Evropska unija u dubokoj krizi :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Evropska unija u dubokoj krizi
Uprkos predloženim kompromisnim rešenjima, Pariz i London ostali
na početnim pozicijama, pa je luksemburški premijer "tužan i posramljen" saopštio da je samit - propao

BRISEL - Dvodnevni samit Evropske unije završen je u subotu, jedan sat posle ponoći, jedinim dogovorom - da nema dogovora. Saopštavajući novinarima tu vest, predsedavajući Evropskog saveta, luksemburški premijer Žan Klod Junker je, vidno razočaran, rekao da je Unija u dubokoj krizi.

Prvog dana samita, lideri članica EU su se saglasili da se ratifikacija evropskog ustava "zamrzne" do novembra iduće godine, posle ubedljivog "ne" koji su Francuzi i Holanđani rekli na svojim referendumima.

"Zamrzavanje" ratifikacija ustava diplomate u Briselu ocenile su kao potpuni krah nastojanja da se proširena EU institucionalno uredi, kako bi mogla efikasno da deluje. Pravi krah je, međutim, došao dan kasnije, kada su lideri EU započeli raspravu o sedmogodišnjem budžetu Unije, za period od 2007. do 2013. godine (870 milijardi evra). I pre te rasprave, znalo se da će se sukobiti dve najmoćnije članice EU sa potpuno različitim stavovima - Francuska i Velika Britanija.



Stro: Neki žele da EU ostane u prošlosti

LONDON - Šef britanske diplomatije Džek Stro izjavio je juče da je Evropa podeljena na one koji su okrenuti prema budućnosti i na one koji su okrenuti prema prošlosti, prenosi Beta.
- To je prvenstveno podela između onih koji su sposobni da se suoče sa budućnošću Unije i onih koji žele da EU ostane u prošlosti - rekao je Stro u izjavi za britansku televizijsku mrežu Bi-Bi-Si. Britanski ministar je naglasio da Evropu čekaju suštinske promene i dodao da odbijanje Francuske i Holandije da prihvate Ustav EU predstavlja evropski "staromodni koncept". Stro je izrazio žaljenje zbog neuspelog samita evropskih lidera u Briselu i dodao da London namerava da vodi pregovore o budućnosti Unije kada Britanija bude bila predsedavajuća EU od 1. jula.







Šreder: Oštećeno političko tkivo Evrope

BERLIN - Nemački kancelar Gerhard Šreder juče je optužio Veliku Britaniju i Holandiju da su glavni krivci za jednu od najtežih evropskih kriza i da su finansijski pregovori o funkcionisanju Evropske unije na samitu u Briselu propali zbog potpuno neuviđavnog stava te dve zemlje.
- Ovo nije dobar dan za Evropu... ja sam tužan. Nemačka je učinila sve da bi sporazum bio postignut - rekao je Šreder juče rano ujutru u Briselu i ukazao da je, posle propasti pregovora o budžetu Unije,"političko tkivo Evrope oštećeno".
- Oni koji su za to odgovorni, moraju i da preuzmu odgovornost, pre svega pred mladim ljudima u Evropi - rekao je nemački kancelar, koji je jedan od glavnih nosilaca ideje evropskog jedinstva. Za Šredera, integracija EU mora ići i dalje, uprkos krizi.
- Ova Evropa je samo kao politička unija sposobna za preživljavanje na svetskom tržištu. Ko stavlja pod znak pitanja političku uniju, taj stavlja pod znak pitanja i solidarnost - rekao je Šreder, misleći pritom prvenstveno na Veliku Britaniju.





Francuski predsednik Žak Širak je tražio da se Britanija odrekne privilegije, odnosno rabata na osnovu koga godišnje iz zajedničke kase EU dobija 4,6 milijarde evra. Tu privilegiju Britancima je obezbedila još davne 1984. godine Margaret Tačer. Britanski premijer Toni Bler je odgovorio Širaku da se o rabatu može govoriti samo u sklopu sveobuhvatne revizije ukupne finansijske politike EU, što znači, pre svega, reviziju subvencija za poljoprivredu, koje najviše koristi Francuska. Uz svo nastojanje Junkera, uprkos njegovim kompromisnim predlozima, Pariz i London su ostali na početnim pozicijama i luksemburškom premijeru nije ostalo ništa drugo nego da "tužan i posramljen", kako je sam rekao, saopšti javnosti da je samit - propao.

Postoje nagoveštaji da će lideri EU ponovo pokušati da iduće godine pronađu kompromisno rešenje za budžet, ali kako su pretprošle noći upozorili mnogi akteri dvodnevnog samita, posledice će se neminovno osetiti, i to veoma brzo. Svi se slažu da će najteže posledice osetiti većina od deset novopridošlih zemalja, koje su 1. maja prošle godine ušle u EU. Radi se, pre svega, o zemljama bivšeg sovjetskog bloka, kojima je neophodna finansijska injekcija da bi izgradile svoje ekonomske infrastrukture, odnosno osnažili svoje ekonomije kako bi se bar približile znatno bogatijim članicama.

S druge strane, "zamrzavanje" ratifikacije ustava neminovno će se odraziti na politiku proširenja EU. Prema najnovijim analizama, Rumunija i Bugarska će najverovatnije ući u EU 1. januara 2007. godine, kako je i planirano, ali su izgledi za Tursku i zapadnobalkanske zemlje sada znatno neizvesniji. U usvojenim zaključcima o zapadnom Balkanu, lideri EU su potvrdili obećanje dato zapadnobalkanskim zemljama još na samitu u Solunu, u leto 2003. godine, da je budućnost tih zemalja u punopravnom članstvu Unije. Ipak, u prilično šturim zaključcima jasno se prepoznaje nova klima u EU, a to je pooštravanje uslova za njihov ulazak u Uniju.

U svakom slučaju, posle kolapsa samita, EU više nije ono što je do juče bila. Kako i kuda će sada krenuti, potpuna je nepoznanica. U Briselu su se juče čule najrazličitije procene - od onih najgorih, da je to praktično kraj EU, do nešto manje pesimističkih. Svi se, međutim, slažu - i akteri samita, i novinari, i analitičari - da je gotovo nemoguće zamisliti kako će EU delovati sa 25, odnosno od 2007. godine sa 27 članica bez Ustava i bez budžeta.
Tanjug