Dešifrovanje ljudskog genoma otvara neslućene mogućnosti
DNK kod otkriva sve porodične tajne
Autor: A. Petrović | 06.09.2007 - 08:51

Dešifrovanje kompletnog ljudskog genoma daće naučnicima do sada neslućene mogućnosti u čitanju mape različitog genetskog doprinosa roditelja, što će najveću primenu imati u medicini. Lekari će moći sa sigurnošću da utvrde da li osoba ima genetske predispozicije za neke bolesti. Prvi kompletno dešifrovan ljudski genom, i to svoj, objavio je doktor Krejg Venter, a pokazalo se da se DNK kod ljudi razlikuje pet puta više nego što se to ranije mislilo.

Naučnici tvrde da će u budućnosti dešifrovanjem genoma obični ljudi moći da otkriju zdravstvene rizike kojima su izloženi, kao i da tačno utvrde kome od roditelja mogu da zahvale ili da ga okrive za prenošenje sklonosti ka različitim tipovima bolesti.
„Dešifrovanje genoma je jedinstvena vrsta rodoslova. Ljudi će imati potpunu informaciju o sebi. Ne bi me čudilo da u budućnosti na internetu budu baze ljudskih DNK kodova kako bi ljudi mogli da se međusobno uporede“, kaže doktor Stiven Širer iz dečje bolnice u Torontu.
Naučnici su do sada u dva navrata dešifrovali kompletnu ljudsku DNK šifru, ali se radilo o mešavini DNK nekoliko osoba. Činjenica je da ljudi u svojim ćelijama imaju dve verzije 23 hromozoma, od svakog roditelja po jednu. Sada će analizom koda moći da pronalaze vezu između zdravlja, bolesti i načina na koji nasledni faktori utiču jedan na drugi. Recimo, osoba može od oca da nasledi sklonost ka određenoj vrsti bolesti, a od majke da nasledi zaštitnu vrstu gena.
„Svi mi želimo da znamo šta smo nasledili od svojih roditelja. Da li ja imam veći rizik od neke bolesti zbog očevog gena i da li sam od majke nasledio dobre gene“, tvrdi doktor Krejg Venter.
Do sada je najveći problem naučnicima bilo da sortiraju genome, odnosno da utvrde koji potiče od kog roditelja, ali to više neće biti problem.
„Zapisi oba roditelja su toliko slični da ih je teško razlikovati. Ali nove tehnike skeniranja omogućavaju da se svaki DNK u potpunosti razloži kako bi se nezavisno posmatrao poseban segment svakog od roditelja“, kaže doktor Samjuel Levi, koji je radio na dešifrovanju genoma sa Venterom.
Analizom je, primera radi, utvrđeno da Venter nema kopiju gena pod oznakom „gstm1“, za koji je utvrđeno da ima ulogu u neutralisanju toksina i kancera, što možda objašnjava zbog čega je on bolovao od astme i raka kože.
Dešifrovanje genoma sa sobom nosi i određene rizike. Osobe koje imaju predispoziciju za neke bolesti mogle bi da budu diskriminisane na poslu, a postavlja se i pitanje kako će reagovati osiguravajuće kompanije. Srećni roditelji će bolnice napuštati sa kompjuterskim fajlom od šest gigabajta u kome se nalazi detaljna lična karta njihovih beba. Postavlja se i pitanje da li će roditelji deci dozvoliti da urade dešifrovanje genoma, jer bi ona tako mogla da otkriju i da su nasledila ne samo lepu boju očiju, stas ili sklonost ka muzici.
Osim u medicini, DNK ima i veliku primenu u otkrivanju počinilaca najrazličitijih zločina. Jednu od najvećih DNK baza ima Velika Britanija. Britanski sudija ser Stiven Sidli je pozvao da se u DNK bazu stave podaci čitave populacije zemlje, ali i svih posetilaca koji dolaze na Ostrvo.
Trenutno se u DNK bazi Velike Britanije, koja se pravi već 12 godina, nalazi oko četiri miliona uzoraka, uglavnom osoba koje su počinile neko kriminalno delo, i uzoraka koji su pronađeni na mestu zločina.
„U novoj bazi bi trebalo da budu podaci o svim građanima i svima koji posećuju Veliku Britaniju. Bilo bi fer da u njoj budu i podaci osoba koje nisu počinile nikakav zločin.“
Ova baza omogućava policiji da reši 20.000 zločina godišnje, tvrde nadležni. Trenutno se u bazi nalaze podaci 24.000 mladih između 10 i 17 godina starosti, koji su hapšeni ali ne i osuđeni.

Dozvola za mešanje ćelija čoveka i krave
Britanska agencija za ljudsku oplodnju i embriologiju odobrila je juče naučnicima da kreiraju ljudsko-životinjske embrione u cilju proučavanja matičnih ćelija. Ovi hibridni embrioni koristiće se za istraživanje matičnih ćelija i neizlečivih oboljenja kao što su Alchajmerova i Parkinsonova bolest. Glavni motiv za odobravanje kontroverznog istraživanja jeste nedostatak ženskih jajnih ćelija, koje se koriste u oplodnji. Britanski naučnici će ubuduće zbog toga moći da koriste jajne ćelije krava, koje će mešati sa ljudskim ćelijama.

Dešifrovanje za 1.000 dolara
Pre sedam godina kada su naučnici prvi put počeli da dešifruju ljudski DNK kod, cena analiziranja više od tri milijarde genetskih zapisa, koliko ima u svakom ljudskom organizmu, koštala je milijarde dolara i bile su potrebne decenije rada. Zahvaljujući razvoju tehnologije, danas dešifrovanje kompletnog ljudskog genoma može da se uradi za oko 100.000 dolara. Predviđa se da će za pet godina cena pasti na 1.000 dolara, što će omogućiti masovnu upotrebu. „Obični ljudi sigurno neće još dugo plaćati da im se uradi dešifrovanje DNK mape, ali prosečni milioneri će naći načina da dođu do ovih podataka“, kaže Keti Siminovič, direktor bolnice u Torontu.

Izvor: Blic