Epitelijalno tkivo

Epitelijalno tkivo (epiteli) je vrsta životinjskih tkiva koje je najmanje diferencirano. Sastoje se od velikog broja gusto zbijenih i međusobno povezanih ćelija tako da sadrže malu količinu međućelijske supstance . Pokrivaju sve površine tela i unutrašnjih organa, sve telesne šupljine, izvodne kanale i dr.

Osnovna uloga ovog tkiva je zaštita organizma od isušivanja, mehaničkih povreda, infekcije patogenim organizmima i dr. Izgrađeni su od ćelija koje vode poreklo od sva tri klicina lista. U izgradnji epitela nikada ne učestvuju krvni sudovi pa se razmena hranljivih materija i gasova vrši posredno - preko tkiva koje se nalazi između krvnog kapilara i epitela.

U zavisnosti od funkcije koju obavljaju, epitelne ćelije mogu da budu različitog oblika pa se tako razlikuju:
pločast,
kockast,
prizmatičan,
cilindričan itd. epitel.

Određene epitelne ćelije su snabdevene trepljama na površini. Pokretima treplji se potiskuje sluz i razne čestice iznad njih. Takve ćelije grade trepljast epitel koji se nalazi u disajnim putevima, kanalu srednjeg uha, polnim odvodima čoveka.

Razlikuju se tri osnovne vrste ovog tkiva :
pokožica,
endotel i
žlezdani epitel.

Pokožica (epidermis) pokriva površinu tela. Kod beskičmenjaka je jednoslojna i pokrivena kutikulom. Pokožica kičmenjaka je višeslojna pri čemu dolazi do orožnjavanja površinskih slojeva .

Rožna materija koja ispunjava ove ćelije može da nagradi različite tvorevine:
krljušti
perje,
nokte,
dlake i dr.

Endotel oblaže unutrašnje površine telesnih duplji i krvnih sudova.

Epitelske ćelije koje stvaraju neki proizvod i procesom egzocitoze ga izbacuju u vanćelijsku sredinu nazivaju se žlezdane (sekretorne) ćelije. Žlezdane ćelije obrazuju žlezdane epitele koji zajedno sa drugim tkivima grade žlezde.

Prema tipu sekrecije razlikuju se dva osnovna tipa žlezdi:
endokrine (kod kičmenjaka su dobro razvijene tako da grade čitav sistem i
egzokrine:
pljuvačne,
znojne,
lojne,
mlečne itd.

Međutim, ima i žlezda koje imaju istovremeno obe funkcije (npr. jetra, pankreas, polne žlezde čoveka).

Žlezdane ćelije nekih kičmenjaka (npr. ribe) javljaju se kao pojedinačne i označavaju se kao peharaste žlezde.

Literatura:
Šerban, M, Nada: Pokretne i nepokretne ćelije - uvod u histologiju, Savremena administracija, Beograd, 1995.
Mariček,Magdalena; Ćurčić,B; Radović,I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1996.
Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990.

Izvor: Wikipedia