EU zvoni na uzbunu zbog visoke stope inflacije
Evropom se širi strah od recesije
Autor: T. Trikić | Foto AFP | 25.06.2008 - 06:01

Posle Amerike, strah od recesije širi se Evropskom unijom, nakon što je Evropska centralna banka (ECB) najavila mogućnost povećanja glavne kamatne stope na 4,25 odsto u borbi protiv rastuće inflacije u kombinaciji sa usporavanjem rasta, najvećim u poslednjih pet godina. U 15 zemalja regiona zabeležen je pad proizvodnje, što uz sve veće cene nafte i hrane i inflaciju od 3,7 odsto (rekord evrozone u poslednjih 16 godina) budi zabrinutost zbog trenutnog stanja privrede i njenih perspektiva.

Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, veruje, međutim, da će se Evropa uspešno obračunati sa ovim problemom i da se lako može ponoviti situacija iz sedamdesetih godina kada je naftna kriza izazvala pravu tehnološku revoluciju i podstakla eksperimentisanje sa novim tehnologijama.
„Za razliku od nas, u Evropskoj uniji je inflacija jedan od najvažnijih pokazatelja ekonomske stabilnosti, pa se čak i ulazak u evrozonu uslovljava time da ona ne prelazi dva-tri odsto, a sve preko toga zvoni na uzbunu. EU zato neće dozvoliti da inflacija postane hronična pojava“, ističe Bajec za „Blic“ i dodaje da to ne znači da u nekim zemljama, posebno među novijim članicama, ona neće biti veća.
On priznaje da postoji opasnost od spirale inflacije kada jedan problem hrani drugi - zaposleni traže veće plate, poslodavci zbog toga povećavaju cenu proizvoda i tako ukrug - ali smatra da će EU uložiti ozbiljne napore da se to spreči.
Bajec kao glavni razlog za jačanje inflatornog pritiska u evrozoni vidi vrtoglavo povećanje cena nafte, gasa i hrane: samo od maja prošle godine nafta je poskupela za 86 odsto, a hrana za 44 odsto.
S takvom ocenom slaže se i Goran Nikolić, savetnik Privredne komore Srbije. Među faktorima za ovakav trend on navodi i politiku ECB, koja je od 2001, kao i američke Federalne rezerve i druge banke svetskih ekonomskih sila, vodila politiku realno negativnih ili minimalno pozitivnih realnih kamatnih stopa, što je podstaklo rast kreditiranja. Još jedan problem je, po njemu, delimično prelivanje američke kreditne, hipotekarne krize, izazvane izdašnim i neselektivnim davanjem kredita, kao i fiskalna ekspanzija u SAD, gde su javni rashodi znatno prevazilazili prihode.
Nikolić istovremeno ističe da ne treba preuveličavati problem inflacije, jer evrozona ipak ove godine beleži rast od jedan odsto, što jeste manje od dva - dva i po odsto, koliko je do sad imala, ali ne može značajnije uticati na pad životnog standarda.
Žan-Klod Triše, predsednik ECB, nagovestio je da bi jedna od mera za suzbijanje inflacije mogla biti povećanje kreditne stope na 4,25 odsto. Nikolić kaže da Triše pokušava da predupredi situaciju iz sedamdesetih godina kada je inflacija dostizala i do 10 odsto, ali to će možda moći da se postigne i ograničenim pooštravanjem monetarne politike.

Posledice za Srbiju
Rekordna inflacija u evrozoni upozoravajuća je za Srbiju zato što su njeni uzroci isti kao i kod nas, objašnjava Goran Nikolić, ekonomski analitičar. Usporavanje ekonomskog rasta u Evropi je veći problem za nas jer se usporava rast našeg izvoza, a istovremeno poskupljuju krediti, što otežava ponudu i dostupnost kredita za preduzeća iz Srbije. Obični građani će tu inflaciju osetiti u vidu većih rata za ranije uzete kredite zbog rasta euribora, referentne kamatne stope za pozajmice u evrima. Tako, ako ste pre dve i po godine uzeli kredit od 30.000 evra, sada će vam rata biti veća za 40-45 evra, ističe Nikolić. Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta, ukazuje da je za nas glavni problem naša inflacija, koja bi mogla da dostigne 12 odsto na godišnjem nivou. A naša inflacija je, objašnjava Bajec, mnogo više „domaći proizvod“, pa je tako treba i lečiti - smanjenjem monopola, posebno na tržištu namirnica, i obuzdavanjem javne potrošnje.

Inflacija preti globalnom privrednom rastu
Posle pet godina ujednačenog rasta u svetskoj privredi, globalna inflacija dostiže rekordno visoke stope. Inflacija je dostigla najviši nivo za proteklih 16 godina u svim zemljama EU i Saudijskoj Arabiji, dok je rekordna stopa zabeležena u Švajcarskoj posle 14, u Singapuru posle 25, a u Kini posle 11 godina.

Izvor: Blic

A na Russia Today, debata pod nazivom: "Will EU collapse like USSR" 

ma to nije moguće u EU imaju bratstvo i jedinstvo... 

Kad nema para nema ni ljubavi. Vec vidim scenario krhkog belgijckog saveza: Prvi u nizu posledica recesije pogodio je Valonce i Flamance pravo u NP (nacionalna pripadnost), jedna starija Flamanka lupa ipod-om u serpu dok traje manjinski dnevnik Valonaca na francuskom. To tada umeren, 55-godisnji Valonac pokusava saksijom da pogodi auto na parkingu sa holandskim registracujama, vlasnik dolazi na vrata baca rukavicu u lice, uz diskretno pominjanje majke valonske pocinje dvoboj lopticama za golf. Stanu na 50m jedan od drugog, zamah palicom, glava 50, telo 30, noge 15 poena i tako do 101. Babe se svercuju u prevozu, deca napadaju golubove............

Rusija 14 sunce ti tvoje ali pogledajte tek onu budalu Caveza 25
Jel nisu stavili sliku kao u danasnjem izdanju fino je uradjeno

Занимљиво.
Видели смо онима леђа, видећемо и овима

И шта ћемо онда без раја звани ЕУ?

Uz pomoc Rusa cemo napraviti jumbo - Srbiju i vladati svetom

Потпуно си у праву. Видиш да земље БРИК-а (Бразил, Русија, Индија, Кина) нису погођене рецесијом. Тамо производња и даље расте а не морају ни да страхују с обзиром да производе
1) сировине којима цена све више расте
2) јефтине производе, за којима потражња неће опадати, чак напротив, биће и ту пораст како све више људи неће моћи да приуште себи скупље.
Мислите да само Срби купују "код Кинеза"?!?

Према томе, послушајмо Ру Станиславсс, понекад је и она у праву.
п.с. Шта смо се договорили, хоћеш уз једносмерну карту један или два сендвича?