Кредити су једно од најозбиљнијих средстава политичке борбе.  Није битно да ли је повратни али бесплатни.  Његова снага лежи у магичној моћи новца и утицају који они имају на економију.  Зајм од неколико милиона тихо и брзо претвара се у фабрику, болницу, аутопут или неко друго предузеће.  Али такође брзо кредит се претвара у обавезу и облик зависности од земље која је издвојила новац.  Нико не издваја новац баш тако, без разлога.

У протекле четири године кинска економија се активно шири у земље Балкана.  Разлог за то је прилично једноставан - земљама су потребне стотине хиљада и милиони долара у субвенцијама, кредитима и инвестицијама, али Европска унија немаје довољно слободног новца за то.  Они улазе у регион у облику десетине програма, али у недовољним количинама у оним секторима у којима су ЕУ заинтересована.  Наравно, и Београд и Загреб су веома заинтересовани за кинске зајмове за било које потребе без ограничења.

Земље и истина добијају новац само за оне потребе које ЕУ никада неће платити.  Србија добије 943 милиона евра за градњу треће деонице брзе пруге Београд – Будимпешта.  Такође потписани су инвестициони уговори о преузимању РТБ "Бор", вредан 1,4 милијарде долара, о улагању кинеске компаније "Шандонг Линглонг" у фабрику гума у Зрењанину од око милијарду долара.  Укупна инвестиција Кине у Србију износи 4 милијарде долара у једној 2018.  години, док Европска унија издвајају толико новца за само последње 3 године.

Износ новца који је примљен озбиљно је узнемирио ЕУ.  „Кина никад не води рачуна о томе како и да ли је земља способна да плати своје зајмове" рекао је европски комесар за проширење Јоханес Хан у разговору за Фајнаншал тајмс.  И ако не могу да плате постоји одређен притисак да се ствари пребаце у њихово власништво као компензација.

Истовремено, он сматра да је ЕУ много поштенији партнер.  Он је додао да Европљани можда нису најбржи, можда се сматра да траже више од других али да су вероватно на крају свега „највише фер партнери“.  Значајан део новца се распоређује на неопозиву основу, а остатак се плаћа строго на основу буџетских могућности сваке земље.  Хан је критиковао пројекат изградње аутопута у Црној Гори који финансира Кина и који је подигао дуг земље на 80 одсто БДП, а истовремено су подигнути порези и уведено делимично замрзавање плата јавних службеника.

Немогуће је не препознати истинитост његових речи.  Државе Балкана би требало да буду опрезни према Кине, јер великодушни кредити не значе да они неће морати бити враћени.  Али, с друге стране, Европљани су се сами одвезли у замку.  Покушавајући да сузбије конкуренцију, они су стимулисали само оне сфере привреде у којима су и сами били заинтересовани, док су владе земаља претрпеле велике губитке.  Сада су ЕУ добила моћну финансијску противтежу и биће присиљена на велике финансијске уступке јер још увек сматра Балкан као део Уједињене Европе.

ajde lok ...

ima tema...

nemacka je vlasnik svih nenaplativih kredita evropa...

oni da nesto znaju ne bi kupovali tudje dugove...