Etrurci - Misteriozni narod :: Istorija sveta ~ Mitovi i Legende

Etrurci su bili Srbi

Kada se pročita ovakav naslov, obično se jave nesrbi ili "liberali" da se smeju ovakvim "Deretićevskim provalama". Međutim, ako iznesemo činjenice ovim redosledom, onda im osmeh vrlo brzo pada sa lica:

1. Etrurci su sebe nazivali RASENI, odnosno Ra?ani (Ras je drevni srbski grad, a Rasina i Ra?ka su reke koje protiču tim krajem). U biti, drugo etničko ime za na?e Srbe i jeste Rasen (Ra?an), ?to znači "čovek sa reke Ra?ke", dok je ime Srbin sinonim za "sarabotnika", "rođaka", "saborca", odnosno, izvorno "srkača majčinog mleka", kako ka?u neki ruski slavisti, ?to je inače pravo i najstarije na?e etničko ime.

2. Pokrajina u Italiji gde su nekada ?iveli Raseni danas se zove Toskana (pleme Toske su danas većinom Albanci, i svi su potomci Srba, a uz samu reku Rasinu ?ive i dan danas Srbi koji se prezivaju Toskići). Istočno od Toskane nalazi se predeo nazvan Arezzo gde i danas postoji gradić koji se zove Rassina, isto kao i na?a reka. Samo 40 km istočnije mo?e se pronaći gradić koji se zove Sorbano. Niti jedno, niti drugo ime naselja ni?ta ne znači u italijanskom jeziku. Sve zajedno odlično se sla?e sa "Dalimilovom hronikom" i "Srbima do Rima", a zaista 70 km istočno od Rima se takođe nalazi gradić po imenu Sorbo. Jan Kollar će napisati: "Jméno Raseni, Rascia nepochybně do Etrurie tak se děděním od ohňoctivých praotců dostalo, jako i do Illyricum a do Serbie, kde té? království a krajina Rascia, Rasciana a řeka Rasa Raska. Dosti na tom, ?e nejen kořen raz ras, ale i v?ecky formy, ve kterých se toto jméno v Etrurii i v Alpech ukazuje, čistě slavjanské jsou, jmenovitě koncovky en ena ka, Razen, Razena, Raska, a s předlo?kou po Po-rsena."

3. Gde god se nalaze etnonimi koji u sebi poseduju osnovu "Ras", pojavljuje se i "Sorb". Primer: čak 30-tak naselja u ?vedskoj i danas nosi ime "Sorby", a uz njih i dva sa imenom "Rasa". Poznato je da su Sloveni naseljavali te predele pre Germana, a na ostrvu Rigen (Rujan) postojao je grad Arkona, u kojem je bio Svantevidov hram. Naime, dok su Rimljani potukli svoje učitelje Rasene, velika masa njih je krenula ka severu Evrope, gde su osnovali nova naselja. Ostrvo Rujan upravo su opusto?ili Danci o čemu pi?e Saks Gramatik. Rimljani su sve preostale Rasene koji nisu pobegli, porobili i od tada je ime Serb kod njih sinonim za roba (serbule=opanci, odelo robova), tako da će kasnije često dolaziti do zabune o poreklu na?eg imena, koje je najstarije u Evropi.

4. Ostaci Rasena (Sorba) na severu danas su Lu?ički Srbi, koje Germani kroz istoriju nazivaju Vendima, Vindima, Venetima. Venecija (Venetia) upravo vodi ime po Srbima koji su je naseljavali, kao i celu severnu Italiju jo? u srednjem veku. Danas su ti Srbi stopljeni u Italijane. O tome postoji zaista mno?tvo dokaza, a ko ima vremena mo?e da čita o tome na stranicama Padovskog univerziteta, s tim ?to oni ne ?ele da govore o Srbima u Italiji, nego o "Slovenima", iako smo videli da se oduvek radilo o Ra?anima i Srbima, koje su Germani nazivali Venetima, Vendima, Vindima (to dolazi od sanskritske reči "Ve(n)de", po čemu su Srbi uticali na njihovo sastavljanje. Naime u Rg-Vedama pominje se takođe i na? rodonačelnik, Srbinda, demonski ratnik.). Georg Krigač je 1675. godine objavio delo De Serbis, Vendorum natione vulgo dictis Die Venden ("Srbi, Vendska nacija, narodno nazvana Vendi"), koje je dokaz, da i pored uobičajenog nemačkog naziva Vendi, polabski Srbi nisu nikad izgubili svoje izvorno narodno ime. Andreas Tharæus će napisati delo u kojem se navodi: "...Von welchem wort Sarmata oder Sauromata das wortlein Sarbi her entsprossen ist. Das ist den nun gar eigentlich das wortlein Sarbi, denn also werden die Wenden heutiges tages in ihrer scprache genannt, und Sarsska Reetz heisst Wendische sprache..." ("Od reči Sarmata ili Sauromata, reč Sarbi vodi poreklo. U stvari reč Sarbi, je u dana?njim danima Vendi, kako se na njihovom jeziku ka?e. A srbska reč se naziva vendski jezik." ). ?ta reći vi?e? Na ovim adresama padovskog univerziteta mo?e se pročitati sve o tome da su Etrurci, tj. Ra?ani bili Sloveni, Veneti, Sarmati, dakle Srbi:

http://147.162.119.1:8081/resianica/biblstud.do

5. Nadalje, moguće je da su upravo Vikinzi koji su pokorili Ruse, dali njima ime po uzoru na Rase, Rasene, koje su sretali i borili se protiv njih na severu Evrope. Oko 980. Hebrejski anonimus pi?e u ju?noj Italiji delo "Iosippon" (ןוףףסוי), u kojem govoreći o narodima koji naseljavaju prostor od Venecije do Baltika, pominje i Srbe (ןיברװמ = Swrbjn). U Istri postoji reka Ra?a koja se nazivala nekoć i Arsa (setimo se pokrajine Arezzo u Italiji), o čemu će vi?e reči biti u drugom topicu kojeg nameravam da pokrenem, a tiče se iskonske srbske zemlje, odakle smo svi potekli.

6. Rimski i grčki istoričari Plinije i Ptolomej, pisali su o Srbima koji su bili nastanjeni iza Dona u Sarmatiji. Otuda ih Rusi smatraju za svoje praroditelje. Reč Rus javlja se tek od devetog veka, pa ?afarik u knjizi "Srbove v Rusku" tvrdi: "Rusi su ostatak onog srbskog ogranka koji se iselio na Balkan". Poljski istoričar dr. Vaclav Macjejovski ka?e: "Treba znati da su slovenska narečja u Bugarskoj i Srbiji stvorila staroslovenski crkveni jezik, a iz ovoga je postao ruski jezik". Srbi Korutanci, dana?nji Slovenci, prema nemačkom istoričaru Dimleru su takođe potomci Srba, ?to se sla?e i sa činjenicom o "linea Sorabica", granicom Srba i Franaka u srednjem veku, koju je uspostavio Karlo Veliki, koji se stra?no pla?io Srba i naređivao da ako Srbi podignu vojsku, Franci moraju da podignu svu svoju silu protiv njih, a ako to urade Česi, onda samo trećinu vojske. Mavro Orbini ka?e da su Srbi do?li iz Skandinavije 1460 godina pre Hristova rođenja, verovatno zbog silnih srbskih toponima i zapisa o Srbima iz danskih hronika.

7. Dakle, ako se vodeći stručnjaci sla?u sa tim da su Etrurci bili Sloveni, samo treba povezati njihovo pravo ime ? Raseni, sa Ra?anima, o čemu, na sreću pi?u i neki drugi slavisti, kao ?to smo videli, ne samo srbski. Sem toga, mo?e se uporediti i identičina predhri?ćanska mitologija Rasena i Srba. Raseni su verovali da im je rodonačelnik bio vuk, odnosno vučica, čiju su legendu preuzeli od njih Rimljani. Poznato je da je vrhovni bog Srba u predhri?ćanskom periodu bio Dabog, koji se prikazuje kao hromi vuk, koji potiče od praiskonskih vremena totemizma, kada su Srbi smatrali sebe vukovima, o čemu pi?u mnogi domaći, a i strani istoričari. Npr. u isto vreme Kelti su sebe smatrali "jelenima". Jireček pominje da u jednom srednjovekovnom dokumentu, u kojem se razni narodi upoređuju sa pojedinim ?ivotinjama, za Srbina se ka?e da je vuk (C. Jireček; Staat und Gesellschaft im mittelaterlichen Serbien, Wien, 1914, 3,117). Zanimljivo je da su i Rusi o sebi govorili kao o narodu koji je potekao od vuka.

8. Srbi=Ra?ani=Raseni, do?li su iz Mesopotamije, a njihov put je moguće sagledati ako se ima klasična elektronska karta (Encarta npr.), pa se potra?e toponimi koji potiču sa Srb, Serb, Serv, Sorb, Ras, itd. Ima ih na stotine od Indije do Skandinavije, dakle samo na mestima gde ?ive Indoevropljani, te na jednoj pravoj liniji od Istočne do obala Zapadne Afrike, koji su verovatno ostali tokom osvajanja Afrike od strane Nina Belovog, i njegovog izlaska na Atlantski okean, o čemu ima pismenih dokaza. Iz Mesopotamije deo Srba (danas su to svi Sloveni ukupno), kretao se ka Indiji, sve do Kine, a drugi deo je dolazio do severa ?vedske, gde zaista ima mnogo srbskih toponima. Tako za drevno srpsko ime, iz vremena pre Rimljana, svedoči i toponim za reku Ksant, često pominjanu jo? od Homerovog doba, za koju antički geograf Strabon 63-19 g. st. ere, ka?e: "ειθ ο Ξανθος ποταμος οω Σιρβεν εκλουν οι προτερον" /Kako su reku Ksant Srbica nazivali ranije/ (Strabonis rerum geographicarum libri septemdecim, Basileae, 1571., s. 763. Hrvat Rački, Rus Nestor i Poljak Surovjecki tvrdili su da su Srbi, Vendi, prastanovnici Evrope od početka istorijske ere. Ne zna se sa sigurno?ću koliko hiljada godina su postojali u Indiji (odatle ime "Vendi", "Vindi", od "Indi", a odtale i "Vede") pre seoba, a na dana?njim terenima su preko tri hiljade godina. Dakle, i to se sve sla?e kako sa Dalimilovom hronikom, tako i sa Karlovačkim rodoslovom, gde se ka?e da smo do?li iz Vavilona i pru?ili se sve do Rima.

9. Da su svi Sloveni isto ?to i Srbi slagao se i ?afarik, koji ka?e: "Ovim istorijski potvrđenim prioritetom imena Serb potpuno se obja?njava pojava koja inače pada u oči, da se pod ovim imenom vode Srbi u Ilirikumu i u Lu?ici u dva jezika veoma udaljena na izvestan način na suprotnim krajevima plemena dva slovenska dijalekta." Potom i H. Schuster ?ewc, koji je napisao: : "slovensko etničko ime Srb, najpoznatiji je i najvi?e pro?iren naziv za Slovene..." ('O istoriji i geografiji etničkog imena sorb/serb/sarb/srb').

10. Vrlo va?an dokaz o tome da su se svi Sloveni nekada zvali Srbima jeste onaj iz 890. godine, bavarskog anonimusa (bio je sve?tenik koji nije ostavio ime iza sebe), Descriptio civitatum et regionum ad septentrionalem plagam Danubii ("Opis gradova i oblasti u Podunavlju"), gde ka?e da se Srbi smatraju velikim narodom, te da o sebi govore kako su svi Sloveni nastali od njih (Zerviani quod tantum est regnum, ut ex eo cunctæ gentes sclavorum exortæ sint et oriqinem, sicut affirmant, ducant...). Sem toga mno?tvo Slovena pretopilo se u Germane nakon primanja hri?ćanstva, iako su dugo pru?ali te?ak otpor (čitati francuskog slavistu Kanta). Tako je slavni kancelar Oto Bizmark često pričao u svom dnevniku da njegova baba nije znala ni jedne nemačke reči, već samo sorabski (srpski). U 17. veku Lajbnic je rekao ruskom caru Petru Velikom: "Na?e je poreklo isto, oba smo Sloveni". Prema tome i ovo je u skladu sa Dalimilovom hronikom.

11. Nemački biskup Salomon 920. godine zavr?ava etimolo?ki rečnik Mater Verborum, u kojem povezuje srbsko ime sa Sarmatima (Sarmatæ... Sirbi tum dicti... id est quasi Sirbutiu... Sarabatiæ proprie currentes vel sibi viventes Zirbi). Delo je očuvano u prepisu iz 1102. godine, napravljenom od strane če?kog opata Vacereda (Wacered), koji je takođe, kao dodatak povezao ime Sarmata sa Srbima (Sarmatae populi Zirbi, Sarabatiae proprei currents vel Sibi viventes Zirbi). A ko je čitao Herodotovu istoriju, znaće da su Sarmati, odnosno Srbosloveni bili ogroman narod u antičkom dobu. Razlika između nas i ostalih Slovena koji su prestali da nose srbsko ime bila je u tome ?to su se oni nas bojali. Naime, ?Abdu l Hasän al Mas?ūdī, pominje u rukopisu "Kitāb al tanbīh wa?l ishrāf" ("Knjiga zlatnih polja i rudnika dragog kamenja") u Zakarpatju narod Surbi, za kojeg ka?e da su "... narod koga se Sloveni boje iz razloga koje bi bilo predugo navoditi, ka i to ?to je potpuno bez vere kojoj bi se pokorili..." Grk Halkokondil za Srbe je rekao da su najstariji i najveći narod na svetu. Mavro Orbini takođe spominje da su Srbi gospodarili Azijom. Dakle, ako su Raseni bili Sloveni, kao ?to to tvrde stručnjaci, onda su sigurno potekli od Srba, pogotovo ?to su nosili njihovo ime i njihove običaje.

12. ?čerbakov (u časopisu "Očag" br.3 1999.g.) pi?e:"Profesor Pe?ić otkrio je na strmim obalama Dunava znake pisma sličnog etrurskom. Istra?ujući nalaze arheologa u tom regionu, on je sastavio najstariju azbuku na svetu od 48 znakova, slova. Njegovi radovi proizvode utisak prave eksplozije... To pomera u te?ko zamislivu pro?lost ne samo izvore pismenosti nego i prvi ciklus čitave civilizacije na planeti." Pe?ić je govorio:"Prvo azbučno pismo, kako se dosad smatralo, bilo je grčko a koje je nastalo iz feničanskog 900. godine pre na?e ere. Ali, mi se ne mo?emo oteti utisku o azbučnom karakteru pisma koje je nastalo u Vinči.Takođe, ne mo?emo mimoići činjenicu da se dosad tvrdilo da je i etrursko pismo nastalo negde u 9. veku pre nove ere. Etrurci su bili već pismeni kad su se, prvi put, sreli sa Grcima na Apeninskom poluostrvu. Grci nisu razumevali njihov jezik. Bio im je stran. A ni sam susret niti dalji međusobni odnosi nisu bili tako srdačni. Naprotiv, često su međusobno ratovali. Za?to bi se u tim okolnostima Etrurci odricali svog jezika i pisma i preuzimali ih od Grka? Njihov jezik i pismo bili su ?iroko rasprostranjeni i to im je omogućavalo normalnu komunikaciju sa svetom." Zanimljivo je i samo ime "Vinča", koje nastaje od Vinda, Vindi?a, Vind?a.

заспала Србијо пробуди се!!!!!!

за расу и нацију Србија Србима – Eвропа Европљанима – Србин за Србина

_________________________________________
Највиша светиња је Част; највеће благо Слобода;
највиша дужност користити Отаџбини; највећа част умрети за Отаџбину; Цео један народ, као и сваки човек,ако није увек кадар,да у заштиту своје Части и Слободе, радо жртвује све,па и сам живот,
недостојан је да живи!!