Apel „Amnesti internešenela“
EU da reši problem „izbrisanih“ u Sloveniji
Autor: T. V. | 28.02.2008 - 06:05



„Amnesti internešenel“, organizacija za zaštitu ljudskih prava, pozvala je institucije EU da utiču na Sloveniju da reši status preko 18.000 ljudi, koji su posle raspada Jugoslavije 1991. izbrisani iz registra državljana Slovenije i već 16 godina nemaju rešen status.

„Ovo konstantno kršenje prava tako velikog broja ljudi baca senku na zemlju koja trenutno predvodi EU“, izjavila je Natalija Alonso, vršilac dužnosti direktora kancelarije „Amnestija“ u Briselu.
U želji da se skrene pažnja javnosti na nedaće „izbrisanih“, više slovenačkih nevladinih organizacija i udruženja od ponedeljka je startovalo sa nizom predavanja i manifestacija u okviru „Nedelje izbrisanih“.
Danas će u Kulturno-umetničkom društvu „Franc Prešern“ biti održan još jedan okrugli sto o izveštavanju medija o problemu izbrisanih. Na kraju manifestacije „izbrisani“ će organizovati marš od Portoroža do Ljubljane.
U ponedeljak su učesnici manifestacije u organizaciji slovenačkog ogranka „Amnestija“ predali stranim ambasadama informaciju o položaju „izbrisanih“ u ovoj zemlji, a sledećeg dana i zahtev za rešenje svojih problema ključnim državnim institucijama Slovenije.

Slovenačko rešenje loše
Sadašnja vlast želi da problem reši ustavnim zakonom, s kojim „izbrisani“ nisu zadovoljni i zahtevaju da država postupi prema odlukama Ustavnog suda Slovenije, koji je triput donosio presudu u njihovu korist. Slovenačko ministarstvo unutrašnjih poslova je predložilo nacrt ustavnog zakona za koji „Amnesti“ preporučuje da se povuče iz procedure.

Izvor: Blic

Kakve su muke trpeli „izbrisani“ građani Slovenije
„Nisam mogla da se udam niti da upišem dete u vrtić“
Autor: T. Vasiljević | 29.02.2008 - 06:00



Bila je to svojevrsna civilna smrt. Pozvali bi vas pod nekim izgovorom u opštinu, tražili vam sva dokumenta, sve do vozačke dozvole i probušili ih. Ljudi su dugo ćutali i krili šta im se dešava, ne znajući da je takvih na hiljade. Vlasti su pribegavale i tajnim deportovanjima bez ikakve sudske odluke. I za sve se to saznalo tek 2002, kaže za „Blic“ Aleksandar Todorović, arheolog i aktivista organizacije Civilna inicijativa izbrisanih, udruženja koje okuplja građane koje je Slovenija izbrisala iz registra posle otcepljenja od SFRJ.

Povodom Nedelje izbrisanih u Sloveniji, manifestacije posvećene ljudima koji su pre 16 godina precrtani sa spiska državljana ove zemlje, Aleksandar Todorović ocenjuje za „Blic“ da slovenačke vlasti ne žele da reše ovaj problem, jer iza svega stoji ogromna materijalna korist.
„Izračunajte koliko je samo država uštedela od 1992. na 18.000 neiskorišćenih zdravstvenih osiguranja, 2.000 stanova koje ljudi nisu mogli da otkupe, 3.000 dece koja su ostala bez dečjih dodataka“, kaže Todorović, jedan od organizatora Nedelje izbrisanih.
Ta manifestacija, koja je startovala na godišnjicu „izbrisa“, 26. februara, završiće se maršom od Portoroža do Ljubljane.
„Krenućemo u nedelju i ići peške tri-četiri dana, a očekujem da ćemo 6. marta stići u Ljubljanu, gde ćemo organizovati protest, nadam se, što masovniji“, navodi Todorović, koji je 1984. došao u Sloveniju iz Srbije i oženio se Slovenkom.
Slična njegovoj je i sudbina Nisvete Lovec, koja punih 11 godina, od 1992. do 2003. formalno nije postojala, iako se u Sloveniju doselila iz Bosne davne 1970, udala se za Slovenca i rodila mu troje dece. Raspad SFRJ dočekala je razvedena. Usledilo je brisanje iz registra državljana, a s time je izgubila sva prava koja idu uz to, uključujući socijalnu zaštitu i zdravstveno osiguranje.
„Ostala sam sama sa troje dece da radim za malu platu u Semenarni u Ljubljani, na pokretnoj traci, a nisam mogla da tražim od države nikakvu pomoć. Štaviše, na poslu sam krila da sam izbrisana“, kaže za „Blic“ Nisveta.
Još veći problemi su, kaže, usledili kad je htela da se drugi put uda za čoveka koji je takođe bio izbrisan.
„Ne samo da nismo mogli da se venčamo, nego i kad sam rodila devojčicu 1999, nisam mogla da je upišem u knjigu rođenih niti da na bilo koji način legalizujem da sam joj ja majka“, kaže ona.
Pošto takođe „nepostojeće“ dete nije mogla da upiše u vrtić bila je prinuđena da ostaje sa njom kod kuće, pa je izgubila posao.
Pomak sa dokumentima stigao je tek 2003. kada je Nisveta konačno dobila pasoš, a dve godine kasnije i državljanstvo, ali nije uspela da se ponovo zaposli. Sada živi od socijalne pomoći.
Iz slovenačkog ogranka „Amnesti internešenela“, organizacije koja je osudila ponašanje slovenačke države prema „izbrisanima“ kažu za naš list da su od države tražili da povuče predloženi nacrt zakona o „izbrisanima“, jer je diskriminatoran i jer odbija da vrati stanje na dan izbrisa.
„U zahtevu navodimo da država treba da prizna da je izvršila „izbris“ i anulira ga, vrati status od dana kada je učinjen, izvrši restituciju i sprovede nezavisnu istragu o posledicama i o tome šta se desilo sa ljudima pogođenim tim činom“, objašnjava Blaž Kovač iz ove organizacije.
Todorović podseća da je 11 „izbrisanih“ tužilo Sloveniju Sudu za ljudska prava u Strazburu. Međutim, dodaje on pesimistično, oni koji su umrli i oko 4.000 „izbrisanih“ koji su napustili Sloveniju verovatno nikada neće dočekati pravdu.

Lična karta za izbrisane



Slovenački „Amnesti internešenel“ je sa jednim dizajnerskim studiom osmislio lične karte za izbrisane, po svemu nalik na regularne, koje su ti ljudi imali u trenutku raspada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije . Lična karta samo nema fotografiju, a umesto imena piše „izbrisan“. Kao jedna od PR akcija, ona će se deliti u okviru manifestacije.


Slovenija: Svega 4.000 ljudi bez statusa
Slovenačko ministarstvo spoljnih poslova je u odgovoru na pitanja „Blica“ o izbrisanima poslalo reakciju na izveštaj „Amnesti internešenela“, u kojoj se navodi da je poslednja analiza registra građana iz jeseni 2006. pokazala da u toj zemlji živi 4.090 ljudi sa nerešenim statusom. U saopštenju se navodi da Slovenija smatra da bi se predloženim Ustavnim zakonom, za koji „Amnesti“ apeluje da se povuče iz procedura, bilo rešeno pitanje „izbrisanih“.

Izvor: Blic

Dobro pitanje!Ja sam rodjen u Postojni 16. 04. 1985.  a brat 20. 07. 1987.  i do 91 smo ziveli tamo u stanu koji su roditelji kupili. Otac mi je bio bivsi oficir JNA a majka radila dugo godina u LIVU. Spapire posedujemo a ne mozemo nikako da ostvarimo svoja prava. Ukrali su nam bukvalno sve!
Jel postoje neke informacije koje Slovenacka vlada pokusava da sakrije i dan danas po pitanju regulisanja gradjanskih prava?

MUP Slovenije: Vraćen građanski status za 2.259 izbrisanih
Autor: Beta | 09.07.2009. - 23:04


Slovenačko ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je do 5. jula izdalo 2.259 dopunskih odluka građanima koji su 1990-ih, posle osamostaljenja Slovenije, izbrisani iz registra građana te zemlje.

Tim odlukama nekada izbrisani ponovo stiču pravo građanstva u Sloveniji. One im omogućuju da dobiju stalni boravak i sva prava koja proisticu iz toga kao što su socijalno i penzijsko osiguranje, a takođe i da, ako žele, podnesu zahtev za dobijanje državljanstva. Iz registra građana Slovenije izbrisano je 18.000 stanovnika, najvećim delom iz bivših jugoslovenskih republika.
U skladu sa odlukom Ustavnog suda, ministarstvo je pripremilo zakon kojim će biti otklonjene sve utvrđene neusklađenosti, i, pored ostalog, "regulisani kriterijumi za utvrđivanje neodređenog pravnog pojma stvarnog boravka u Republici Sloveniji". Prema navodima ministarstva, zakon neće regulisati samo izdavanje dozvola za stalni boravak već i retroaktivno priznavanje stalnog boravka od 26. februara 1992.
Predlog predviđa "individualno razmatranje sticanja statusa i isto kao ni dopunske odluke neće nikome dodeljivati državljanstvo ili odštetu".
MUP još navodi da će zakon biti upućen na međuresorsko usklađivanje, a pre usvajanja u vladi će biti uzeta u obzir i mišljenja relevantnih nevladinih organizacija.
U slovenačkom parlamentu deluje posebna komisija, koja bi trebalo da utvrdi kako je došlo do brisanja građana iz registra stanovnika Slovenije, kao i kako je došlo do razlike u njihovom broju - između ranije utvrđenih 18.000 i naknadno utvrđenih oko 20.000, za šta je optužena ministarka unutrašnjih poslova, Katarina Kresal. U slovenačkom parlamentu su se, zbog toga, čuli zahtevi za utvrđivanje njene odgovornosti i ostavku.

Izvor: Blic