Proslava dve decenije od kraja podele Berlina
EU tek treba da sruši svoj zid
Autor: N. Vlačo | Foto:Reuters | 09.11.2009. - 05:00


U hladnoj noći 9. novembra 1989. stanovnici Berlina, sa istočne i zapadne strane, slavili su pad Berlinskog zida, kojim je pre 20 godina započeo proces ujedinjenja Evrope koji i dalje traje. Sa njima tada nije bilo 136 ljudi koji su od 1961. godine izgubili živote pokušavajući da se domognu Zapadnog Berlina. Njihove i sve ostale žrtve koje je odneo hladni rat u Evropi ostaće uzaludne dokle god Evropa ulaskom Zapadnog Balkana u EU ne postane kontinent na kojem će svi biti deo iste porodice.

Obeležavanju sećanja na događaj od pre decenije danas će u nemačkoj prestonici prisustvovati kancelarka Angela Merkel, svi šefovi država EU osim Kipra, Dmitrij Medvedev, predsednik Rusije, i Hilari Klinton, državna sekretarka SAD. Najatraktivniji deo manifestacije biće simbolično rušenje zida izgrađenog od džinovskih domino ploča između Potsdamskog trga i Brandenburške kapije, gde se nekada protezao Berlinski zid. Simbolično rušenje ovog zida počeće sa jedne strane Leh Valensa, bivši predsednik Poljske, i Mikloš Nemet, premijer Mađarske u vreme pada Berlinskog zida, a sa druge strane Jerži Buzek, predsednik Evropskog parlamenta, i Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije.
Vladimir Putin, ruski premijer koji je 1989. radio u Drezdenu kao agent KGB, neće prisustvovati današnjoj proslavi u Berlinu, ali je njegovo sećanje na period od pre dve decenije izuzetno dramatično. U decembru 1989. masa demonstranata zauzela je zgradu Štazija, tajne istočnonemačke policije u Drezdenu, a deo ljudi se odvojio i krenuo na kuću u kojoj su se nalazili oficiri KGB. Na glavnom ulazu razjarenu gomilu dočekao je Vladimir Putin s pištoljem u rukama. Smirenim pogledom prešao je preko mase, pozdravio ih na nemačkom jeziku i rekao: „Ovo je sovjetska teritorija i vi se nalazite na našoj granici. I ja vam ozbiljno kažem - pucaću u svakoga ko je naruši“. Masa se ubrzo povukla.

Rušenje zida počelo je novinarskim pitanjem

Evald Kenig
1989: Dopisnik austrijskog lista „Prese“ iz Berlina
2009: Glavni urednik nemačkog sajta sa vestima iz EU euractiv.de

Bilo je očigledno da nešto mora da se desi. Demonstranti nisu znali šta će vlada da uradi, pogotovo nakon proslave 40. godišnjice Istočne Nemačke u oktobru 1989, koja nije imala dodir sa realnošću.
U međunarodni pres centar stigao sam 9. novembra po podne. Video sam da je za 18 časova bila zakazana konferencija na kojoj je Ginter Šabovski, član Politbiroa, trebalo da govori o nekoj rezoluciji Centralnog komiteta. Pomislio sam da će to biti dosadno i krenuo sam niz stepenice, ali je Šabovski već dolazio i rešio sam da se vratim. Zaista je i bilo dosadno prva 53 minuta, znam tačno vreme, a onda je Rikardo Erman, italijanski dopisnik, počeo sa pitanjima vezanim za zakon o slobodnom putovanju. Šabovski je krenuo komplikovano da objašnjava, pa ga je Peter Brinkman, novinar „Bilda“, koji je sedeo u prvom redu, upitao kada taj zakon stupa na snagu. Šabovskog je pitanje zbunilo i nespremno je odgovorio: „Pa, odmah“. Konferencija za medije je završena dva minuta potom. Požurio sam da zovem Beč i izdiktiram vest, ali nisam mogao da dobijem liniju.
Pres centar je bio na desetak minuta od graničnog prelaza „Čarli“, tamo su me kontrolisali, a onda sam u prvom restoranu sa zapadne strane javio vest mojima u Beču i kazao im da drže novine otvorene što duže mogu. Glavno dešavanje je počelo kada je zapadnonemačka televizija posle 22.30 časova objavila da je granica otvorena, što je bila slobodna interpretacija izjave Šabovskog. U 11.29 srušen je prvi deo zida u ulici Bornholmer.

Plašila sam se građanskog rata

Klaudija Kroford
1989: Apsolvent Tehničkog univerziteta u gradu Ilmenau u Istočnoj Nemačkoj
2009: Direktor Fondacije „Konrad Adenauer“ u Beogradu

U jesen 1989. pisala sam svoj diplomski rad, ali i učestvovala u lokalnim demonstracijama, priključila sam se pokretu „Novi forum“. Prve demonstracije održali smo 21. oktobra, vojska nas je pratila, na kraju smo morali da odemo u crkvu da se sklonimo od njih. Plašila sam se da bi moglo da dođe do građanskog rata. Nakon velikih demonstracija u Berlinu 4. novembra uz prisustvo više od 500.000 ljudi, na kojima je bilo i zvaničnika Partije, činilo se kao da je svako hteo da „ukrade“ revoluciju. Na dan 9. novembra slušala sam radio sa prijateljima, oko 20.30 časova krenule su prve priče da se nešto dešavalo u Berlinu, a negde oko 23.30 sa zapadnonemačkog radija čuli smo da je granica otvorena i nazdravljali u to ime.
U Berlin sam otišla tek u decembru, sve mi je bilo čudno, moglo je slobodno da se prelazi na zapadnu stranu, ali sam ipak nosila dokumenta sa sobom. Počela sam ozbiljnije da se bavim politikom, u Bundestag sam kao poslanica Hrišćansko-demokratske unije ušla 1990, a četiri godine kasnije postala sam ministarka za porodicu, penzionere, žene i omladinu u vladi Helmuta Kola. Sada, 20 godina nakon pada Berlinskog zida, mislim da se istok Nemačke sa kojeg sam potekla nalazi na dobrom putu, bez obzira na to što je nezaposlenost i dalje visoka u odnosu na zapad zemlje.
Po mom sinu koji ima 18 godina vidim da njegova generacija ne zna mnogo o životu u Istočnoj Nemačkoj, retko pričaju o tome u školi, većinom čuju od roditelja. Današnja omladina sa istoka može da putuje gde god želi, da traži nove mogućnosti. Ja sam bila gladna da vidim svet.
 

Istočni Nemci bili su podozrivi prema zapadnim

Snežana Bogavac
1989: Izveštač lista „Borba“ iz Bona
2009: Dopisnik agencije Beta iz Berlina

U noći kad je srušen Berlinski zid bila sam u Bonu ispred TV ekrana, ali već sledećeg dana našla sam se u Berlinu. Osećala sam da se dešava nešto veliko, ali mislim da ni političari nisi bili svesni kakve će posledice i velike promene doneti ta noć. Kasnih 90-ih utisnute su pločice koje pokazuju smer kojim se zid prostirao ulicama Berlina i dovoljno je da ih čovek vidi da bi osetio koliko je to bila monstruozna građevina koja je delila ne samo arhitekturu, nego pre svega
ljudske živote.
Često mediji ovde objavljuju ankete koje pokazuju da petina građana na istoku i dalje žali za zidom, ali u tim anketama u drugi plan padnu oni koji kažu da je njihov život sada neuporedivo bolji. Istočni Nemci su uvek bili podozrivi, pošto su mislili da zapadni žele stalno nečemu da ih poduče. Ovi sa zapada gledali su na istok samo kao na užasnu diktaturu, ali ne i na sredinu u kojoj je običan čovek mogao da ima normalan život bez obzira na sistem. U berlinskom tramvaju kod ljudi starijih od 60 godina mogu da razaznam ko je poreklom sa istoka, ali je kod mlađih to nemoguće primetiti. Za vreme pada zida stručnjaci su predviđali da će ekonomska razlika između zapada i istoka da se smanjuje za dva odsto godišnje, sada se vidi da se smanjivala za 4,4 odsto, što znači da je sada situacija kakva je trebalo da bude tek 2020. godine.
 


Put do ujedinjenja Nemačke
Avgust 1989: Na desetine hiljada Istočnih Nemaca hrli u zapadnonemačke diplomatske misije u Istočnom Berlinu, Čehoslovačkoj i Mađarskoj i traži azil.
11. septembar 1989: Mađarska otvara svoju granicu sa Austrijom i propušta izbeglice iz Istočne Nemačke
7. oktobar 1989: Za vreme posete Istočnom Berlinu, sovjetski vođa Mihail Gorbačov indirektno zahteva reforme
7-8. novembar 1989: Članovi vladajućeg Politbiroa Istočne Nemačke podnose ostavku
9. novembar 1989: Pada Berlinski zid - otvara se granica između istoka i zapada
3. oktobar 1990: Ujedinjenje Nemačke

Izvor: Blic

Ко их је#е ... Исламска Република Германистан.
И опет ће и опет ће ...

Sutra se navršava 20 godina od rušenja granice u Berlinu
Zid koji je delio sudbine
Autor: CDC/DM (Bild) | Foto:Reuters, AP | 08.11.2009. - 00:02

Muškarac ponosno diže uvis novorođenu bebu. Preko, u istočnom Berlinu, s druge strane zida, baba i deda mogu da čuju kmečanje novorođenčeta, kroz bodljikavu žicu mogu da nazru lice svog unučeta, ne mogu jedino da ga dodirnu...

Zid je 28 godina presecao Berlin na dva dela. Devetog novembra ove godine navršava se 20. godina od konačnog pada ove smrtonosne granice, dana kada je, prema tadašnjem pisanju jednog američkog novinara, „otvorena brana ka slobodi“. Monstruozna građevina, duga 115 km i prosečno visoka 3,6 m, mogla je da se vidi čak i iz svemira. Zid je predstavljao svojevrsnu granicu među svetovima.
Priče ljudi koji su decenijama živeli u njegovoj senci danas deluju kao sa neke druge planete. „Tetka nam je ponekad preko granice bacala banane“, priča Krista Vinkler, koja je 28 godina živela tik uz smrtonosnu barijeru. Svakodnevica ovakvog života ogledala se pre svega u detaljima, od kojih su mnogi već odavno pali u zaborav. Manfred Dic (65) živeo je u Istočnom Berlinu, u slepoj ulici čiji se jedan kraj završavao zidom. „Od ujedinjenja u našem dvorištu raste velika breza i zovin žbun“, priča on. „Dok je zid postojao, sve je moralo da bude golo. Pogranične patrole su iz zemlje čupale mlade izdanke drveća.“ Opsadni režim NDR plašio se čak i drveća i žbunja – jer bi u njemu mogli da nađu skrovište begunci.
Slike iz tog perioda prikazuju dečake sa zapadne strane kako šutiraju loptu u pravcu zida, i naoružane graničare NDR u patroli sa zapadne strane, dok kraj njih mirno prolaze biciklisti. Uski pojas duž zida sa zapadne strane zvanično je, naime, i dalje pripadao sovjetskom sektoru.
Na svoj teskobni način, zid je bio deo života ljudi kojima je bio nametnut, a uz njega su išli i hici. Krici pogođenih begunaca. Svetlost reflektora koja je noću špartala preko tzv „pojasa smrti“.
„Tatine sestre su stajale s druge strane“, priča Krista Vinkler o pogrebu svog oca, na groblju smeštenom uz sam zid. „Samo sa balkona su mogle da nas vide dok idemo u crkvu. Čule su kako zvone pogrebna zvona, ali nije im bilo dopušteno da se od njega oproste na njegovom grobu.“

Izvor: Blic

Imaš temperaturu.

zabole me i za zid i za svabe i njihove traume... 

Povodom godišnjice pada Berlinskog zida
Gardijan: Izgubljene decenije
Autor: FoNet | 10.11.2009. - 09:53

Pad Berlinskog zida bio je okidač potonjih istorijskih događaja – ujedinjenja Nemačke, kraja komunizma u Evropi, krvavog raspada Jugoslavije i propasti Sovjetskog saveza, piše danas britanski "Gardijan".


Proteklih dvadeset godina list, međutim, opisuje kao "izgubljene decenije", prenosi BBC.
Bivši sovjetski lider Mihail Gorbačov, koga u Rusiji danas optužuju da je dao mnogo i isuviše jeftino, treba da bude ponosan time što je okrenuo tok istorije, piše "Gardijan". Milioni ljudi povratili su osnovne slobode, a neke zemlje nezavisnost izgubljenu tokom sovjetske okupacije.
Ali, Gorbačov, najzaslužniji zbog toga što je narodna revolucija prošla bez nasilja, danas slobodno može i da proklinje dan kada je Zapadu poverovao na reč da širenja NATO na istok neće biti.
Pad Berlinskog zida bio je jedinstvena prilika za nastanak neutralne istočne Evrope, širenje blagostanja i uspostavljanje trajnih demokratskih institucija. Umesto toga, ocenjuje "Gardijan", demokratska revolucija je na sovjetskim granicama ostala bez goriva.
Kapitalizam se proširio, ali se komunizam pretvorio u nacionalizam - u mnogim zemljama bivšeg Sovjetskog saveza sada je na delu nešto što bi se moglo nazvati autoritarni kapitalizam, navodi londonski dnevnik. Milioni istočnih Evropljana, koji su očekivali rađanje nove zore, danas plaćaju tešku cenu nezaposlenosti i ekonomskog kolapsa, piše "Gardijan".
Poljskoj i Mađarskoj, najbogatijim zemljama bivšeg sovjetskog bloka bila je potrebna čitava decenija da ekonomski stanu na noge, da bi poslednja globalna finansijska kriza zbrisala sve što je postignuto, ocenjuje dnevnik.
Tokom jedne kratke dekade, bio je otvoren prozor za reforme, koji je danas čvrsto zatvoren, a ako je ljudima i dalje do reformi, još im je više do toga da normalno radi centralno grejanje.
Kada se posle dve decenije svedu računi, zaključuje "Gardijan", slika je pomešana: jedna imperija jeste nestala, ali nova era još nije ispunila očekivanja iz lude novembarske noći.

Izvor: Blic

Њихове зидове су срушили и направили националну државу. Нама су подигли зидове, помогли Хрватима да све Србе ставе с оне стране зида. Срушиће и Србија свој берлински зид, онај на Дрини.

Počelo obeležavanje 20. godišnjice
Merkelova: Pad Berlinskog zida je praznik za sve
Autor: Tanjug, Beta | Foto:AFP, Reuters | 09.11.2009. - 12:57

Nemačka kancelarka Angela Merkel, praćena bivšim predsednikom SSSR-a Mihailom Gorbačovim i nekadašnjim liderom poljske ''Solidarnosti'' Lehom Valensom, poručila je danas, sa mesta gde se nekada nalazio granični prelaz, da godišnjica rušenja Berlinskog zida nije praznik samo za Nemce, već i za Evropu i sve one koji žele više slobode.


Ona je, zajedno sa Gorbačovim, Valensom i drugim gostima, kao i građanima Berlina, borcima za ljudska prava i svedocima pada Berlinskog zida, prešla je most na bivšem prelazu Bornholmerštrase, jednom od prvih koji je ''pao'' pre 20 godina.
Merkelova je u atmosferi zajedništva i radosti, pozdravila sve prisustne i zahvalila što su došli na to istorijsko mesto. Okružena građanima i novinarima, ona je razgovarala o događu koji je promenio tok nemačke, ali i evropske istorije.
Merkelova je istakla da na "tom istorijskom mestu pada Zida treba da se sećaju i oni koji tada još nisu bili rođeni ili su još bili mala deca".
Kancelarka je dodala da sada "odrasta nova generacija koja je ukorenjena u Evropskoj uniji" i da se "zato isplatilo boriti se i angažovati se".
"Nemačko jedinstvo i evropsko jedinstvo su uvek bili dve strane medalje. To će tako ostati i u budućnosti. Mi Nemci nikada nećemo susedima i saveznicima zaboraviti da su omogućili nemačko jedinstvo", rekla je kancelarka, dodavši da je dan kada je zid pao promenio živote mnogih ljudi, uključujući i njen život.

Pad Berlinskog zida je kod građana Nemačke, kažu hroničari, upamćen kao kraj DDR i konflikata Istoka i Zapada i dan koji simbolizuje prilog običnih ljudi istorijskim promenama.
Nemačka slavi dve decenije života u zajedništvu, a među najvišim gostima iz sveta, u Berlinu se nalaze i predstavnici četiri sile pobednice drugog svetskog rata - predsednik Rusije Dimitrij Medvdeve, američki državni sekretar Hilari Klinton, francuski poredsednik Nikola Sarkozi i britanski premijer Gordon Braun.
Merkelova i šef države Horst Keler, koji će u toku dana prirediti prijem za državnike iz sveta, kao i drugi nemački političari dočekuju brojne inostrane goste, a ''Praznik slobodi'', kako je nazvana centralna manifestacija proslave, počeće koncertom državnog orkestra Berlina.

Valensa: Zasluge za rušenje Zida pripadaju papi i meni

Nekadašnji poljski predsednik i lider legendarnog pokreta "Solidarnost" Leh Valensa izjavio je danas da je "laž" reći da je poslednji sovjetski predsednik Mihail Gorbačov srušio Berlinski zid, i da prave zasluge idu Papi Jovanu Pavlu Drugom i "Solidarnosti". "Ono što me danas čini tužnim jeste da herojima pravimo one koji to nisu bili", rekao je Valensa za televiziju "Tvn24".
"Ne treba se šaliti. Gorbačov nikada nije želeo da sruši komunizam, niti Berlinski zid, to nije bilo u njegovom planu", rekao je Valensa iz Berlina, gde danas učestvuje u svečanostima povodom 20. godišnjice rušenja Zida.
"Ako tako predstavljamo stvari, onde to znači da gradimo Evropu na laži, što me užasava", dodao je on.
Valensa je rekao da je "istina da 50 odsto zasluga za rušenje Zida ide papi Jovanu Pavlu Drugom, 30 odsto 'Solidarnosti' i Lehu Valensi a samo 20 odsto ostatku sveta".
"To je istina o tim danima istorije", rekao je Valensa, koji je za svoje zasluge dobio Nobelovu nagradu za mir.
Prema njegovim rečima, papa Jovan Pavle Drugi bio je pozvao narode Evrope da "promene lice sveta i njegova je poruka oslobodila narode koji su prinudili političare da potvrde te promene".
U Berlinu se večeras održava centralna proslava 20. godišnjice pada Berlinskog zida, kojoj će prisustvovati brojni svetski lideri, među kojima predsednik Rusije Dmitrij Medvedev, državna sekretarka SAD Hilari Klinton, kao i šefovi država ili vlada zemalja članica Evropske unije.
Istim povodom u Berlinu je i poslednji predsednik ŠSR Mihail Gorbačov.
Očekuje se da će se na proslavi kod Brandenbvurške kapije okupiti do 100.000 ljudi.
Valensa i nekadašnji mađarski lider Mikloš Nemet trebalo bi da sruše prvu od džinovskih domina od kojih je sačinjen simbolični zid dugačak 1,5 kilometara posle čijeg će "rušenja" večeras početi koncert.

Gorbačov: Padom Berlinskog zida dobili svi

Ekumenskom božjom službom u evangelističkoj crkvi u istočnom delu Berlina, koja je važila kao centar mirne revolucije iz 1989.godine, u Nemačkoj je danas počelo obeležavanje 20. godišnjice pada Berlinskog zida, događaja koji je promenio tok nemačke, ali i evropske istorije.


Današnjoj ceremoniji obeležavanja dve decenije života u zajedničkoj državi prisustvovaće brojni državnici iz celog sveta.
Poslednji lider bivšeg SSSR Mihail Gorbačov smatra da su svi dobili od prevladavanja podele u centru Evrope, čiji je simbol skoro 30 godina bio Berlinski zid. On je rekao da ono nije "palo s neba" i da je za tu odluku sovjetskom rukovodstvu trebalo dosta hrabrosti i da su glavni junaci ujedinjenja Nemačke Rusi i Nemci.
Gorbačov je izrazio uverenje da je ujedinjenje Nemačke bilo neizbežno.
Govoreći o padu Berlinskog zida, čija 20. godišnjica se danas obeležava, Gorbačov je istakao da je to tek jedna epizoda završetka "hladnog rata".
"Te noći sam prosto spavao. Ničeg novog za mene tu nije bilo. Sve je vodilo ka tome", priseća se Gorbačov, ne skrivajući ponos što je sve uspelo da se reši mirnim putem, navodi ruska državna agencija.
"Vodio sam poštenu, otvorenu politiku, da se sve uradi putem demokratije i bez krvi. I to me je mnogo koštalo. Mnogo toga se nije desilo što je trebalo da se desi", rekao je Gorbačov, objašnjavajući da je Zapad, "a pre svega SAD", računao da je sada potpuni monopol u njihovim rukama i da će oni odlučivati o daljoj sudbini.
"Oboleli su od kompleksa pobednika. Taj kompleks pobednika je skupo koštao. Mnogo toga bi već bilo moguće rešiti. I u Evropi ne bi bilo rata", rekao je Gorbačov, poručivši da "iz toga treba izvući zaključke".


Najatraktivniji deo manifestacije biće simbolično rušenje zida izgrađenog od džinovskih domino ploča između Potsdamskog trga i Brandenburške kapije, gde se nekada protezao Berlinski zid. Simbolično rušenje ovog zida počeće sa jedne strane Leh Valensa, bivši predsednik Poljske, i Mikloš Nemet, premijer Mađarske u vreme pada Berlinskog zida, a sa druge strane Jerži Buzek, predsednik Evropskog parlamenta, i Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije.

Britanski mediji: Svet bezbedniji
Povodom godišnjice pada Berlinskog zida, "Fajnenšel Tajms" zaključuje da je uprkos današnjim problemima sa globalnim terorizmom, Bliskim istokom i ekonomskom krizom, okončanje rivalstva dveju supersila učinilo svet bezbednijim, slobodnijim i bogatijim. Ovaj istorijski proces nije međutim prošao bez ozbiljnih neuspeha. Raspad Jugoslavije pratila je odvratna praksa etničkog čišćenja, a danas je od svih republika koje su činile staru federaciju samo Slovenija članica Evropske unije i NATO, preneo je BBC. Ni svi ti neuspesi ne mogu da sakriju ogroman napredak slobode u Evropi tokom proteklih 20 godina. Ne samo slobode da se biraju i smenjuju vlade, već i slobode pristupa neuporedivo većem izboru robe i usluga, zaključuje "Dejli Telegraf". Evropa mora da okonča integracije započete 1989. godine, poruka je "Fajnenšel tajmsa".

Svaki osmi Nemac želi ponovo Berlinski zid

Svaki osmi Nemac, odnosno 12 odsto njih, ponovo bi htelo ''zid'', pokazali su rezultati ankete Instituta za za istraživanje tržišta iz Lajpciga, po kojoj se, nasuprot toj populaciji, čak 79 odsto ispitanika izjasnilo da je pad Berlinskog zida, čiju 20.godišnjicu Nemačka danas slavi, bio srećan događaj za sve Nemce. Kada je reč o zagovornicima ''zida'', anketa pokazuje da 13 odsto njih živi na istoku, a 12 odsto na zapadu Nemačke. Oko devet odsto ispitanika nije želelo da se izjašnjavaju o padu Berlinskog zida. Dve trećine Nemaca (66 odsto) smatra da je ujedinjenje dobro uspelo, a na pitanje kako im je danas, 87 odsto je odgovorilo da im je danas bolje, 35 odsto je bilo kritički raspoloženo a 24 odsto se žalilo da im je u ujedinjenoj Nemačkoj pao standard.

Nemačka obeležila i godišnjicu "Kristalne noći''
U Nemačkoj je danas, istog dana kada se proslavlja dve decenije pada Berlinskog zida, širom zemlje - u sinagogama, na jevrejskim grobljima i ekumenskom božjom službom - obeležava i 71. godišnjica ''Kristalne noći'', koja se smatra početkom organizovanog uništavanja evropskih Jevreja.
"Deveti novembar 1989. godine je dan radosti'', ali Nemci danas ''na dan radosti ne zaboravljaju na 9. novembar 1938. godine'', rekao je danas nemački predsednik Horst Keler i naglasio da su obe godišnjice - 9. novembar 1938. godine i 9. novembar 1989. povezane i da današnji datum od pre 71 godine podseća na ubijanje stotine Jevreja i rušenje, paljanje i pljačkanje sinagoga širom Nemačke.
''Podela je mogla biti prevladana i zbog toga, jer je Nemačka izvukla neophodnu pouku iz naše istorije iz vremena 1933-1945. godine'', rekao je Keler i dodao da je Nemačkoj, upravo zbog toga, svet verovao 1989.

Izvor: Blic

[quote author]
Vladimir Putin, ruski premijer koji je 1989. radio u Drezdenu kao agent KGB, neće prisustvovati današnjoj proslavi u Berlinu, ali je njegovo sećanje na period od pre dve decenije izuzetno dramatično. U decembru 1989. masa demonstranata zauzela je zgradu Štazija, tajne istočnonemačke policije u Drezdenu, a deo ljudi se odvojio i krenuo na kuću u kojoj su se nalazili oficiri KGB. Na glavnom ulazu razjarenu gomilu dočekao je Vladimir Putin s pištoljem u rukama. Smirenim pogledom prešao je preko mase, pozdravio ih na nemačkom jeziku i rekao: „Ovo je sovjetska teritorija i vi se nalazite na našoj granici. I ja vam ozbiljno kažem - pucaću u svakoga ko je naruši“. Masa se ubrzo povukla.

Ураааа!!!
Ураааа!!!
Ураааа!!!

Европљани су зидали тај зид, биће јако тешко. Због таквих изјава ће ускоро да се робија у Србији, јер јавни тужилац чита све.