Prošao Sarkozijev predlog
EU dala zeleno svetlo za Mediteransku uniju
Autor: CDC/DM | 15.03.2008 - 06:00


Lideri Evropske unije odlučili su juče da daju formalni blagoslov Mediteranskoj uniji, koja će predstavljati jačanje veza sa južnim susedima ovog bloka. Plan koji su francuski predsednik Nikola Sarkozi i nemačka kancelarka Angela Merkel prezentovali samitu 27 zemalja, predstavlja, međutim, samo bledu senku velike zamisli koju je Pariz prvobitno predložio.

Sa međunarodnog foruma koji bi okupljao samo države duž obala Mediterana i koji bi imao devet novih agencija i sopstvenu banku, koncept se sveo na puki redovni samit EU i drugih mediteranskih zemalja, sa zajedničkim predsedništvom i sekretarijatom. Angela Merkel je tvrdila da bi prvobitni plan podelio EU i odvukao zajednička sredstva u korist samo nekoliko zemalja članica i njihovih bivših kolonija. Sarkozi je, međutim, izjavio da nikad nije imao na umu da isključi bilo koju od država EU i da Mediteransku uniju nije „nikada smatrao rivalom EU“.
Mediteranska unija u praksi će biti samo politički kišobran nad već postojećim evromediteranskim partnerstvom, koje je pokrenuto 1995. u Barseloni.
„Evropski savet je odobrio princip Unije za Mediteran, koja će obuhvatati zemlje članice EU i zemlje na obali Sredozemnog mora i unaprediće proces iz Barselone“, piše u nacrtu odluke lidera EU, dok Evropska komisija detaljne sporazume za lansiranje nove unije treba da predloži na samitu u aprilu 13. jula.
Dosadašnji rezultati procesa trgovinske, kulturne i političke saradnje koji je prvobitno za cilj trebalo da ima uspostavljanje evromediteranske zone slobodne trgovine do 2010. bili su mahom razočaravajući, delom i zbog dugotrajnog izraelsko-palestinskog sukoba, ali takođe i zbog činjenice da većina partnerskih zemalja na Mediteranu autoritarne vlade. Na insistiranje Nemačke, za ovu uniju neće biti novog novca EU, osim sredstava dodeljenih na osnovu procesa iz Barselone. Francuske diplomate se nadaju da će na samitu u Parizu biti pokrenut čitav niz novih projekata, kao što su čišćenje zagađenih voda Sredozemnog mora i zajednički napori za borbu protiv promena klime i protiv šumskih požara.



Poziv za jadranske zemlje
Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Albanija biće pozvane na sastanak o stvaranju Mediteranske unije 13. jula u Parizu, kako bi se pospešila saradnja Evropske unije i 12 zemalja „južnog Sredozemlja“ - od Turske do Magreba, odlučili su lideri EU.

Izvor: Blic

Unija ovde-Unija tamo....Na kraju se spajaju u super državu u totalnoj kontroli. Fuck

Cilj unija je što veće tržište. Vremenom male zemlje u ovim savezima gube identitet. Jedin je problem što male zemlje niko ne pita hoće li u Uniju , već one to moraju.

Welcome to NWO.

Unija za Mediteran

Sarkozijevo novorođenče

Gospodin Sarkozi je uvek pun iznenađenja, on je zapravo neprekidno u kampanji", konstatacija engleskog, pomalo zajedljivog analitičara, nikako nije potpuno tumačenje nastanka Unije za Mediteran, novorođenčeta francuskog predsednika. Ni ideja ne pripada sasvim domaćinu pompeznog skupa četrdeset tri države, mešavini zemalja sredozemne obale i unutrašnjosti i Evropske unije, gde su ravnopravno našli mesto i Jordan bez mora, i naša bivša republička sabraća, Crna Gora, Hrvatska i Bosna. Samo je Libijac Gadafi odbio poziv, poručujući Parizu da pruža pipke neokolonijalizma.

Na neki način, čedo Nikole Sarkozija je podgrevanje ili preoblikovanje već smetnutog s uma Barselonskog procesa, dijaloga Evrope i Mediterana, koji je inicirao jedan raniji francuski predsednik, Žak Širak, još 1995. Pre trinaest godina pokušaj je propao; neumoljiva stvarnost je - kako u politici biva - izgledala različito od izdašnih obećanja.
Unija je, podeljeni su komenatori, koliko ozbiljni zametak simbioze partnera, upućenih jednih na druge, ali često i zavađenih, toliko - za posebno sumnjičave - i "talk show multilaterizma u skladu sa Sarkozijevim životnim stilom".

Zajednica gotovo 800 miliona ljudi treba da približi države severa i juga Evrope i afričkog i levantskog pojasa, kroz praktične projekte, koji se bave nasušnim potrebama, poput prirodne sredine, klime, transporta i imigranata, solarne energije, smanjenja zagađenja mora i studentske razmene, sve do novog Mediteranskog univerziteta u Sloveniji, ali neizbežno dotiče i osetljiva politička pitanja, neka koja spadaju i u nesavladive svetske zagonetke. Usvojena deklaracija je svakako univerzalna, recimo od obaveze protiv oružja masovne uništenje, ali sa potpisima na primer Izraela, koji evidentno ima nuklearni arsenal i Sirije, kojoj se slične namere.

Postupak je u začetku, pa ako je Asad izašao iz sale dok je Olmert govorio, ipak je ovo prvi put da su se u istoj sobi našli jedan sirijski predsednik i izraelski premijer, i da gledajući se preko stola racionalnije pominju daleki međusobni mir, za koji su zasad još dovoljni oprezni posredni i tajni razgovori, u aranžmanu Turske. Gost iz Damaska, Sarkozijevom širokogrudošću oslobođen statusa međunarodnog parije i aure zaštitnika i počinitelja terorizma, takođe je obećao da će razmeniti ambasade sa Libanom, iako još od 1943, godine nezavisnosti "bliskoistočne Švajcarske", Sirija ne priznaje tu državu i granicu s njom, već je i posle francuskog mandata i nad njom i nad sobom, uporno smatra sopstvenim sandžakom, kao tokom četiri stotina godina pod vlašću turske imperije nad obema. Isto tako, ne pustajući im ruke Farncuz je, od Palestinca Mahmuda Abasa i Ehuda Olmerta iznudio izjave o "koraku do konačnog rešenja".

Za neupućene možda sitni potezi, svakako se mogu smatratai uspešnim diplomtaskim dometima pariskog sabora, daleko preko zadatih početnih ekoloških okvira i mnogo više su u skladu sa sigurno većim Sarkozijevim ambicijama. Prethodno, francuski predsednik je taktički ustuknuo pred nezadovoljstvom bratstva EU da sve radi samo "zarad sopstvene sebične računice".
Domaći kritičari zameraju Sarkoziju da odustaje od omiljene formulacije o "moralnoj spoljnoj politici", pogotovu navodeći pozive Baširu Asadu i naporima (ispalo je neuspelim) da dovede Muamera Gadafija.
Predsednik Francuske uzvraća da u praksi dokazuje da su "evropski i mediteranski snovi neodvojivi" i da mu nije namera da šema EU bude: Berlinu intersena zona uticaja na Istoku, Parizu na jugu. Cilj samita je, kaže, da "naučimo kako na Mediteranu da se volimo, umesto da se mrzimo i lansiramo ratove". Na kraju je i nemačka kancelarka Angela Merkel, poredeći sa prethodnim izjavama sigurno nevoljno, prihvatila da je sednica u Parizu "vrlo dobar početak nove faze saradnje".

Bi-Bi-Si u svom izveštaju smatra da je lukavo-vešta igra Francuske napor da se sama (potirući kolonijalne tragove), a koliko je neizbežno i sa Evropom, pomeranjem strateškog nišana sa istoka na jug, "više ubaci u Severnu Afriku i na Bliski istok". Pri tom, pariska diplomatija može da pomogne da se popuni "vakum poslednjih meseci Bušove administracije, do dolaska novog stanara u Belu kuću".
Ima i vidovnjaka, koji služeći se davnim poređenjima geografske okvire Unije za Mediteran vide u linijama drevnog Rimskog carstva, ali zaključuju razložniji ocenjivači "danas bi teško moglo da se govori o ponovnom rađanju imperije, već pre o početku nečeg sasvim novog i izazovnog, možda konačno i uspešnog".

Izvor: Danas