Kamp za migrante iz EU neće biti u Srbiji
Grupa od oko 200 migranata iz kampa u Velikoj Kladuši, zaustavljena je juče u pokušaju da ilegalno pređe granicu Bosne i Hercegovine sa Hrvatskom uz pojačane mere bezbednosti i nadletanje helikoptera.

Izmenjeno: 13.00

Ovo je još jedan pokušaj migranata da preko BiH dođu do teritorije Evropske unije i tamo zatraže azil, što je pokazatelj da se Balkanska ruta izmestila sa teritorije Srbije. Ipak, čini se da su vlasti u Federaciji BiH ovakav razvoj migrantske krize dočekale nepripremljene.

Dok se u BiH spekuliše da su dogovorene kvote za razmeštaj migranta širom većih gradova federacije, Evropska unija priprema plan da za njih izgradi veliki kamp i to van svojih granica, a države u regionu pribojavaju se da će se taj kamp naći baš na njihovoj teritoriji. Austrijski kancelar Sebastijan Kurc najavio je izgradnju takvog kampa, ali tačnu lokaciju nije otkrio.

Komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić za Danas kategorično negira da bi ovakav kamp mogao da bude izgrađen na prostoru naše zemlje, domaći mediji spekulišu da je „tajna“ lokacija – Albanija, a u Bosni i Hercegovini pribojavaju se da će se ovaj projekat naći na njihovoj teritoriji.

Nidžara Ahmetašević, novinarka iz Sarajeva, koja ujedno pomaže izbeglicama na terenu, kaže za Danas da je vrlo moguće da se migranti u BiH trenutno broje u desetinama hiljada, ali da se zvanično još uvek nikakve kvote za njihov razmeštaj ne pominju.

– Ima puno migranata koji se kreću ka Bosni, zbog toga i onoga što posmatram logično je da se neko seti da se taj kamp izgradi ovde, pre nego kod vas, u Srbiji – naglašava ona. Ahmetašević naglašava i da se nada da će vlasti u BiH bolje rukovoditi situaciju nego što je to bio slučaj u Srbiji, za koju ima reči kritike, ali ističe da za sada nema ozbiljne volje lokanih institucija da se ovim pozabave.

– Ne znam da li ćemo izdržati ovaj talas, rekla bih da institucije ovde imaju kapacitet ali nemaju volje, oni za sada pokazuju da neće uraditi ono što treba. Nadam se da neće odgovoriti kao institucije i vlasti u vašoj zemlji i napraviti one užasne kampove koji liče na koncentracione logore i stavljati ljude unutra – naglašava Ahmetašević. On je dodala i da ne zna kako da aktivisti i novinari u BiH, kao ni u Srbiji, dođu do pouzdanih informacija od lokalnih vlasti.

Odgovore na sva ova pitanja zatražili smo od Ministarstva za ljudska prava i izbjeglice u BiH, ali odgovor još uvek nismo dobili.

Elida Vikić, zadužena za probleme migracija u organizaciji Hjuman rajts voč u Mađarskoj, ističe da ni ova organizacija za sada nema preciznije podatke o dešavanjima u BiH, ali da je izvesno da je EU obećala novčanu pomoć za ove svrhe.

– Generalni utisak iz medija je da država nema mnogo kapaciteta i čini se da je Evropska komisija pre nekoliko dana obećala pomoć od 1,5 milion evra za migrante u BiH. To je sve što za sada znamo, istakla je Vikić za Danas. Ona je dodala i da je organizacija HRV uputila memorandum sa kritikama migrantske politike koju sprovodi EU.

Priča se o kvotama za razmeštaj migranata u BiH

U Bosni i Hercegovini pojavila se mapa sa ucrtanim brojkama za razmeštaj migranata prema kojoj bi veći gradovi trebalo da prime – Velika Kladuša do 3.000 izbeglica, u Bihaću bi se smestilo njih 2.500, Gradiška bi primila 1.500 ljudi, Banja Luka 1.500, u Bijeljinu bi se naselilo 2.500 migranata, a u Travnik 2.000 izbeglica. Sarajevo bi primilo 1.000 migranata, Trebinje 2.500, a najviše njih moglo bi da ode u Mostar, i to 3.000 ljudi.

Izvor: Danas

---

Inace, jedan od utisaka te velike Orbanove Madjarske je i cinjenica da imaju pojacan broj zabradjenih... i to sto sam prvi put u zivotu videla uzivo vehabiju...

Ниси ишла на ћевапе на Башчаршију? Невера.

Jock. Rece mi jedna Sarajka - nije to grad ko sto je nekad bio.

NESREĆA KOD ZVORNIKA: Prevrnuo se čamac sa migrantima


Čamac sa 10-ak migranata prevrnuo se rano jutros u mestu Tabanci, kod Zvornika, a u toku je akcija njihovog spasavanja iz Drine.

Kako saznaje portal InfoBijeljina, niko nije životno ugrožen. Civilna zaštita sprovodi akciju spasavanja i za sada nema saznanja da se neko od migranata utopio u Drini.

Pročitajte još - Dva migranta se udavila u pokušaju da dođu do Slovenije

Migranti se trenutno nalaze na jednom ostrvcetu i nisu životno ugroženi. Oni su kako InfoBijeljina nezvanično saznaje, jutros u pet časova pokušali čamcem da pređu na teritoriju u BiH.

Izvor: Novosti

Oko Srbije obruč od migranata

SRBIJA bi, posle haških zahteva i razrešenja kosovskog čvora, mogla da se suoči sa još jednim uslovom na putu ka Briselu - da ponese veći deo tereta migrantske krize.


Namera Evropske unije da zaustavi migrante van svojih granica i "počisti" raseljene koji su već ušli na njenu teritoriju zasada je još na nivou nezvaničnih planova, ali se u diplomatskim krugovima spekuliše o tome da se uveliko traži pogodna tačka na Zapadnom Balkanu u koju bi se slilo na hiljade izbeglica.

Zasada se kao moguće lokacije izbegličkog "megakampa" pominju Albanija, BiH i Srbija, ali srpski zvaničnici poručuju da je apsolutno neprihvatljivo da naša zemlja postane "parking" za migrante. "U igri" je i opcija da se prihvatni centar formira i negde u severnoj Africi.

Prema informacijama iz Brisela, EU bi sledeće nedelje trebalo da počne razmatranje "regionalne izlazne platforme", na osnovu koje će se odlučivati o zahtevima za azil migranata pre nego što stignu u Evropu. Ovakva formulacija biće ugrađena i u saopštenje lidera Unije sa samita koji će biti održan 28. i 29. juna.

Premijerka Srbije Ana Brnabić poručila je juče da se naša zemlja zalaže za evropsko rešenje migracione problematike i uključivanje tranzitnih zemalja Balkana:

- Ako zajednička politika sa EU bude fer i u skladu sa dogovorenim, i Srbija će u njoj učestovati. Srbija je pokazala saosećanje i solidarnost, ponosna sam na to koliko dobro naša policija i armije sarađuju sa susednim državama i agencijom EU za zaštitu granica "Fronteks". U izbegličkoj krizi smo vratili sa granice više od 40.000 osoba koje su htele da uđu ilegalno. To ćemo i dalje činiti. Zato svaka buduća zajednička migraciona politika mora da obuhvati i balkanske države - ocenila je srpska premijerka.

Ona je naglasila da se i dalje treba pripremati za mogućnost dolaska velikog broja izbeglica, zbog ratova, političke nestabilnosti i klimatskih promena, i da bi bilo "neodgovorno ne očekivati dolazak još više migranata".

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović poručio je juče u Briselu, na sastanku o migracionoj situaciji na Zapadnom Balkanu, da Srbija ne može biti usamljena u rešavanju ove krize. On je rekao da nije zadovoljan situacijom i ukazao da migranti u Srbiju dolaze iz zemlja EU - Grčke i Bugarske:

- Važno da Evropa razume naše probleme, da pojačamo kapacitete naše policije i da jačamo resurse za zaštitu državne granice, kao i saradnju sa drugim zemljama kroz zajedničke patrole i razmenu podataka.

Komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić negira, za "Novosti", da bi veliki prihvatni kamp mogao da bude izgrađen na našoj teritoriji. On objašnjava da je balkanska migrantska ruta poprimila više pravaca i da se izbeglice kreću i prema Rumuniji, Srbiji, BiH... Cucić je takođe negirao optužbe novinarke iz Sarajeva Nidžare Ahmetašević da kampovi u Srbiji izgledaju kao koncentracioni logori:

- Pozivam je da dođe, da pokuša da ih pronađe i lično se uveri kako tretiramo migrante, a onda da odluči koliko dugo treba da nam se izvinjava - kaže Cucić, ne skrivajući ogorčenje.

U Srbiji trenutno postoji 18 centara u kojima je smešteno 2.700 migranata, dok je njihov ukupni broj na našoj teritoriji 4.000. Preko naše zemlje do sada je prešlo milion i po ljudi, od čega 350.000 dece.

Ministar unutrašnjih poslova Austrije Herbert Kikl obelodanio je juče, u pismu evropskom komesaru Dimitrisu Avramopulosom, da je u prva četiri meseca broj ilegalnih prelazaka granica preko kopnenog puta u poređenju sa istim periodom prošle godine višestruko porastao i da razvoj situacije zabrinjava. On očekuje hitne i konkretne mere za Zapadni Balkan i zalaže se za jaču zaštitu granica i oštriju politiku proterivanja migranata s teritorije EU.

Avramopulos je poručio da postoji ideja o izgradnji kampova ali je naveo da još nema konkretnog predloga.

MIGRANTSKA KRIZA UZDRMALA ODNOSE U EVROPI

MERKELOVOJ ZIDOVI I ULTIMATUM

EVROPU potresa nova migrantska kriza. Zalaganje uglavnom desničarskih vlada u Mađarskoj, Austriji, Italiji, ali i Belgiji, Finskoj, Grčkoj, Poljskoj i Češkoj - da se podignu zidovi i izbeglicama zabrani prolaz, preti da nadjača politiku otvorenih vrata nemačke kancelarke Angele Merkel.

Eskalacija ovog problema, prema rečima potpredsednika Evropske komisije Fransa Timermansa, mogla bi ne samo da izazove krizu vlade u Nemačkoj, već i da ugrozi jedinstvo EU.

Merkelova ima ozbiljne probleme u sopstvenoj državi, gde su joj koalicioni partneri postavili ultimatum. Ukoliko dogovor sa državama članicama EU o postupanju sa migrantima bude izostao, Bavarska (koja je spoljna granica Nemačke na jugu zemlje) jednostrano će zabraniti ulazak migrantima već registrovanim u drugim državama EU.

Ova mera najviše bi pogodila Italiju, pa su upravo zato Merkelova i italijanski premijer Đuzepe Konte najavili da će narednih nedelja pokušati da nađu zajedničko rešenje za migrantsku krizu. Kancelarka je uoči razgovora sa Konteom u Berlinu rekla da će jedna od tema biti Libija. Ona je naglasila da je stabilizacija libijske vlade važna i zbog planirane izgradnje prihvatnih centara za izbeglice u kojima bi se već u Africi odlučivalo o zahtevima za azil. (I. S.)

CRNA GORA: UDAR NOVOG TALASA

U POSLEDNjIH nekoliko meseci Crna Gora beleži povećanje priliva migranata, saopštili su iz Uprave policije. Međutim, još se ne zna kako će država reagovati na novi, najavljeni migrantski talas. Do pre nekoliko dana nije se isključivala mogućnost postavljanja bodljikave žice na granici, a Vlada Mađarske je čak najavila da će Crnogorcima donirati žicu za pokrivanje 25 kilometara granice. Međutim, premijer Duško Marković odbacio je tu mogućnost i najavio projekat obnove jedne stare jugoslovenske karaule na granici sa Albanijom, koja bi mogla biti migracioni prihvatni centar.

Najverovatnije je reč o karauli na Prokletijama - Bogićevici, tromeđi Albanije, Srbije i Crne Gore. (V. K.)

BiH: BEZBEDNOSNI PROBLEM

DO sredine juna u BiH su registrovana 6.643 migranta. Zasada ih je najviše u Velikoj Kladuši i Bihaću, gde se nalazi više od 5.000 izbeglica, odakle nameravaju da pređu u Hrvatsku i, dalje, prema zemljama EU. Deo migranta je smešten u migrantski centar Selakovac kod Mostara.

- Dolazak nekoliko hiljada migranata u BiH sada već postaje i bezbednosni problem, jer se pojavljuju i slučajevi ubistava i potezanje noževa među migrantima - kaže, za "Novosti", ministar bezbednosti BiH Dragan Mektić.

Na području RS nema prihvatnih migrantskih centara, a neće ih ni biti, poruka je iz institucija u Banjaluci. (S. M.)

Izvor: Novosti

А добро, ми се помјерили пар километара, дошло мало свјеже крви из Пазара, и даље је то град братске љубави и изгубљени рај који је пронађен. 

Spaseno 210 migranata u Gibraltarskom moreuzu



Španske vlasti saopštiile su danas da su spasile 210 ljudi u Gibraltarskom moreuzu.

Španska pomorska spasilačka služba saopštila je da su spasili 155 osoba iz osam malih brodova koji su prelazili Gibraltarski moruez dok je španska civilna garda saopštila da je spasila još 55 osoba.

Prethodna dva dana spašeno je više od 800 migranata, nakon što se more na Gibraltaru smirilo.

Letnji "talas" imigranata doneo je podele među vladama država članica Evropske unije, preneo je AP.

Italijanska nova vlada založila se za deportaciju na hiljade imigranata, dok španska nova vlada traži veću saradnju u pružanju pomoći migrantima i državama u koje oni stižu.

---

Snimali policijske patrole i krijumčarili migrante



APELACIONI sud, potvrdio je presudu pirotskog Višeg suda, kojom su sa po jednom godinom i dva meseca zatvora kažnjeni Milijan Ćesarić i Slobodan Grujičić iz Beograda, zbog krivičnog dela krijumčarenje ljudi i nedozvljen prelazak državne granice.


Sastanni deo presude je i oduzimanje mobilnih tekkfona i automobila marke “Polo”,vlasištvo Grujičića. Oni su u krijumčarenju migranata, od Bugarske granice do Beograda uhvaćeni decembra 2016. godine. U isti slučaj umešan je i Ivan Marinković i irački državljanin Kerim Abdulah, ali su oni postigli sporazum o prinanju krivice sa Višim tužilaštvom. Migrante su krijumčarili tako što je Grujičić svojim automobilom išao ispred Marinkovićevog “Opela” krcatog Iračanima i Avganistancima i obaveštavao ga o rasporedu policjikih patrola na putu ka Beogradu, kakobi ih izbegli.



Izvor: Novosti

Treba sve to pobiti na vreme