Eva Ras o novom filmu, predstavi u Tuzli i knjizi poezije

Pozorišne kulise mi idu na živce

Na minus dvadeset stepeni, kada su aparati u prikolicama Ćinećite prestali da rade, na snimanju italijanskog filma "Oteta deca" o progonu familija generala koji su izvršili neuspešni atentat na Hitlera pretrpeli smo vrlo autentičnu torturu "filmskih esesovaca"

Knjiga poezije Eve Ras "Srebrna postelja" objavljena je u dvojezičnom izdanju Zadužbine Petar Kočić i prevodu Džona Timotija Bajforda, sa detaljem sa Evine tapiserije "Ptica" na njenim koricama i oznakom "prva knjiga u svetu u 2006. godini". Prva knjiga u svetu znači da je "Srebrna postelja" predstavljena u prvim minutima Nove godine, odmah posle ponoći, kako to ovaj izdavač čini već šest godina.

Na koricama je odštampano podsećanje da je autorka dobitnik međunarodne Bukerove internet nagrade čitalaca za 2005. Zaključak da je Eva Ras, posle prestižnog književnog priznanja, pozorište ili film potisnula u drugi plan bio bi pogrešan. Krajem prošle godine u Vršcu i planinskim vrhovima Dolomite u Italiji završila je snimanje italijanskog filma "Oteta deca". Sa Narodnim pozorištem iz Tuzle, u čijoj predstavi "Psi" švajcarskog pisca Antoana Žakua, u režiji Harisa Prolića, igra jednu od glavnih uloga, očekuje je turneja po Švajcarskoj i bosanskim gradovima Sarajevu, Srebrenici, Zenici, Bihaću, Mostaru.

Na Sarajevskom filmskom festivalu Eva Ras je letos gostovala sa kratkim filmom Mine Đukić. Reditelj "Otete dece", koji ju je tada prvi put video, doživeo ju je kao otelotvorenje autentične dame, pa je bez razmišljanja odlučio da joj dodeli ulogu baronice Ane Štaufenberg.

- Ne znam kako sam ja dama kada psujem i reč k... ne vadim iz usta - kaže Eva Ras, koja prefinjenim duhom i manirima zaista ostavlja utisak autentične dame.

- "Oteta deca" bave se nacističkim progonom familija generala koji su na Hitlera pripremali i izvršili neuspeli atentat 1943. godine. Sniman je po dnevniku jednog od progonjenih, a glavnu ulogu igra italijanska filmska zvezda poljskog porekla Antonija Liskova, koja je i kod nas vrlo popularna zbog serije "Opčinjeni". Od naših glumaca igraju Slobodan Ćustić, Tanasije Uzunović, Đurđija Cvetić...

O istorijskom događaju prema kome je film sniman ranije nisam skoro ništa znala, a onda, pošto smo već snimili film, na kanalu Histori slučajno sam naletela na dokumentarac o tom događaju. Prosto nisam mogla da verujem u kojoj meri smo pogodili atmosferu. Hitler je bio strašno gnevan i surov u odmazdi. Samo snimanje za nas glumce nije bilo mnogo manje surovo. Na minus dvadeset stepeni, hladnoći na kojoj su aparati u prikolicama Ćinećite prestali da rade, pretrpeli smo vrlo autentičnu torturu "filmskih esesovaca".

Polivali su nas veštačkom kišom, a onda smo tako mokri provodili ceo dan na snimanju. Ipak ne žalim. Veličanstveni osećaj koji imate kada se na vrhovima planinskog masiva Dolomiti prolomi glas glumca koji igra fašističkog vođu praćen ehom ne da se prepričati. Tako nešto u pozorištu nikada ne bi moglo da bude dočarano. Pozorišna gluma je definitnvno elitna stvar. Kulise, koje su po definiciji lažne, sve više mi idu na živce, a filmska iluzija mi je sa godinama, uprkos mukama i duhu i telu, na snimanju sve bliža srcu.

Predstava "Psi" ima scenografiju koju koju čine elementi jednog građanskog stana dve fotelje, kanabe i jedan sto, a nose je glumci.
- Predstava se bavi univerzalnom temom, koja do sada nikada nije rabljena na planeti, ostarelim usamljenim ljudima. Oni su zauzeli veliki deo planete. Napušteni i bolesni su, a nisu za smrt i predstavljaju veliki problem i sebi i drugima. Reč je o komediji o bračnom paru koji ima jedno drugo i nikog više. Baba je izlapela, agresivna, smetena ali ima lucidne trenutke.

Za predstavu sam se obukla u seknd hend šopu za sto evra. Nešto slično dogodilo se svojevremeno u filmu Živka Nikolića "Oriđinali", kada smo se obukli iz zapadne humanitarne pomoći. Izraz "oriđinali" inače u Crnoj Gori označava ludake. Toliko o kostimima ili humanitarnoj pomoći. Uprkos mračnoj temi, predstava "Psi" je prijemčiva za gledanje, pa moji partneri i ja insistiramo na gostovanjima u bivšim jugoslovenskim republikama.


Izvor: Glas Javnosti \ Vesna Milivojević