Glasovi jesu bizarna ali loša horor komedija koja me je na momente podsetila na Psiho. Rajan Rejnolds koji glumi glavnu ulogu je zahvaljujući osvetljenju i mimikom uspeo da dočara legendarni lik Normana Bejtsa ali taj trenutak je bio kratak. Pas i mačak su poslužili kao zamena za anđelka i vražića koji u igranim i animiranim filmovima grešnog čoveka navode na dobro ili zlo. Bejts je razgovarao sa majkom a ova filmska kopija sa pomenutim životinjama i odsečenim glavama. Još jedna sličnost je da su obojica usamljenici ali razčičitog imovnog stanja, primetiće to onaj ko bude gledao film. Ne moram sve da otkrijem.
  Pas je u ovom slučaju dobar i daje dobre i naivne savete dok je mačak (istog takvog ima jedan moj drug toša) taj koji navodi na razne gluposti i ubijanje. Glasove Rejnolds čuje dok nije pod dejstvom lekova i tad mu je život diznilend. Sve mu je lepo, čak i stan koji je u stvari jedna neuredna i zbog leševa smrdljiva jazbina.
  Ovaj film je imao šanse da bude uprkos temi i duhovit i zabavan ali nijedna od šansi nije realizovana. Film doduše ima svoje naravoučenije a to je da se sa lekići moraju uzimati inače dolazi do posledica. Ali to je ipak ono što se zna i bez filma.