Evanđelje po Judi

Televizijska postaja National Geographic Channel najavila je da će iduće nedjelje TV publici u cijelom svijetu predstaviti stoljećima zagubljene svitke papirusa za koje tvrdi da su Judina evanđelja.   


Svitci su slučajno pronađeni potkraj '70-ih godina prošlog stoljeća i nakon toga su podvrgnuti dugom i akribijski pedantnom znanstvenom istraživanju.

Veliko otkriće bit će prezentirano svjetskoj javnosti 6. travnja u Washingtonu prilikom konferencije za tisak. Prema podacima National Geographica riječ je o tekstu od 13 stranica, napisanom na koptskom jeziku, koji bi "mogao promijeniti svjetsku povijest".

U svakom slučaju, najavio je National Geographic, promijenit će predodžbu o Judi Iškariotskom kao izdajici Isusa Krista.

U znanstvenoj verifikaciji ranokršćanskog manuskripta sudjelovao je niz uglednih znanstvenika, među kojima i profesor Stefan Emmel s muensterskog sveučilišta, no nijedan od njih nije želio davati nikakve izjave prije nedjeljne emisije.

Televizijsku emisiju, dvosatno specijalno izdanje, u nedjelju navečer prenosit će se u 163 zemlje svijeta na 27 jezika.

Izvor: Iskon

Sve je o tricarenje i filozofiranje. Pokusaj ne bi li se izlazirala istina, i ljudi udaljili sto vise od Hristosa. Ali ne treba nijedan hriscanin da brine za ove nebuloze, jer za ovakve je receno:

Али ако и ми, или анђео с неба јави вам јеванђеље другачије него што вам јависмо, проклет да буде! (Gal 1,8)

Као што пре рекосмо и сад опет велим: ако вам ко јави јеванђеље другачије него што примисте, проклет да буде! (Gal 1,9)

"drugacije" ne znaci "jos neko"; to samo znaci "ovo sad mora da bude nepromenjeno". Ali uopste ne iskljucuje drugo i dodatno.

Inace, Poslanica Galacanima napisana je oko 140 godina pre nego sto je nadglasavanjima na opstehriscanskim zborovima ("saborima") sacinjen navodno-konacni kanon Novog zaveta.

Zato je i moguce da se u samoj Bibliji citira iz Enoha (Knjige Enohove), a da ta glava nije usla u sam kanon, tj. apokrifna je.

Uzgred to nije bio onaj isti sabor na kojem se glasalo da li zene imaju dusu kao sto je imaju muskarci, pa je sa samo dva glasa vise pretegao stav da je -- eto -- ipak imaju (ali da nije bas sasvim ista).

Anyway...

Konačno objavljena sadržina Jevanđelja po Judi zbog čega će se istorija ponovo pisati

Juda nije izdao Hrista

Jevanđelje po Judi uzdrmalo je temelje na kojima počiva hrišćanstvo. U tekstu od 30 stranica na koptskom jeziku, koji je konačno preveden, navodi se da Juda Iskariotski nije izdao Isusa Hrista, već da mu je on to rekao da uradi.

„Ti ćeš biti apostol koga će progoniti svi ostali. Judo, ti ćeš žrtvovati telo čoveka u kome se nalazim“, rekao je navodno Isus Hrist jednom od svojih 12 apostola pre nego što su ga odveli rimski vojnici. „Udalji se od ostalih i ja ću ti reći tajnu kraljevstva. Moguće je da ga dostigneš. Obrati pažnju na sve što ti kažem, otvori oči pogledaj oblak, svetlo unutar njega i zvezde koje ga okružuju. Zvezda koja ga vodi je tvoja zvezda“, rekao je navodno Hrist Judi.

U Jevanđelju po Judi navodi se i da je Isus upravo Judu poštovao najviše od svih 12 apostola.

Jevanđelje po Judi, koje zvanični Vatikan ne priznaje, otkriveno je sasvim slučajno sredinom prošlog veka u Egiptu, odakle je ilegalno prokrijumčareno u Švajcarsku. Jevanđelje je potom došlo u posed Fondacije za drevnu umetnost Mesena iz Bazela. U saradnji sa Institutom za istorijska oktrića iz Kalifornije tekst sa papirusa je preveden, a TV stanica „Nešenel džiografik“ će u nedelju emitovati specijalnu emisiju o Jevanđelju.

Monsinjor Valter Brandmiler, šef Komiteta Vatikana za istorijske nauke nazvao je Jevanđelje po Judi „proizvodom religijske fantazije“ istakavši da ono neće imati nikakav uticaj na učenje Crkve. Tokom 2.000 godina hrišćanstvo je Judu predstavljalo kao izdajnika koji je poljupcem Isusa Hrista potkazao rimskim vojnicima.

Međutim, eksperti koji su proučavali tekst tvrde suprotno. Jedan od njih je Čarls Hedrik, bivši profesor koptskih studija na Univerzitetu Misuri u SAD: „Šest stranica koje sam preveo govore o tome da je Juda ispunjavao Božju volju i da nije namerno izdao Hrista. Spis potiče iz petog veka nove ere i njegov autor nije sam Juda. Zapravo, skript na papirusu je kopija teksta iz drugog veka, koji se u istorijskim knjigama spominje kao originalno Jevanđelje po Judi“, rekao je Hederik.

U knjizi iz 178. godine nove ere pod nazivom „Protiv jeresi“ Sveti Irinej (130-202. nove ere) navodi da je kod gnostika, pripadnika drevne sekte, rašireno učenje da Juda nije izdao Hrista već da je ispunjavao njegovu volju. Dva veka kasnije Jevanđelje po Judi spominje i Sveti Epifanije sa Kipra.

Prema istorijskim podacima, na prvom Vaseljenskom saboru u Nikeji 325. godine car Konstantin je okončao dogmatske rasprave, osudio jeres, ujedinio hrišćanstvo i priznata su samo četiri jevanđelja (po Luki, Marku, Jovanu i Mateji), iako je postojalo više od 30 tekstova koji se odnose na život Isusa Hrista. Da ima mesta sumnji u zvaničnu crkvenu verziju pokazuje i činjenica da se ni priznata jevađelja ne slažu po pitanju Judine izdaje Isusa. U Jevanđelju po Mateji navodi se da je Juda poljubio Hrista i tako rimskim vojnicima otkrio njegov identitet. Međutim, u Jevanđelju po Jovanu navodi se da je Juda doveo rimske vojnike do mesta gde se Hrist nalazio sa apostolima i da su oni pozvali da „Isus Nazarećanin izađe“, nakon čega je Isus rekao: „Ja sam“, i izašao pred njih.

U Novom zavetu stoji da je Juda izdao Hrista za 30 srebrnjaka. Pošto je jevrejskim sveštenicima vratio srebrnjake, Juda se obesio.

U Javanđelju po Mateji navodi se da se Isus na poslednjoj večeri obratio okupljenim apostolima sledećim rečima: „Reći ću vam istinu, jedan od vas će me izdati.“

Kada su se apostoli uskomešali i zatražili da Isus pokaže izdajnika, on je uzvratio: „Onaj koji večera sa mnom će me izdati. Sin čoveka će postupiti baš kao što je zapisano. Ali zlo će stići onoga ko me izda. Bilo bi bolje za njega da se nije rodio.“

Nakon otkrivenih detalja postavlja se pitanje da li je Juda zapravo bio heroj koji je žrtvovao život na zahtev svog gospodara?


Izvor: Blic \ A. Petrović

Sumnjam da je Apostol Juda stigao da napiše išta pre nego što se samoubio.
Možda ... oproštajno pismo?
Ali neću dozovoliti da me moja sumnja spreči da pročitam i ovo.

Radujem se danu kada će pronaći jednu (ili obe) poslanice sv. Apostola Pavla poslane u Korint,
o čijem postojanju vidimo iz sačuvanih 1. i 2. Poslanice Korinćanima.

Mada, verovatno ni to neće promeniti stvari.

Posto su apostoli pisali Jevandjelje tek kada je na 50 dana od Hristovog vaskrsenja sisao Sveti Duh u vidu ognjenih jezika na njih, i onda su stekli veliku mudrost i govorli su mnog jezike. Tako da Juda i da je preziveo, nije mogao napisati validno jevandjelje, jer nije bio ispunjen Svetim Duhom. To naucnici koji istrazuju taj neki pronadjen spis nemaju u vidu. No hula je samo i pomisliliti da postoje jos neka druga verodostojna jevandjelja.

A kako su ti naucnici dvolicni. Nece da priznaju da je biblijski izvestaj o stvaranju sveta i o potopu tacan, a hteli bi da uvaze neki spis, ko zna ko ga je pisao kao validan, a verovanto kontrira pravim novozavetnim Jevandjeljima, jer ne bi ga oni iznosili u javnost.

Nije ovo ništa što se već barem 1800 godina ne zna.
U knjizi iz 178. godine nove ere pod nazivom „Protiv jeresi“ Sveti Irinej (130-202. nove ere)
navodi da je kod gnostika, pripadnika drevne sekte, rašireno učenje da Juda nije izdao Hrista
već da je ispunjavao njegovu volju.

Tekst Judinog jevandjelja -- uzgred, na hrvatskom je "evandjelje", a na srpskom "jevandjelje" -- na originalnom koptskom i u engleskom prevodu:

http://www9.nationalgeographic.com/lostgospel/about_coptic_text.html

O itekako se slazu. Samo sta ocekivati od protestanskog zapada koji nikada nije ni znao da tumaci Sveto Pismo. Da vidimo kako idu stihovi po Mateju i Jovanu koji opisuju Isusovo hvatanje

И оставивши их отиде опет и трећи пут те се помоли говорећи оне исте речи.
Тада дође к ученицима својим и рече им: Једнако спавате и почивате; ево се приближи час, и Син човечији предаје се у руке грешника.
Устаните да идемо; ево се приближи издајник мој.
И док Он још тако говораше, гле, Јуда, један од дванаесторице, дође, и с њим људи многи с ножевима и с кољем од главара свештеничких и старешина народних.
А издајник Његов даде им знак говорећи: Кога ја целивам онај је; држите га.
И одмах приступивши к Исусу рече: Здраво, рави! И целива Га.
А Исус рече му: Пријатељу! Шта ћеш ти овде? Тада приступивши дигоше руке на Исуса и ухватише Га. (Mt 26, 44-50)

A po Jovanu:

И рекавши ово Исус изиђе с ученицима својим преко потока Кедрона где беше врт, у који уђе Он и ученици Његови.
А Јуда, издајник Његов, знаше оно место; јер се Исус често скупљаше онде с ученицима својим.
Онда Јуда узе чету и од главара свештеничких и фарисеја момке, и дође онамо с фењерима и са свећама и с оружјем.
А Исус знајући све што ће бити од Њега изиђе и рече им: Кога тражите?
Одговорише Му: Исуса Назарећанина. Исус им рече: Ја сам. А с њима стајаше и Јуда који Га издаваше.
А кад им рече: Ја сам; измакоше се натраг и попадаше на земљу.
Онда их опет запита Исус: Кога тражите? А они рекоше: Исуса Назарећанина.
Исус им одговори: Казах вам да сам ја. Ако дакле мене тражите, оставите ове нек иду. (Jn 18,1-8)

Dakle ni govora o protivrecnosti.

Jasno se vidi po Jevandjelju od Mateja da je Juda prisao i celivao Hristosa kao ucitelja, a to je ujedno i bio sigurnosni znak.  A dok se u Jevandjelju po Jovanu, opisuje da su prisavsi svestenici i fariseji upitali ko je Isus Nazarecanin, a s njima stajase i Juda koji ga izdavase. Dakle ovo  je taj celiv koji je opisan u Jevandjelju po Mateju.

Da rekonstruisem: Svestenici i fariseji sa Judom dolaze do mesta gde je Isus bio sa svojim ucenicima. juda prvo prilazi i celiva Hrista. Zatim svestnici pitaju ko je Isus Nazarecanin i Hristos odgovara da je to on. I onda hvataju Isusa i odvode Ga.

Sto se tice ovoe druge tvrdnje da je Juda ustvari zrtvovao svoj zivot, je opet cista izmisljotina, ili bolje reci pogresno tumacenje pisma. Evo kako je to bilo na tajnoj veceri u jevandjelju po Mateiju:

И учинише ученици како им заповеди Исус, и уготовише пасху.
А кад би увече, седе за трпезу са дванаесторицом.
И кад јеђаху рече им: Заиста вам кажем: један између вас издаће ме.
И забринувши се врло почеше сваки говорити Му: Да нисам ја, Господе?
А Он одговарајући рече: Који умочи са мном руку у зделу онај ће ме издати.
Син човечији дакле иде као што је писано за Њега; али тешко оном човеку који изда Сина човечијег; боље би му било да се није ни родио онај човек.
А Јуда, издајник Његов, одговарајући рече: Да нисам ја, рави? Рече му: Ти каза. (Mt 26,19-25)

Dakle zasto je Hristos rekao da tesko coveku koji ga izda, bolje je da se nije rodio? Pa bas zato da ne bi neko tvrdio kao ovi sto rehabilituju "judino jevandjelje" da je judino delo bilo herojski cin, i da je bilo po zahtevu samog Hrista.

No od protestantskog i rimokatolickog zapada se ne moze nista ni vise ocekivati. Ova besmislica mozda i uspe zaraziti i rimokatolicki zapadni svet i istocni pravoslavni. Kao i uvek rimokatolicka Crkva koja tako uspesno rusi komunizam, nije u stanju (bolje reci nece) da svojim uticajem spreci da se hriscanstvo prekraja, nego jos i pravi kompromise. Vec su prihvatili da evolucija neprotivureci biblijskom stvaranju sveta, iako mnogo protivureci. Ne bi se cudio da nakon ovih pocetnih protivljenja, naprave kompromis i sa ovim judinim jevandjeljem.

Prevedeno Jevanđelje po Judi

Poslednjih 2000 godina Juda je bio poznat po tome što je izdao Isusa Hrista, ali upravo objavljeni drevni rukopis „Judino jevanđelje” prikazuje drugu stranu priče, koja se razlikuje od one iz četiri jevanđelja Novog zaveta, jer ističe da je Juda učinio samo ono što je od njega tražio Hristos kada ga je izdao vlastima. Rukopis „Judino jevanđelje”, koje potiče iz 3. ili 4. veka, napisan na koptskom pismu, juče je, uz prevod na engleski, u Vašingtonu objavilo američko društvo "National Geographic", koje je pomoglo i da se dokaže autentičnost rukopisa, javio je Rojters. Autor „Judinog jevanđelja” nije poznat. Rukopis na koptskom, napisan na obe strane 13 araka papirusa, prevod je originala iz 2.veka, verovatno napisan na grčkom, a otkriven je u pustinjskoj spilji pokraj Mine u Egiptu sedamdesetih godina prošlog veka.

Dok jevanđelja Novog zaveta, Markovo, Matejevo, Lukino i Jovanovo, prikazuju Judu, jednoga od 12 apostola, kao izdajicu koji je prodao Hrista za 30 srebrnjaka i potom se pokajao i obesio, „Judino jevanđelje” predstavlja ga kao junaka koji je delovao na Hristov zahtev i prikazuje ga kao jedinog Hristovog sledbenika koji je razumeo njegovu želju da odbaci zemaljsko telo.

Juda je u ovom jevanđelju prikazan kao najbliži Isusov prijatelj, koji razume Hristovu poruku i ima poseban status među njegovim učenicima.

U ključnom odlomku Hristos kaže Judi: „Ti ćeš nadmašiti sve njih, jer ti ćeš žrtvovati čoveka koji me zaodeva.”

Rodolf Kaser, sveštenik i bivši profesor Univerziteta u Ženevi koji je vodio obnovu i prevođenje „Judinog jevanđelja”, objasnio je da „Hristos kaže da ga neko napokon mora izbaviti od njegovog ljudskog tela i draže mu je da to oslobađanje obavi prijatelj nego neprijatelj”.

„Tako on moli Judu, svog prijatelja, da ga proda, da ga izda”, kaže Kaser.

„Judino jevanđelje” prvi put se spominje u raspravi lionskog biskupa sv. Ireneja „Protiv krivoverja”, koja je napisana oko 180. godine i u kojoj on osuđuje to jevanđelje kao jeres koja odstupa od nauke hrišćanske crkve.

Rukopis Judinog jevanđelja i drugi dokumenti prodati su trgovcu egipatskim antikvitetima 1978. Nakon što je u sefu banke proveo 16 godina, kupila ga je 2000. godine trgovac antikvitetima iz Ciriha Frida Nusberger-Cacos. Ona ga je, zabrinuta zbog propadanja papirusa, 2001. predala na konzervaciju i prevod Zavodu za antičku umetnost „Mecene” iz Bazela u Švajcarskoj.

"National Geographic" će „Judino jevanđelje” objaviti u obliku knjige, a rukopis će biti vraćen u Egipat gde će se čuvati u Koptskom muzeju.

Rukopis i prevod mogu se naći na veb strani www.nationalgeographic.com/lostgospel. (Mondo)