Evolucija robota-istraživača

Inženjer Rodni Bruks je 1989, koristeći insektolikog robota Džingisa, izneo smelu viziju modernog istraživanja svemira. Plan je bio slanje prave armije malih i jeftinih mašina na druge planete.

I koncept je uspeo. Osam godina kasnije NASA je poslala sondu "Sojourner" da luta površinom Marsa i istražuje. A sonde koje su, do danas, poslate u svemir pokazale su se korisnijim nego što se to mislilo.

Međutim, Džingis je sada isključen, a mašine koje su promovisale Bruksovu laboratoriju sve više liče na ljude. Jedan od novih robota ima čulo dodira, drugi ume da prepoznaje lica u gomili, a treći zna da odvrće i zavrće šrafove. I to nije sve. Oni mogu da savladaju nove veštine imitirajući ljude, bez potrebe apdejtovanja softvera.

Tako novi istraživači svemira neće biti jednostavne sonde na daljinsko upravljanje, već roboti koji će i izgledati, a i ponašati se kao ljudi.
- Nama je NASA postavila zadatak: da napravimo robote koji će pomoći pri letovima sa ljudskim posadama na Mesec i Mars, koji će biti tamo pre ljudi i koji će ostati tamo i kada ljudi odu. Jedino što ne smemo da radimo je da se držimo parametara postavljenih šezdesetih godina: ovo je posao za ljude, a ovo za robote - kaže Rodni Bruks, direktor Laboratorije kompjuterske nauke i veštačke inteligencije.

Sada je jasno da korišćenje i ljudi i robota ima svoje dobre i loše strane, ali razlika između njih se sve više smanjuje. Gubici su manji u slučaju kvara robota, nema ožalošćenih porodica, a i njihovo stvaranje je jeftinije nego priprema ljudi za ozbiljne zadatke u svemiru.


Izvor: Glas Javnosti \ A. I.

Na mladima s... na robotima svet ostaje... bas bi to bilo cool da nastane civilizacija robota koja ce kad mi sve skenjamo nastaviti da zivi i da se razvija... hm... ovim mojim recima se negde nalazi dobar sf film...