Epovi o Radovanu i Ratku - greška

(Be­ta), 25. novembar 2005

IN­STI­TUT za knji­žev­nost i umet­nost u Be­o­gra­du sa­op­štio je ju­če da je uvr­šći­va­nje dve pe­sme o ha­škim op­tu­že­ni­ci­ma Ra­do­va­nu Kra­dži­ću i Rat­ku Mla­di­ću u pro­je­kat tog in­sti­tu­ta bio "ozbi­ljan pro­pust" i da je ru­ko­vo­di­lac tog pro­jek­ta sme­njen.
Mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Sr­bi­je i Cr­ne Go­re Vuk Dra­ško­vić po­vu­kao je pro­je­kat "Usme­ne tra­di­ci­je srp­skih na­rod­nih pe­sa­ma", ko­jim je In­sti­tut kon­ku­ri­sao kod UNE­SKO-a, ka­ko bi "spre­čio po­li­tič­ki i kul­tur­ni skan­dal na šte­tu kul­tu­re i dr­ža­ve", sa­op­šti­lo je pre­kju­če Mi­ni­star­stvo spolj­nih po­slo­va.
In­sti­tut je u sa­op­šte­nju iz­ra­zio "pu­no raz­u­me­va­nje za pro­ce­nu "Dra­ško­vi­ća da uvr­šći­va­nje dve spor­ne pe­sme "me­đu vi­še sto­ti­na dru­gih" u kon­kurs­ni ma­te­ri­jal za do­bi­ja­nje pro­jek­ta UNE­SKO-a u ka­te­go­ri­ji za­šti­te ne­ma­te­ri­jal­nih kul­tur­nih do­ba­ra "u ovom tre­nut­ku ima štet­ne po­sle­di­ce".
Pri to­me se pre sve­ga mi­sli na re­al­ne šan­se ko­je je ovaj pro­je­kat imao da do­bi­je po­dr­šku UNE­SKO-a za is­tra­ži­va­nje u na­red­nih pet go­di­na, i na mo­guć­nost in­ter­pre­ta­ci­je da In­sti­tut "pro­mo­vi­še" Mla­di­ća i i Ka­ra­dži­ća" - sa­op­štio je In­sti­tut.
Mi­ni­star­stvo je pre­kju­če op­tu­ži­lo In­sti­tut da je od­go­va­ran "po­ku­šaj pro­mo­vi­sa­nja Ra­do­va­na Ka­ra­dži­ća i Rat­ka Mla­di­ća u ju­na­ke srp­skih ep­skih pe­sa­ma", pre­ko pro­jek­ta "Usme­ne tra­di­ci­je srp­skih ep­skih pe­sa­ma".
In­sti­tut je sa­op­štio da su pe­sme uvr­šće­ne "u ne­pro­či­šćen ma­te­ri­jal, či­ja je di­men­zi­ja vi­še an­tro­po­lo­ška i so­ci­o­lo­ška, mi­mo zna­nja di­rek­to­ra, što je pro­pust ru­ko­vo­di­o­ca pro­jek­ta", Ne­na­da Lju­bin­ko­vi­ća, ko­ji zbog to­ga "vi­še ne ru­ko­vo­di ovi po­slom".
Sa­mo uvr­šći­va­nje, ka­ko je oce­nje­no u sa­op­šte­nju, "ne zna­či da je na ovaj na­čin da­ta vred­no­sna oce­na ovih pe­sa­ma; po­go­to­vo ne zna­či da su ovi li­ko­vi ep­skih pe­sa­ma pro­mo­vi­sa­ni u he­ro­je srp­ske na­rod­ne epi­ke".
Da bi ne­ko ušao u ep­sku ver­ti­ka­lu srp­skog na­ro­da mno­go je slo­že­ni­ji put i sva­ka­ko su neo­p­hod­ni vre­me i su­štin­ska oce­na ko­lek­ti­va, - do­da­je se u sa­op­šte­nju ko­je je pot­pi­sao di­rek­tor In­sti­tu­ta Mi­o­drag Ma­tic­ki.
Agen­ci­ja Be­ta je tra­ži­la od In­sti­tu­ta da do­bi­je pri­mer­ke spor­nih pe­sa­ma, ali joj je re­če­no da je na ras­po­la­ga­nju je­di­no sa­op­šte­nje Ma­tic­kog.
Cilj pro­jek­ta je bio da se srp­sko na­rod­no stva­ra­la­štvo svr­sta na li­stu re­mek de­la usme­ne ba­šti­ne čo­ve­čan­stva, sa­op­šti­lo je ju­če Mi­ni­star­stvo spolj­nih po­slo­va i do­da­lo da je In­sti­tut "na ža­lost" pro­sle­dio UNE­SKO-u i spor­ne pe­sme, za­o­bi­la­ze­ći i Mi­ni­star­stvo kul­tu­re Sr­bi­je i Na­ci­o­nal­nu ko­mi­si­ju za sa­rad­nju sa UNE­SKO-m.
In­sti­tut se u sa­op­šte­nju ni­je osvr­nuo na ove op­tu­žbe, ali je na­veo da je sa Mi­ni­star­stvom kul­tu­re imao vi­še­go­di­šnju uspe­šnu sa­rad­nju i uka­zao da "ovaj ozbi­ljan pro­pust" ne bi smeo da na­ško­di da­ljoj sa­rad­nji i da "po­go­to­vu ne pru­ža sli­ku o na­uč­nim do­pri­no­si­ma In­sti­tu­ta u pro­te­klih pet de­ce­ni­ja".



Izvor: Novosti

O cemu se ovde radi?

Da li se skuplja celokupno kvazi-epsko pesnitvo ili se pravi selekcija "najboljeg"?

Da li postoji zakon koji zabranjuje pesme o Mladicu i Karadzicu? 

Da li su postojale smernice da se tako nesto ne uvrsti?

Da li je UNESCO vec bio dobio listu pesama kako tvrdi Ljubinkovic?

To sta neko privatno umislja i kalkulise da bi mozda bilo dobro ili ne bi, to on moze da radi za svoje licne interese, a u pogledu neceg (kvazi-)opsteg, je potpuno irlevantno.

Srbija se ovih dana, preko Uneska, predstavila svetu pesmama o haškom optuženiku Radovanu Karadžiću

Radovan nije na prodaju

Autori tih pesama uglavnom su nepoznati. One nastaju u narodu, prenose se od čoveka do čoveka. Većinu sam čuo od mojih kolega, zabeležio, naučio i sada ih i ja pevam uz gusle. Naravno, one se ne mogu meriti sa srpskim epskim pesmama, ove nove su deo folklora. Međutim, sada su popularnije i ljudi više vole da slušaju njih nego stare epske pesme - kaže jedan od najpoznatijih srpskih guslara

Iako je posle najnovijeg "kulturnog skandala" i izlaska Srbije pred Unesko, ni manje ni više nego "sa pesmama o Radovanu i Ratku", ovdašnja javnost dobila je novi predmet sporenja, ono što je odavno nesporno jeste da u zapadnoj Srbiji, istočnoj Bosni i na severu Crne Gore, još od kako se Radovan "sklonio pred haškim alama", nema svadbe ni guslarske večeri a da se ne "zapjeva ili ne zagudi" o "bratu Radovanu".

Tako je i pesma "Radovane, treba li ti garde...", s kojom je, pored ostalih, Srbija konkurisala za podršku Uneska, već odavno hit, koji se u različitim mestima ovog kraja različito interpretira. Tako, u izvornom obliku, ova pesma počinje "Radovane, treba li ti garde, da ti ravna Romanija dade...", da bi na guslarskoj večeri u Novoj Varoši, recimo, ovi stihovi imali drugačiju varijantu "Radovane, treba li ti garde, da ti mala Varoš dade...", ili u Ivanjici "da ti naša Ivanjica dade..."
   

Jedan od poznatijih srpskih guslara, rodom ispod Zlatara, a sada živi u Čačku, kaže da je ovu i druge pesme o Radovanu do sada izvodio stotinu puta i dodaje da ih publika po salama retko kad sluša sedeći.

- Tim pesmama uglavnom se ne znaju autori. One nastaju u narodu, a među Srbima dovoljno je talentovanih narodnih pesnika. Prenose se od čoveka do čoveka, većinu sam čuo od mojih kolega, zabeležio, naučio i sada ih i ja pevam uz gusle. Ljudi po salama uživaju, a neljudi reaguju. Naravno, te se pesme ne mogu meriti sa srpskim epskim pesmama pisanim u desetercu, ove nove su deo folklora, ali, sada su popularnije i ljudi ih više traže i više vole da slušaju njih nego stare epske pesme - kaže ovaj guslar.

Osim izvođenja po guslarskim večerima, pesme o Radovanu postale su sastavni deo gotovo svih svadbenih veselja u ovom kraju. Tako se uobičajene svadbarske i svatovske pesme često mešaju sa stihovima poput "siđi Rašo, siđi sa planine, nisi siš'o četiri godine", ili "imam brata jelika ga krije, nasred strašne gore Romanije" ili "sve odavde pa do Romanije, svud su straže onog koga traže..." Na guslarskoj večeri na Romaniji, pre neku godinu, stihovi "siđi, Rašo, siđi s planine..." čak su uplašili jednu baku iz publike pa je ona smesta skočila na noge, kazuje jedna od anegdota koje su uveliko prepričavaju u narodu i povikala:
- Što da silazi, da ga oni zlotvori u'vate...

Istraživači Instituta sa književnost i umetnost u Beogradu, koji su na području Zlatibora, Nove Varoši, Valjevske Podgorine, Zubinog Potoka i Štrpca zabeležili i narodne pesme o Radovanu, a onda dve uvrstili u projekat "Usmena tradicija srpskih epskih pesama", nisu morali da se izlažu naporima obilazeći pola Srbije, dovoljno je bilo da su se prošle godine pojavili na "Festivalu pjesama o Radovanu" koji je održan u pljevaljskom selu Šule, na samoj granici prema Republici Srpskoj.

Kako Mladić, barem po broju spevanih pesama, nije u narodu ni približno popularan kao Radovan, na tom festivalu, čitavo jedno popodne tekli su stihovi pesama isključivo o Radovanu. Pored toga, na festivalu je izražena želja okupljenih da ovakvo druženje postane tradicionalno, jer, rečeno je u Šulama "Radovanom se zove najdraži gost u svakoj srpskoj pravoslavnoj kući, Radovan je prvi gost koji u kuću stiže na Božić ujutru, ime Radovan simbolizuje pozitivno stanje duha srpskog naroda..." Festival je predstavio daleko veće bogatstvo poezije o Radovanu nego što je to slučaj sa dve pesme kojima se Srbija preko Uneskoa ovih dana predstavila svetu... Tako je guslar Milić Šaponjić, na opšte odobravanje više hiljada okupljenih usred Šula, zapevao:

- Ej, da zapjevam, imam i o kome, o velikom vitezu srpskome, o osvetniku kosovskome (...), vođi Srpske Republike, a Radovan Karadžić se zove...
- To, junače...
- Ih, kako ga opjeva - povikalu su okupljeni.
- Sinu munja sa mračnih visina, a mutna se zatalasa Drina, sinu oganj, a iz ognja toga, eto vođe srpskoga naroda (...), krst mu zlatni u desnici sija, svak bi reko gromovnik Ilija... - nastavljao je guslar.

Uz nastavak pesme svima okolo stegla su se grla.
- No, slušajte braćo moja draga, Radovana traže nam iz Haga, suvo zlato za njega daju, no Radovan nije na prodaju... Ipak, završetak pesme ohrabrio je slušaoce okupljene kraj crkve u Šulama:
- Strašno je Romanijom proći, a kamoli Radovanu doći...

Zatim su nastupili i ostali guslari, pokazujući svo bogatstvo pesama nastalih na tom prostoru.
- Hoću srpskog da opevam lava, što ga krije u gori jelika, ne može mu ništa Amerika (...), ko izdao vuka s Romanije, ognjište mu opasale zmije... - pevao je drugi guslar.
- Snijeg pao i povio grane, đe si noćas brate Radovane - recitovao je treći pod šatrom.

Na festivalu je burno pozdravljen i Raja Vojinović, autor prve a zatim i još mnogih pesama o Radovanu. Ječale su Šule, a pesma se čula sve do obližnjeg Čelebića, na kome su pre tri i po godine Amerikanci helikopterskim desantom svojeručno hvatali Radovana pa ostali praznih šaka.

- Neka celo srpstvo čuje, s Romanije hajduk poručuje, srpski hajduk deli Radovane... Da je meni Srbi, braćo mila, da sam soko pa da imam krila, da preletim preko srpskih gora, do mojega Durmitora... Šanac mi je zelena dolina, uzdanica puška od čelika, čuvaju me sa planine vuci, ne smiju mi udariti Turci...
- Zapjevaj, pjev'o do vjeka... - vikali su okupljeni.
Na festivalu je zatim izvedena i himna o Radovanu.
- Sve odavde preko Romanije, sve su straže onog koga traže, a patrole, a patrole koga Srbi vole. Radovane, bojiš li se koga, samo Boga i više nikoga. Romanijo, goro nad gorama, pozdravi nam brata Radovana.

Pod šatrom u Šulama, kasnije, uz vruću rakiju, jedan od novopečenih srpskih narodnih pesnika spevao je odmah još jednu pesmu o Radovanu.
- Radovane izađi iz rupe, da te Karla poljubi u d...
Rasprave o estetskim kvalitetima pesme pod šatrom nije bilo. Aplauz koji je usledio najbolji je svedok da se prisutnima pesma izuzetno svidela i da - može pred Unesko.
      

Smenjen rukovodilac projekta

BEOGRAD - Smenjeni rukovodilac projekta "Usmena tradicija srpskih epskih pesama" Nenad Ljubinković izjavio je da su se sporne pesme o Karadžiću i Mladiću našle u projektu jer su beležene pesme ljudi iz naroda koji ih pevaju po kućama i svetkovinama. On je smenjen pošto je šef diplomatije Vuk Drašković povukao ceo projekat sa konkursa zbog stihova "Radovane, trebaju ti garde" i "Romanijo, čuvaj Radovana". Nosilac projekta Institut za književnost i umetnost ocenio je da je Ljubinković odgovoran za "ozbiljan propust", a Ministarstvo spoljnih poslova optužilo je Institut zbog pokušaja promovisanja haških optuženika u junake srpskih epskih pesama. Ljubinković je istakao da je "suština spora u tome da se niko nije potrudio da se upozna sa pojedinostima konkursa Uneska, ni sa višemesečnim istraživanjima na terenu i detaljnim obrazloženjima tima koji je radio na projektu. On tvrdi da je u maju ove godine stigao vrlo ohrabrujuć i pozitivan odgovor od Riksa Smitsa, predsednika Komisije za očuvanje nematerijalne baštine pri Unesku, kojim je projekat dobio zeleno svetlo, a da su Ministarstvo kulture i ambasada SCG pri Unesku imali kompletan uvid u projekat.
      
   
   
      

Glas objavljuje zabranjene stihove

BEOGRAD - I dok Institut za književnost i umetnost u Beogradu uporno ne želi da dostavi medijima primerke pesama zbog kojih je ministar Vuk Drašković kod Uneska stopirao projekat tog instituta "Usmene tradicije srpskih narodnih pesama", Glas javnosti u originalu objavljuje sporne stihove o Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću.
Pesma "Radovane, trebaju ti garde", koju je Drašković zabranio da bi se "sprečio politički i kulturni skandal", u knjizi "Zavet majke Radovana" Ljiljane Bulatović nosi naslov "Siđi, Rašo, siđi sa planine".
S. Vojinović, Z. Šaponjić

   

"Radovane, trebaju ti garde"

Siđi, Rašo, siđi sa planine
nisi siš'o četiri godine.
Radovane, jelika te krije,
čuvaju te vuci s Romanije.
Ide "merdžo" preko Trebevića
i on vozi Rašu Karadžića.
Kiša pada na jelove grane,
đe si sada brate Radovane.
S tri se prsta krsti
moja desna ruka,
učio sam ćirilicu
Karadžića Vuka.
Vita jelo ispod tvojih grana,
sačuvaj nam brata Radovana
Kaži nama, brate Radovane
dal' te vile Romanije hrane.
Nek' je nama gore Romanije,
Rašu čuva Sveti Vasilije.
Radovane, trebaju ti garde
poslaćemo četiri brigade
da ti ravna Romanija dade
U pećini gore Romanije
Raša s Ratkom rujno vino pije.
Romanijo, ostaćeš bez grana
ako izdaš brata Radovana.
Radovane, u tebe gledamo
srpsku zemlju nikome ne damo.
Radovane da te nije bilo
srpsko bi se salomilo krilo.
Vrati nam se Karadžiću Rade,
srpska vojska da ti raport dade.
Romanijo, naša majko draga,
Radovana sačuvaj od gada
Ko ne voli Radovana
ne doček'o Đurđevdana.


Izvor: Glas Javnosti

добро је што је Вук повукао целу ствар..

иако су песме кул 

U literarnom smislu "pesme" nisu nikakve.

To je nekakva kvazi-poezija, rimovana kao becarac, a otkukumavcena uz gusle od strane komunista koji su naprasno postali nacionalisti.

Medjutim, sa naucne tacke gledista, postoje pravila kako se skuplja usmena gradja. I tu je Ljubinkovic potpuno u pravu.

Opet, sa druge strane, nije nuzno da se sve sto se sakupi prezentira. To ne znaci da ja mislim da smao pesme o Karadzicu nemaju nikakvu vrednost. Moguce je da je nemaju i druge pesme, koje nemaju nikakvu politicku temu.

Cinjenica je da niko nije u stanju da stvara samo bisere umetnosti, a narocito neko ko to radi samo po nekakvom svom neskolovanom osecaju, nego je to najcesce gomila djubreta, u kojoj retko -- ali ipak ponekad -- zablista biser velike vrednosti. 

Naravno i sam Vuk Karadzic je objavio svega oko dve trecine svih pesama koje je zapisao, a i od toga objavljenog preko 60% je uglavnom nepoznato siroj javnosti, cak i ako eventulano imaju sve njegove knjige.

I, uzgred, prestanite vec jednom da govorite samo "Karadzic" ili samo "Vuk" ako mislite na bilo koga drugog (a narocito na nekakve skorasnje, jos uvek zive, individue), a ne na Vuka Karadzica, jer on (pa i on samo mozda) jedini zasluzuje da bude poznat samo po imenu ili samo po prezimenu.

Eto jednom da se skroz slozim i sa tobom...

Pesme su nikakve ali ih narod rado slusa  :pistoles: