Evroliga 2018/19 :: Kosarka ~ Odbojka ~ Tenis ~ Ostali sportovi

Nova Evroliga: Kreće 'najvrelija' košarka!

U četvrtak 11. oktobra startuje 19. sezona Evrolige otkad se takmičenje igra u modernom formatu, 62. u istoriji, a španski šampion Real Madrid brani titulu bez prošlogodišnjeg najkorisnijeg igrača takmičenja Luke Dončića.

Real je trijumfom na fajnal-foru u Beogradu povećao prednost na večnoj listi najuspešnijih timova u tom evropskom takmičenju i sada ima 10 naslova evropskog šampiona, a za njima slede CSKA sa sedam titula, Makabi i Panatinaikos sa po šest i Vareze sa pet.

Kao što je to slučaj od sezone 2016/2017, u ligi igra 16 klubova u formatu ”svako sa svakim”. U regularnom delu igra se 30 kola, posle čega slede četvrtfinalne plej-of seriije, a njihovi pobednici idu na Fajnal-for, koji će se u narednoj sezoni igrati u baskijskoj Vitoriji.

Trenutno 11 timova ima obezbeđen direktan prolaz u Evroligu, bez obzira na učinke u domaćim prvenstima i samoj Evroligi. Preostalih pet mesta dodeljuje se pobedniku Evrokupa, najboljem timu VTB lige koji nije CSKA, osvajaču ABA lige, nemačkom prvaku i najboljem timu španske Endesa lige koji nije Real, Barselona ili Vitorija.

Kao i svake godine, Evroliga se suočava sa "odlivom talenta“ u NBA, pa će to biti slučaj i u idućoj sezoni, ali razuđene evropske škole košarke uvek su spremne da lansiraju u centar košarkaške pažnje nove supertalente. Jedna stvar ostaje konstanta – mečevi Evrolige bez izuzetka će obilovati vrelom atmosferom i visokim intenzitetom – i to ne samo u doigravanju.

Favoriti za vrh Evrope isti su kao i prethodnih godina, a iznenađenja poput Žalgirisa u prethodnoj sezoni jedna su od najlepših odlika tog takmičenja.

Španija

Real Madrid

„Kraljevski tim“ osvojio je drugu titulu vladara Evrope u poslednje četiri sezone u godini u kojoj je ogromnu većinu mečeva odigrao bez simbola svog kluba Serhija Ljulja. Briljirao je mladi Luka Dončić i, prema nekima, već obezbedio članstvo u Kući slavnih, čak i uz osrednju NBA karijeru.

Mladi Slovenac bio je glavna zvezda čitave lige u prethodnoj sezoni i nametnuo se kao lider takmičenja u kojem igraju odrasli muškarci sa tek 19 godina. Ekipa Pabla Lasa nije delovala kao najjača tokom reguarnog dela sezone, imala je ogromnih problema sa povredama skoro svih relevantnih igrača i do četvrtfinala je došla sa petog mesta šampionata. U zapaljivoj plej-of seriji Real je eliminisao Panatinaikos, a potom u Beogradu demonstirao sjajnu, izbalansiranu, ali veoma efikasnu košarku i pobedio dva najveća favorita – Fenerbahče i CSKA.

U narednu sezonu Real ulazi bez Dončića, koji je sa pete pozicije biran na NBA draftu, a tim se nije mnogo menjao – jedino zvučnije pojačanje predstavlja drugi Slovenac, odlični šuter Klemen Prepelič. Najveća snaga Madriđana biće u igračima koji su se oporavili od povreda – tu su od početka sezone Serhio Ljulj, Gustavo Ajon, Ognjen Kuzmić, koji su velike periode prošle sezone propustili. Ostatak tima čine igrači koji su tu bili i prethodne godine, jači za iskustvo osvajanja Evrolige: Entoni Rendolf, Volter Tavares, Rudi Fernandes, Fabijan Kozer, Fakundo Kampaco...

Real nije izraziti favorit za titulu, ali nije to bio ni prethodne sezone. Cilj će im bez sumnje biti završni turnir u Vitoriji, a pitanje je hoće li igrač iz njihovih redova ponovo biti MVP i nastaviti niz koji su započeli Ljulj i Dončić.

Kirolbet Baskonija

Jedan od najkošarkaškijih gradova Evrope Vitorija ugostiće četiri najbolja tima Evrolige na kraju sezone, a baskijska ekipa vidi sebe kao potencijalnog pretendenta na tron iz senke. Tim je u prošloj sezoni igrao solidno, ali je u četvrtfinalu naleteo na Fenerbahče, koji je znao kako da izađe na kraj sa španskim sastavom.

Ekipa Pedra Martinesa prvi put posle nekoliko prelaznih rokova nije pravila tako velike promene u svom timu – od značajnih pojačanja tu su Darun Hilijard, nekadašnji plejmejker Pistonsa, i Šavon Šilds, koji je prethodne sezone briljirao u dresu Trenta u Palakanestru. Tu je i sjajni bloker iz BiH Ajdin Penava, koji je posle odlične univerzitetske karijere u NCAA došao u Evropu, ali na startu sezone će morati da se izbori za minutažu. Klub su napustili Letonac Janis Tima, koji je novi igrač Olimpijakosa i Rodrig Boboa, koji će nastupati za Efes, ali najvažnije za Baskoniju je to što su u ekipi ostali Met Džening i prethodne godine fenomenalni Gruzin Tornike Šengelija, kapiten tima i član najbolje petorke Evrolige u sezoni 2017/2018.

Baskonija je tim stabilnog kvaliteta u odbrani i na skoku, sa potencijalom za dobar napad, ali problem bi mogla da im predstavlja dubina sastava tokom veoma duge sezone. Znaju da imaju šansu ako se plasiraju na Fajnal-for koji se igra na njihovom terenu i motiva im neće manjkati, ali bi plasman na završni turnir ipak bio iznenađenje. Mada, sigurno ne veće iznenađenje od Žalgirisa proše sezone.

Barselona Lasa

Katastrofalan start prethodne sezone možda je bio „sreća u nesreći“ za Katalonce, koji su tada posegnuli za srpskim trenerom Svetislavom Pešićem. Legendarni stručnjak je momentalno probudio grogiranu Barselonu i deluje da je, posle perioda traženja, ekipa iz Blaugrane konačno našla trajno rešenje nakon odlaska Ćavija Paskvala 2016. godine.

Po dolasku, Pešić je na karakterističan način uspostavio odnos poverenja sa igračima i pridobio ih na svoju stranu nakon veoma loših igara pod Sitom Alonsom. Barsa je pod Pešićem bila solidna i u španskom prvenstvu, ali vremena za potpuni preokret neuspešne sezone nije bilo.

U novom izdanju EL plavo-crveni imaju velike ambicije – Pešić je već jednom bio prvak Evrope sa Kataloncima, a u sezonu koja sledi ulaze drastično jači nego lane. Tim su između ostalih pojačali Kris Singlton iz PAO, Kajl Kjurik iz Zenita, član druge najbolje petorke EL prošle sezone Kevin Pengos iz Žalgirisa i Jaka Blažič iz Andore. Uz igrače koji su tu duže, postaje jasno da će Barsa u predstojećoj sezoni na parket slati veoma visok i fizički moćan tim koji može da igra modernu košarku punu preuzimanja. U Barseloni veruju da bi takav igrački kadar morao da dovede tim do Top 8 faze, u kojoj nisu bili u prethodne dve sezone, što se smatra ogromnim neuspehom.

Modernizacija Barselone dešava se u prigodnom trenutku – ikona kluba Huan Karos Navaro završio je istorijsku karijeru, a tim sada ima sjajnu priliku da se uputi u novu, uspešniju etapu. Posle veoma dobro odrađenog prelaznog roka Barselona ima dobru šansu da uspešno započne sezonu, a ne bi trebalo da iznenadi ako katalonski tim u narednoj godini praktično duplira „mršavi“ broj pobeda iz prethodne – tek 11.

Herbalajf Gran Kanarija

Tim sa Kanarskih ostrva napravio je jedno od najvećih iznenađenja u evropskoj košarci prethodne godine eliminisavši favorizovanu Valensiju u četvrtfinalnoj seriji španskog plej-ofa. Sada Evroliga ima novog učesnika – tim čija je hala udaljena više od 1.000 kilometara od evropskog kopna.

Od debitanta u Evroligi ne očekuje se mnogo, a u odnosu na prethodnu sezonu „Granka“ je zadržala okosnicu tima – Anžejsa Paščeknisa, Eulijusa Baesa, Markusa Eriksona, Ćavija Rabasedu. Najveće pojačanje kluba svakako je prošlogodišnji krilni centar Olimpijakosa Kim Tili, od kojeg se u Las Palmasu očekuje da istupi i postane vođa do sada veoma skladne i dobro organizovane ekipe. Tu su još i, za svaki evropski tim neophodni, iskusni Amerikanci – Di-Džej Stroberi, koji dolazi iz Bešiktaša, Kris Evans iz Monaka, finaliste FIBA Lige šampiona, i Klevin Hana, koji je prošle godine igrao u Mursiji.

Ekipa Salve Maldonalda ima dobru osnovu nadograđenu solidnim igračima, a nema sumnje da će im udaljeni domaći teren doneti određenu prednost protiv umornih gostiju. „Granka“ je veoma daleko od konkurencije za Top 8, ali skor od nešto više od deset pobeda nije nemoguć i biće nešto čemu će ostrvska ekipa težiti.

Turska

Fenerbahče

Tim Željka Obradovića igrao je poslednja tri finala Evrolige, a izvesno je da srpskog trenera nije zadovoljila jedna titula u tom periodu. U poslednjem finalu Real je bio bolji rival, iako je turski prvak slovio za favorita. Draž Fajnal-fora i jeste u tome da jedna utakmica može da odluči o šampionu, pa se često dešava da usled dobrog dana jednih ili lošeg drugih, autsajder dođe do pehara. U turskom timu svesni su da su bili veoma blizu jedinom cilju koji su zacrtali, a praktično ista ekipa oprobaće se u Evroligi i u njenom narednom izdanju.

Obradović je u novoj sezoni u pohodu na neverovatnu desetu titulu prvaka Evrope u svojoj riznici, a utisak je da je istanbulski gigant ipak malo usporio sa ogromnim ulaganjima u ovom prelaznom roku. Tu su samo dvojica novih košarkaša – prvi je kanadski plejmejker Tajler Enis, koji je nakon obećavajuće NCAA karijere lutao u NBA od 2014. godine, a prošle sezone uglavnom je sedeo na klupi Lejkersa. Ljubiteljima košarke iz regiona poznat je i kao brat Dilana Enisa, igrača koji je prošle godine branio boje Mege Bemaks i Crvene zvezde. Drugi košarkaš i te kako je poznat srpskoj publici – u pitanju je Žofri Lovernj, prvi kapiten stranac u istoriji Partizana, koji se vraća u Evropu posle tri godine tokom kojih je u NBA igrao za Denver, Oklahomu, Čikago i San Antonio. Nema sumnje da će veliki borac obogatiti Obradovićevu rotaciju pod košem i pomoći Meliju, Veselom, Heršeku i Duverioluu – Lovernj će biti više nego dostojna zamena za Džejmsa Tompsona, koji će karijeru nastaviti u Kini.

U odnosu na prethodnu godinu, u timu nema bekova Bredlija Vonamejkera, novog člana Boston Seltiksa, i Džejmsa Nanelija, koji će igrati u Minesota Timbervulvsima. Automatski više minuta će se otvoriti za nekadašnjeg košarkaša Crvene zvezde i srpskog reprezentativca Marka Gudurića, od kojeg će se očekivati više odgovornosti u napadu i kod kojeg bi lopta trebalo da bude sve više kako sezona bude odmicala.

Priča o umanjenom budžetu istanbulskih plavo-žutih ne bi trebalo da zavara navijače – tim koji je ostao na okupu je zaista fantastičan i trebalo bi da konkuriše za sam vrh, a propuštanje završnice u Vitoriji za njih bi bila prava katastrofa. Atletski su dominantni, imaju najuspešnijeg trenera u istoriji evropske košarke, vatrene navijače i šampionsko iskustvo. Možda je sezona u kojoj su očekivanja malo splasnula baš ono što im je potrebno da se vrate na tron.

Anadolu Efes

Efes je tokom leta bio u ozbiljnom „šopingu“ nakon poražavajuće prethodne sezone u kojoj su uspeli da ostvare razočaravajućih sedam pobeda. Nakon veoma lošeg starta Velimir Perasović je otpušten, a Ergin Ataman je u decembru seo na klupu tima, koji ipak nije uspeo da preobrati i učini pobedničkim.

Nakon velikih letnjih transfera u klubu se nadaju da će u narednoj sezoni ekipa imati daleko bolje rezultate, a Ataman želi da napravi veliki rezultat, budući da je u poslednjih pet godina jedini uspeh vredan spominjanja u njegovoj karijeri osvajanje Evrokupa sa Galatasarajem 2016. godine. Sada su u Efesu brojni igrači dokazani na evroligaškom nivou: Šejn Larkin, koji je došao iz Seltiksa, Rodrig Boboa iz Baskonije, Adrijan Moerman iz Barselone, Džejms Anderson iz Himkija, Tibor Plajs iz Valensije i Vasilije Micić iz Žalgirisa – šestorka koja bi sama mogla da se takmiči u Evroligi.

Više nisu tu Vladimir Štimac, Erik Mekolum, Soni Vims, Toni Daglas, Zoran Dragić i Derik Braun – onome ko je gledao Efes prošle sezone jasno je da je ekipa morala drastično da se izmeni, a to je u Istanbulu i urađeno. Tim bez publike uvek će imati problema sa atmosferom i podrškom, a Efesu je trenutno potrebna drastična promena u rukovodstvu i idejama, jednako koliko i u igračkom kadru. „Hemija“ između Larkina i Boboe biće ključna za funkcionisanje Efesa u napadu u narednoj sezoni, ali je ipak teško očekivati da će tokom letnje pauze moći da naprave ogroman iskorak koji bi ih od poslednjeg mesta tabele doveo do plej-ofa.

Darušafaka Tekfen

Dolazimo i do tima za koji postoji opšti konsenzus da spadaju u jedan od najlošijih u Evroligi i kojem se predviđa jednocifren broj pobeda u ovogodišnjem takmičenju. Darušafaka je prethodne sezone briljirala u Evrokupu i osvojila ga pobedivši u velikom finalu Lokomotivu Kubanj srpskog trenera Saše Obradovića, ali je u prelaznom roku ostala bez najkorisnijeg igrača tog takmičenja Skotija Vilbekina, novog beka Makabija, i sjajnog trenera Dejvida Blata, koji sada vodi Olimpijakos.

Prethodne sezone Darušafaka je igrala fantastičnu košarku na leđima briljantnog šutera Skotija Vilbekina, ali ostatak tima davao je veliki doprinos, a osvajanje Evrokupa bila je za neke i relativno iznenađenje. Tim „Dačke“ u novoj sezoni nije viđen u borbi za plej-of i najverovatnije će biti u dnu tabele, ali na rosteru trećeg istanbulskog evroligaškog tima nalaze se neki veoma dobri igrači.

Džon Dibler je „kerolovski“ tip šutera, a prethodne godine bio je naročito oran za rešetanje sa linije za tri poena u dresu Bešiktaša, pa se očekuje od njega da bude glavni „izduvni ventil“ napada Darušafake u narednoj sezoni. Tu je i Rej Mekalum, igrač poznat kao „onaj kojem je Klej ubacio 37 poena za jednu četvrtinu“, ali solidan evroligaški bek, kao i Džeremi Evans, pobednik takmičenja u zakucavanjima na NBA Ol-star vikendu 2012. godine – bivši igrač Jute, Dalasa i Himkija.

Sa novim trenerom Ahmetom Čakijem Darušafaka ulazi u evroligašku sezonu bez velikih ambicija, ali šuterska inspiracija može da im donese neke neočekivane pobede.

Balkan

Olimpijakos

Novi list okrenut je i u Olimpijakosu i Pirejci sa velikim entuzijazmom čekaju narednu sezonu nakon prethodne, u kojoj ih je u plej-ofu šokirao Jasikevčusov Žalgiris. Angelopulosovo rukovodstvo kluba reagovalo je munjevito i dovelo na klupu Dejvida Blata, američkog trenera koji je sa uspehom radio gde god da je bio – od Izraela, preko ruske reprezentacije do NBA finala. Apetiti su trenutno ogromni, a Blata će u timu dočekati i neki novi igrači, kao i stare legende kluba.

U Pirej je stigao prošlogodišnji plejmejker Partizana Najdžel Vilijams-Gos, koji je pokazao da ima svestran talenat koji mora da nastavi da razvija, zatim Džek Lidej, koji je igrao u Izraelu, ali i neki igrači zadatka odličnih atletskih sposobnsti u koje Blat često ima poverenja – Saša Vezenkov iz Barselone, Aksel Tupan iz Žalgirisa i Janis Tima iz Baskonije. U timu su i žive legende Pireja Vasilis Spanulis, Jorgos Printezis i Kostas Papanikolau, a klub je produžio saradnju i sa srpskim centrom Nikolom Milutinovim.

Olimpijakos nije uložio u tim toliko da bi on tokom jedne letnje pauze postao instant kandidat za trofej u Evroligi, ali u Olimpijakosu se uzdaju u interni rast i uspostavljanje pravilne košarkaške kulture koja je oduvek pratila karijeru Dejvida Blata. Dolazak američkog trenera višegodišnji je projekat, a uprava kluba dobro je reagovala prepoznavši problem veoma brzo i postigavši rešenje na duge staze.

Panatinaikos

Prethodna sezona u EL bila je ukleta za Atinjane, pošto ni Panatinaikos nije uspeo da se plasira na Fajnal-for nakon plej-of serije sa Real Madridom posle koje je, iznerviran određenim sudijskim odlukama, presednik atinskih „zelenih“ pretio premeštanjem kluba u FIBA Ligu šampiona. Za sve one koje vole košarkašku tradiciju i ne mogu da zamisle Evroligu bez Panatinaikosa velika je sreća to što su se pretnje ispostavile kao prazne, pa će i u narednoj sezoni atinska publika u OAKA areni moći da gleda evroligašku košarku.

Ekipa Ćavija Paskvala biće veoma jaka i naredne sezone i konkurisaće za Fanal-for, a potencijalno propuštanje četvrtfinalne plej-of serije bio bi ravno katastrofi za PAO. Pored apsolutnog vođe tima i člana najbolje Evroligine petorke u prethodnoj sezoni Nika Kalatesa, u timu su ostali još Džejms Gist, Tanasis Adetokumbo, Nikos Papas, Met Lodžeski i drugi, ali i adekvatna pojačanja za borbu za sam vrh – već legendarni strelac mnogih evropskih takmičenja Kit Lengford, koji zna kako se rešavaju utakmice na najvišem nivou i sa 35 godina, povratnik Stefan Lazme, koji će opet imati za cilj da „zaključava“ reket, centar Jorgos Papajanis, koji će pokušati da oživi karijeru posle neuspeha u NBA, Joanis Papapetru, koji je pomalo iznenađujuće došao iz Olimpijakosa, a Dešona Tomasa Ćavi Paskval dobro zna iz vremena zajedničke saradnje u Barseoni.

Tim je atletski veoma moćan – baš po ukusu trenera Paskvala, a centarska linija će uprkos odlasku fantastičnog Singltona i dalje predstavljati noćne more za protivničke timove. Panatinaikos je napravio sjajan tim u kojem su jasno podeljene uloge, a dodatak Kita Lengforda i njegovog umeća da „izmisli“ poene dižu PAO na viši nivo od onoga na kojem je klub bio prethodne sezone.

Budućnost VOLI

Budućnost je napravila veliko iznenađenje eliminisavši Crvenu zvezdu, ali je trofej u ABA ligi i plasman u Evroligu bio logičan sled događaja za one koji su izbliza pratili Budućnost i njihove okršaje sa Zvezdom prethodne sezone. Hala „Morača“ je obnovljena i spremna je da posle 16 godina ponovo ugosti najbolje evropske klubove, a rukovodstvo tima iz crnogorske prestonice znatno je pojačalo tim za narednu sezonu.

Pojačanja imaju za glavni cilj održavanje visokog kvaliteta igre u ABA ligi i potencijalnu odbranu titule, koja bi doenla Budućnosti još jednu sezonu Evrolige, ali na najvišem nivou u evropskom takmičenju Budućnost ipak neće moći da se nosi sa najjačim evropskim ekipama. U Podgoricu je stigao sjajni strelac Avtodora Koti Klark, od kojeg se očekuje da bude ključni čovek napada, bek Edvin Džekson, koji dolazi iz Barselone, nekadašnje NBA krilo Erl Klark, koji je igrao u Bešiktašu, kao i doskorašnji centar Crvene zvezde Alen Omić, koji je pokazao da snagom može da parira svakom centru u Evropi. Prošlogodišnja osnova tima koji je napravio istorijski uspeh ostala je na okupu – Nikola Ivanović, Nemanja Gordić, Filip Barović, braća Šehović su i dalje tu.

Uprkos pojačanjima, Budućnost slovi za jednog od autsajdera i nije za očekivati da se crnogorski i regionalni prvak plasira u Top 8, ali aktuelni roster i „fajterski“ mentalitet ekipe Aleksandra Džikića obećavaju mnoga neprijatna iznenađenja za favorite na gostovanjima u Morači.

Centralna Evropa

Bajern Minhen

Trener Dejan Radonjić pravio je čuda kao trener Crvene zvezde u Evroligi, a sportski direktor bavarske ekipe Marko Pešić nada se da će crnogorski trener tako nastaviti i na klupi Bajerna. Šampion Nemačke se vratio u Evroligu posle pobede nad Albom u finalu plej-ofa nemačkog prvenstva, a gledaoce iz regiona zanimaće rezultati nemačkog tima, budući da u njemu možemo videti pregršt domaćih igrača: iz Srbije tu su Stefan Jović, Vladimir Lučić i novo pojačanje Nemanja Dangubić (Milan Mačvan je povređen), Nihad Đedović iz Bosne i Hercegovine i Leon Radošević iz Hrvatske.

Prethodne sezone tim je predvodio selektor srpske reprezentacije Aleksandar Đorđević sa priličnom uspešnošću u Evrokupu i Bundesligi, ali je odluka o promeni trenera ipak usledila na proleće. Radonjić je imao problema i suočavao se sa mogućom eliminacijom na samom startu plej-ofa, ali je potom Bajern zaigrao mnogo bolje i došao do titule u Bundesligi.

U Evroligu Bavarci ulaze sa ambicijom da budu bolji nego što je Bamberg to bio poslednjih godina i ustoliče se kao regularni Evroligaš. Tim je doveo neka veoma iskusna i kvalitetna pojačanja: Leon Radošević iz Bamberga, njegov stari-novi saigrač Maodo Lo, nekada drugi pik NBA drafta Derik Vilijams, koji će biti startni krilni centar, iskusni finski bek Peteri Koponen. Bajern ima vrlo male šanse da se u narednoj sezoni nametne kao učesnik Top 8, ali trener Radonjić uspevao je da kroz svoj sistem generiše pobede i sa dosta manje talenta, a pre svega novca.

AX Armani Olimpija

Armani je rešio da više neće biti glavni razlog zbog kojeg navijači kritikuju sistem A licenci u Evroligi i odlučio da napravi tim koji će biti konkurentan za vrh takmičenja. Nakon još jedne loše sezone u Evroligi milanski tim je konačno osvojio i titulu u Italiji, a transferi tokom leta izbacili su ih u kategoriju iznad, kada se radi o prognozama za narednu sezonu.

U timu Simonea Pjaniđanija sada su sjajni plejmejker Majk Džejms, srpski bek Nemanja Nedović, koji u Armani dolazi posle sezone karijere u Unikahi, zajedno sa njim došao je i bek Džef Bruks, a italijanski tim pojačao je još i fantastični šuter Amadeo Dela Vale.

Gudaitis, Kuzminskas, Micov, Dairis Bertans, Džerels i ostali koji su i dalje u klubu od prošle sezone čine Armani po imenima veoma jakim timom. Dok ne istrče na parket biće teško pretpostaviit kako će njihova igra izgledati naredne sezone, odnosno kako će rasporediti uloge u napadu i koji će, od svih tih igrača kojima je potrebna lopta u igri, morati najviše da se žrtvuje. Po imenima tim je znatno jači nego u prošloj sezoni, a od strukture ekipe zavisi da li će i rezultat na proleće biti drastično bolji.

Istok

CSKA Moskva

Armejci su razočarali nastupima na Fajnal-foru u prethodne dve sezone i „prosuli“ sve što su u radili u regularnom toku takmičenja i četvrtfinalu, ali reč je o timu koji je igrao Fajnal-for u 15 od prethodnih 16 sezona i sve osim direktnog meča koji odlučuje o prvaku Evrolige za menadžment ruskog tima je nedopustivo.

Kod trenera Dimitrisa Itudisa nije bilo mnogo izmena sastava – Viktor Hrijapa posle 13 evroligaških sezona nije više član tima, iskusni Vitalij Fridzon otišao je u Lokomotivu Kubanj, a rezervni plejmejker Leo Vesterman se vratio u Žalgiris, što su izostanci koje će ruski prvak lako nadoknaditi. Jedini novi igrač sa velikom ulogom u rotaciji biće italijanski reprezentativac ogromnog iskustva Danijel Heket, koji je odigrao već sedam sezona u Evroligi. Osovina tima koji je dominirao regularnim delom sezone i dalje je ista – tu su Nando de Kolo, Serhio Rodriges, Vil Klajburn, Kajl Hajns, Otelo Hanter, Kori Higins i drugi asovi evropske košarke.

Ljubitelje košarke očekuje ponovo sjajan CSKA, napad i odbrana koji lome slabije protivnike, pa će kao posledica toga neki mečevi, naročito oni u Moskvi, biti prilično nezanimljivi jer će se završavati velikim razlikama. CSKA juriša na prvo mesto, a na Itudisu i iskusnijim igračima je da se psihički spreme za Fajnal-for i ne dopuste krah igre i koncentracije viđen proletos u Beogradu.

Himki

U Himkiju je došlo do nekih promena, ali suština njihove košarkaške strategije ostaće ista – čitav napad vrteće se oko Alekseja Šveda i njegovih individualnih karakteristika. Šved je aktuelni osvajač „Alfonso Ford“ trofeja namenjenog najboljem strelcu Evrolige, a ukoliko bude zdrav u narednoj sezoni, osvojiće ga ponovo jer ruski bek ima daleko najveću slobodu u uzimanju šuteva, dobrih i loših, u čitavoj ligi.

Trener Jorgos Barcokas ima atletski moćnu ekipu koja igra dobru odbranu, ali u napadu jednostavno nemaju „plan B“, pa su igrači svedeni na statiranje tokom Švedovog soliranja. Tim obiluje odličnim klupskim igračima koji su radi da svoje brojke žrtvuju zarad staregije tima, a Švedova podrška će biti Stefan Marković, Čarls Dženkins, pojačanje Di Bost, Toni Kroker, Sergej Monija, Džordan Miki, centar koji dolazi iz NBA, i drugi... Za tim je u prethodnoj sezoni igrao i Amerikanac Tajler Hanikat, koji je nažalost u pauzi između dve sezone preminuo u svom domu u Kaliforniji izvršivši samoubistvo tokom jedne incidentne situacije u kojoj je učestvovala i lokalna policija.

U prethodnoj sezoni Himki je stigao do četvrtfinala i u seriji koja je bila uzbudljivija nego što su mnogi mislili izgubio 3:1 od CSKA, a plasman među najboljih osam biće im cilj i u narednoj godini. Za očekivati je mali regres uslovljen činjenicom da rivali znaju šta mogu da očekuju od Himkija i kako da se pripeme za Švedovu „paljbu.“ Himkiju je potrebna još jedna aternativa u napadu, ali i promena u košarkaškoj kulturi celog kluba kako bi se tim izdigao u sam vrh takmičenja i ravnopravno parirao CSKA, Feneru, Realu i ostalima.

Žalgiris

Hit prethodne sezone Žalgiris iz Kaunasa pokušaće da ponovi neverovatan uspeh postignut u prethodnoj sezoni pod vođstvom nekada briljantnog plejmejkera, a danas jednog od najperspektivnijih stručnjaka Evrope Šarunasa Jasikevičusa. Najbolja vest za „Zelenu šumu“ je što je popuarni „Šaras“ ostao na njihovoj klupi, pošto su već počele da ga regrutuju najbogatije evropske ekipe.

Prošlogodišnji Žalgiris igrao je žestoku, modernu košarku, a simpatije navijača pokupio je i promocijom mnogih domaćih igrača. Ipak, verovatno najzaslužniji za uspeh bio je kanadski plejmejker Kevin Pengos, koji je kombinacijom sjajnog šuta i pikenrol igre secirao odbrane protivnika iz kola u kolo. Kanađanin je otišao u Barselonu, a zamene koje su došle ne mogu da nadomeste nivo igre koji je Pengos u prošloj sezoni dostigao. Povratnik Leo Vesterman i još jedan plejmejker Nejt Volters (obojica dobro poznati beogradskoj publici) u nekim aspektima podsećaju na Pengosa, ali nemaju sveukupni kvalitet koji je Kanađanina prošle sezone istakao kao prvu zvezdu tima iz Kaunasa.

Na kraju treba umanjiti očekivanja koja su bez dileme narasla tokom prethodne sezone, budući da roster litvanskog tima i dalje ne može da stane u isti rang sa vrhunskim evroligaškim ekipama, a određen regres je očekivan zbog činjenice da će Evroliga u narednoj sezoni ipak biti jača nego u prethodnoj.

Makabi

„Ponos Izraela“ je u krizi prethodnih godina, ali u 2018. joj se nazire kraj. Ono što je nekada bilo nezamislivo za najtrofejniji izraelski klub počelo je da se ostvaruje – „Žuti“ su gubili titule u domaćem prvenstvu i kupu, u Evroligi su postali nebitni i vrlo udaljeni od vrha, a njihova čuvena škola nije uspela da lansira nijednog značajnog igrača već godinama.

Ipak, u 2018. godini situacija je počela da se menja – osvojena je prva titula državnog šampiona od 2014. godine, što je nezabeležen post u istoriji kluba, a prelazni rok pred novu sezonu Evrolige odrađen je odlično i doneo je Makabiju istinsku zvezdu oko koje bi trebalo da se gradi igra u narednoj sezoni.

Skoti Vilbekin briljirao je u Evrokupu prošle sezone i praktično je sam doneo trofej istanbulskom timu, pa se od njega ove godine očekuje slična dominacija i u Evroligi, iako je jasno da nemilosrdni šuter neće moći da ponovi identične brojke u jačem takmičenju. Osim njega, tu su još i centri sa solidnim NBA iskustvom – Tarik Blek iz Hjustona i Džoni O’Brajant iz Šarlota, koji bi trebalo da čine startni centarski tandem.

Trener Spahija ima znanje koje je stekao tokom godina rada sa najboljim evropskim i NBA stručnjacima, ali u narednoj sezoni mora da nađe način da ga inkorporira u sistem koji će se vrteti oko sjajnih skorerskih sposobnosti Skotija Vilbekina. Međutim, mnogo bitnije biće ubaciti u mentalitet tima svest o tome da Makabi ponovo mora da igra i pobeđuje kao velikan kakav i jeste.

Sportklub.rs