Etjen MekDonald
 
Etjen MekDonald ili Etjen-Žak-Žozef-Aleksandr Mekdonald (17. novembar 1765.-7. septembar 1840.) je bio Napoleonov maršal.

Poreklo

Rođen je u Sedanu u Francuskoj. Otac mu je poticao iz stare jakobitske (ne treba mešati sa jakobincima ) porodice sa jednog ostrva u Spoljnjim Hebridima u Škotskoj. Bio je blizak rođak slavne Flore Mekdonald, koja je igrala ključnu ulogu u begu Čarlsa Edvarda Stjuarta posle neuspele jakobitske pobune 1745., kojom se nastojalo ponovo povratiti na tron dinastiju Stjuart.

Vojni život

Pridružio se legiji, koja je stvorena 1785. da bi se pomogla revolucionarna partija u Holandiji protiv Prusa. Kada je ta jedinica raspuštena služio je u regimenti u Dižonu. Po izbijanju francuske revolucije regimenta u Dižonu je ostala lojalna kralju. Međutim Mekdonald nije bio lojalan. Postao je ađutant revolucionarnog generala Dumurijea. Istakao se 1792. u bici kod Žemapa u Belgiji, pa je unapređen 1793. u pukovnika. Kada je general Dumurije odlučio da prebegne Austrijancima Mekdonald je odbio i za nagradu je postao brigadni general. Komandovao je vodećom brigadom prilikom Pišegruove invazije Holandije. Pokazalo se da je njegovo poznavanje Holandije od velike važnosti i pomoću francuskih husaea uspeo je da zarobi holandsku flotu. Kao general divizije 1797. ratovao je na Rajni, pa u Italiji. Kada je došao u Italiju bio je potpisan Kampoformijski mir, a Napoleon se vratio u Francusku. Po naređenju Luja Bertjea zauzeo je Rim, gde je postao guverner. Uz pomoć generala Žana Šampionea pobedio je general Karla Maka fon Lajberiha i zauzeo je Napuljsku kraljevinu, koja je tada nazvana Partenopanska republika.

Suvorov je izvršio invaziju severne Italije i vraćao je mnoge teritorije koje je ranije Napoleon osvojio. Mekdonald je sakupio svu vojsku na apeninskom poluostrvu i krenuo je na sever. Sa samo 30.000 vojnika napao je u bici kod Trebije Suvorova sa 50.000 vojnika. Borbe su trajale tri dana, što je bilo dovoljno vremena da stigne Žan Moro uz čiju pomoć se povukao do Đenove u dobrom poretku. Preuzeo je 1800. komandu nad armijom u Švajcarskoj, gde je trebalo održavati linije komunikacije između Nemačke i Italije. Tokom zime 1800.-1801. prelazili su preko Špligenskog prelaza. Bio je francuski opunomoćeni ambasador u Danskoj, a po povratku 1805. navukao je Napoleonovu netrpeljivost, jer se povezivao sa Moroom. Nije postao maršal u prvoj podeli maršalskih palica.

Pod Napoleonom

Ostao je bez zaposlenja sve do 1809. Tada mu je Napoleon dao komandu nad korpusom i obaveze vojnog savetnika mladog Ežena de Boarnea, vicekralja Napoleonske kraljevine Italije. Predvodio je armiju u Italiji. U bici kod Vagrama komandovao je slavnom kolonom, koja se probila kroz austrijski centar i odlučila bitku. Napoleon ga je proglasio maršalom na bojnom polju. Imenovao ga je i vojvodom od Taranta.

Mekdonald je 1810. služio u Španiji, a 1812. je predvodio levo krilo velike armije, koja je izvela invaziju Rusije. Posle učestvovanja 1813. U bitkama kod Licena i Baucena dobio je naređenje da izvede invaziju Šlezije, ali fon Bliher ga je porazio u bici kod Kacbaha. Posle teške bitke kod Lajpciga on je sa Jozefom Ponijatovskim pokrivao povlačenje vojske nakon bitke. Nakon rušenja mosta, uspeo je preplivati Elster, a Jozef Ponijatovski se udavio. Za vreme obrambene kampanje 1814. Mekdonald se isticao. Kada su svi napustili Napoleona Mekdonald mu je ostao veran. Napoleon ga je uputio da se pokloni novoj vlasti.

Pod Burbonima

Prilikom burbonske restauracije dobio je odlikovanja i postao je plemić. Ostao je veran novom poretku, kada se Napoleon vratio sa Elbe.

Izvori i reference
Heraldica.org- Napoleonic heraldry
M.Dumas, Evénements militaires
Ségur's rare tract, Lecture sur la campagne du Général Macdonald dans les Grisons en 1800 et 1801 (1802), and Eloge (1842).
His memoirs were published in 1892 (Eng. trans., Recollections of Marshal Macdonald), but are brief and wanting in balance.

Izvor: Wikipedia