Bez emotivnih poruka bivšima

Raskid boli. Boli i kad vas ostave i kada ostavite. Česta je želja, kada vas dragi ostavi, da sednete i napišete mu jednu dugačku poruku, u kojoj ćete mu potanko opisati koliko vas je povredio i kako vam je slomio srce. To je veoma loša ideja.

Ideja je naročito loša ako je od raskida već prošlo neko vreme. Zašto? Zato što bi trebalo da pokušavate da idete dalje sa svojim životom, a ne da prekopavate po (još uvek bolnoj) prošlosti. Pisanjem takve poruke, ma koliko vam se to činilo kao dobra ideja, ne postižete ništa pozitivno ni za koga, a najviše povređujete sami sebe.

Ideja iza pisanja takve poruke često je da on treba, kad je pročita, da se oseti užasno krivim jer vas je toliko povredio. A, po mogućnosti (mada tu nadu krijete i od same sebe), da uvidi kako ste vi jedna divna osoba i osećajna duša, da se pokaje i da vam se vrati. U stvarnosti, to neće ići tako.

Osim ako je on, kako bi ga neki nazvali, "totalna skotina", biće mu žao kad ga podsetite na to da vas je povredio. Vrlo je verovatno i da će osetiti krivicu. Ali, da li će osetiti i ljubav prema vama? Ne, ništa više nego što ju je osećao ranije, onda kada je raskinuo, a moguće čak i manje od toga. Ono što će osetiti biće sažaljenje, a to, čak i ako je neko voljan da na tome gradi vezu, nije zdrava osnova. Ne možete biti ravnopravan partner s nekim koga žalite.

Pored toga, "izlivajući srce" u emotivnoj poruci svom bivšim, ponovo proživljavate sav bol raskida. Sasvim je moguće i da ga pojačavate. Izuzev ako verujete da na taj način možete, putem katarze, da se pročistite od bola, takvim postupkom samo iznova povređujete sebe.

Zato, pokušajte da nakon raskida ne pravite melodramatične gestove kao što je pisanje srceparajućeg pisma bivšem dragom. U romanu, priči, filmu, seriji, takav postupak bi možda imao pozitivno dejstvo, ali u stvarnom životu - teško.

Izvor: Krstarica

Mislim da je to sasvim nepotrebno...