Nema sumnje da je Šangaj jedno veoma cool mesto, a sledećih nekoliko nedelja ćemo imati prilike da čujemo dosta toga o najvećem kineskom gradu i domaćinu Svetske izložbe 2010 (World Expo) koja je upravo otvorena, piše američki magazin Foreign Policy.

Godine 2008, Peking je tokom Olimpijskih igara pokazao svetu kineska dostignuća, a sada je vreme za Šangaj. Spremite se na niz ekonomskih superlativa: druga najprometnija luka na svetu, jedna od najvećih berza, dvocifreni privredni rast od 1992. godine. Pariz Istoka.

Poželimo sve najlepše stanovnicima Šangaja dok se spremaju za svoju žurku. Čini se da će Expo pružiti dosta zabave, ali budimo oprezni. Tradicija nas je naučila da su vašari sjajna prilika za švercere i prodavce magle, tako da poslušajte prijateljski savet: Ako ljudi počnu da vas ubeđuju da Šangaj treba da bude “model” za Kinu, ili čak za ostatak sveta – uhvatite se za novčanik. Neko bi mogao da vas prevesla.

Pogotovo su strani biznismeni impresionirani Šangajem. Pogledajmo Pudong, finansijski centar grada u kojem je šuma oblakodera nikla za samo nekoliko godina. Pogledajmo besprekorne hotele i razvijen noćni život. Pogledajmo infrastrukturu koja uliva strahopoštovanje, od kolosalne luke do vozova maglev koji od aerodroma do centra grada saobraćaju brzinom od 431 km/h.

Lako je shvatiti zbog čega je Svetska banka, koja često pozitivno ocenjuje Šangaj zbog jakog poslovnog duha, odlučila da baš u tom gradu organizuje konferenciju o uspehu Kine u bobi protiv siromaštva. Početkom 2010, kolumnista New York Times-a Thomas Friedman napisao je da su Šangaj i Hong Kong, kao otelotvorenje nove kineske poslovne kulture, postali visoko razvijen preduzetnički sektor sa sofisticiranim tehnikama za generisanje milionskog biznisa.

Ali šta ako Friedman i Svetska banka greše? To je jedan od zaključaka u knjizi Kapitalizam sa kineskim karakteristikama koju je napisao Yasheng Huang, ekonomista kineskog porekla sa Instituta za tehnologiju Masačusets (Massachusetts Institute of Technology). "Nikad nisam pao na ideju da je Šangaj kapitalistički grad u kome vlada laissez-faire, kao što je to slučaj u Hong Kongu," kaže Huang. "Mnogi stanovnici Šangaja to znaju i svesni su da tamo ne vlada slobodno tržište."

Osim toga, nosioci razvoja Šangaja su lokalna elita, dok obični građani nisu previše profitirali od bogatstva koje grad stiče. Na svakog stanovnika Šangaja koji je dobio dobro plaćen posao u stranoj kompaniji treba računati bezbroj drugih koji su zbog izgradnje infrastrukture oterani sa svojih poseda i danas jedva sastavljaju kraj s krajem. Na primer, zbog izgradnje nove, na sva zvona hvaljene zone Pudong, prinudno je raseljeno čitavih 1.7 miliona ljudi, a samo mali broj njih je za gubitak poseda dobio kompenzaciju prema tržišnoj vrednosti. (Poređenja radi, u svetu postoji oko 75 država i teritorija koje imaju manje od 1.7 miliona stanovnika.)

Da li se stara praksa nastavlja? Hiljade i hiljade stanovnika Šangaja je preseljeno kako bi se organzovao Expo 2010, iako je taj broj daleko manji u odnosu na izgradnju Pudonga. Stručnjak za marketing i rezident Šangaja Paul French kaže da je Expo tipičan proizvod odlučivanja s vrha. "Nije slučajno prvi Expo organizovan u Londonu sredinom 19. veka", kaže French. "Ali ideja da se inovacija i tehnologija vezuju za određene države danas je prevaziđena. Stvari više tako ne funkcionišu."

Izvor: B92

bio sam u sangaju...odusevljenje!