovi koji je okružuju u sedam pojaseva i mnoštvo prirodnih satelita (dosad je otkriveno 33) koji kruže oko nje. Posebnu pažnju naučnika i čitave javnosti privlače upravo ti čarobni prstenovi, njihov sastav i poreklo. Početkom decembra došlo se do nekih novih podataka, koji u potpunosti menjaju dosadašnja saznanja o njihovom poreklu.

Saturnovi prstenovi mogu se videti i pomoću običnih teleskopa, a poznati su još od vremena Galilea Galileja (koji je prvi upotrebio teleskop u astronomske svrhe). Označeni su slovima abecede prema redosledu otkrivanja (od A do G). Sastoje se od silikatnih stena, gvozdenog oksida i leda. Ne predstavljaju jedinstvenu strukturu, već se sastoje od niza čestica različitih veličina (počev od prašine dimenzije mikrometra do tela dimenzije više stotina metara, pa čak i reda kilometra). Vrlo su tanki - oko 1,5 km, a svaki prsten se sastoji od stotinak hiljada manjih prstenova.

Dosad je uglavnom prihvaćena teorija o nastanku Saturnovih prstenova koju je postavio još u 19. veku Eduar Roš (Edouard Roche). Ona govori da su prstenovi nastali kada je jedan od prirodnih Saturnovih satelita (meseca) dospeo u nisku orbitu planete i pod dejstvom sila se raspao. Slična njoj je i teorija o raspadanju meseca usled sudara s nekom kometom. Do najnovijih saznanja o Saturnu i njegovim prstenovima došlo se na osnovu posmatranja ove planete i podataka koji su pristizali s četiri letilice koje je u orbitu oko Saturna lansirala NASA (Pioneer 11 iz 1979. godine, Voyager 1 iz 1980. godine, Voyager 2 iz 1981. i Cassini Huygens iz 2004. godine).

Po Rošovoj teoriji smatra se da su Saturnovi prstenovi stari oko 100 miliona godina. Međutim, najnoviji podaci koji su prikupljeni s poslednje lansirane letilice - Cassini, pokazuju da su prstenovi mnogo stariji i da potiču iz vremena nastanka Sunčevog sistema i planete Saturn. To znači da bi njihova starost mogla biti veća od četiri milijarde godina. Do ovih saznanja i stvaranja nove teorije o njihovom nastanku došao je profesor Lari Esposito (Lary Esposito) s timom istraživača (University of Colorado, Boulder). On je otkriće svog tima izložio 12. decembra 2007. godine na godišnjem skupu Udruženja američkih geofizičara (American Geophysical Union).

Izvor: Krstarica