Ernest Dučesn

Ernest Dučesn (Maj 30, 1874 – April 12, 1912)je frakncuski lekar koji je prvi otkrio mogućnost korišćenja gljiva u medicinske svrhe. On je ovo otkrio 32 godine pre Aleksandra Felminga i njegovog izučavanja penicilina. Dučesnova eksperimentisanja su mahom ostala nezapažena.

On se upisao na Vojnu Medicinsku Akademiju Liona 1984. Dučesnova disertacija pod nazivom Upotunjavanje studije o kompeticiji među mikroorganizmima: antagonizam između gljiva i mikroba (“Contribution à l’étude de la concurrence vitale chez les micro-organismes: antagonisme entre les moisissures et les microbes” ) koju je izložio 1897 kao svoju doktorsku disertaciju, je prva studija koja je za cilj imala izučavanje terapeutskih mogućnosti gljiva.
 
Ernest Dučesn u vojnoj uniformi

Dučesn je svoja otkića bazirao na opservaciji Arapa. Arapski dečaci koji su radili u armijskim bolnicama su držali sedla od konja u mračnim i vlažnim prostorijama kako bi gljive rasle na njima. Kada je upitao zašto, oni su mu rekli da su gljive pomagale konjima, tako što su čistile otvorene rane na konjima. Intrigovan ovim saznanjem, on je napravio nekoliko rastvora koje su sadržale izmrvljene gljive i inekcijama uneo tečnost u nekliko razbolelih svinja. Sve svinje su bile izlečene.

U seriji eksperimenata Dučesn je pratio interakciju Ešerihije Koli i Penicilina, i utvrdio da je Penicilin u mogućnosti da potpuno uništi Ešerihiju Koli. On je takođe dokazao da životinja kojoj je ubrizgana smrtna doza bacila koji je odgovoran za Tifoidnu bolest, pri ubrizgavanju penicilina, životinja bi ozdravila.

U ovo vreme on je imao svega 23 godine i bio je nepoznat u svetu nauke, Pasterov Institut mu nije dao kredibilitet i odbio da prizna doktorsku disertaciju. On je ubrzo nakon toga otišao da služenje vojnog roka i to je sprečilo njegovo dalje ekperimentisanje.

Dučesn je radio jednu godinu kao internista. 1901 godine se oženio Rosom Lasalasom iz Kana. Dve godine kasnije ona je preminula od tuberkuloze. 1904 godine Dučesn je takođe bio zaražen i verovatno je imao tuberkulozu. Tri godine kasnije, on je otpušten iz armije i poslat je u sanatorijum Amelie les Bains. Preminuo je 12-tog aprila 1912 u 37-oj godini života.

Da je znao, njegovo otkriće o upotrebi penicilina, moglo je da spasi njegov, kao i život njegove žene i milione drugih, pogotovo u prvom svetskom ratu. 1949 godine je posthumno nagrađen za svoja otkrića i doprinose medicini, 5 godina nakon što je Aleksandar Fleming dobio Nobelovu Nagradu.

Izvor: Wikipedia