Episkop Grigorije: Umorni smo od reformi, treba nam obnova :: Religija ~ Filozofija ~ Sociologija

Episkop Grigorije: Umorni smo od reformi, treba nam obnova

Marko R. Petrović | 20. 04. 2014. - 18:47h | Foto: Fonet |
Reforma je istrošena reč, umorna baš kao što smo i mi umorni od reformi, kaže u intervjuu za „Blic” episkop zahumsko-hercegovački Grigorije.

Vladika Grigorije

- Treba nam obnova, a ne reforma. Nešto poput proleća. Ne možemo reći da je proleće reforma zime, ali možemo reći da je to obnova života. U Crkvi kao zajednici sve se pokreće od Vaskrsa i sve ide ka Vaskrsu. A Vaskrs je upravo to, obnova života, pobeda života, sam život. Ljudima i ne treba reforma, prosto im je potreban život dostojan čoveka. Čovek je stvoren da bude biće radosti i života, a ne biće tuge i smrti. Zato bih bio najsrećniji kada bismo pričali i kada bismo slušali o radosti života, kaže vladika Grigorije.

Patrijarh Irinej u Uskršnjoj poslanici poziva na jedinstvo i slogu sa SPC. Da li nam samo sloga nedostaje?

- Poziv na slogu, u suštini, uvek znači poziv na ljubav. Jer nikada sloga ne može postojati u onom smislu da se svi slažu u mišljenjima i da postoji opšti konsenzus o svakoj stvari. Jedino istinska ljubav može među ljudima stvarati jedinstvo a da se pritom ne ukidaju različitosti. Otuda i patrijarhov poziv na jednistvo i slogu: to je poziv ljudima da se ne dele, ne mrze, nego da vole jedan drugoga onakvom ljubavlju kakvom Bog voli nas. Dakle, kada dolazi iz Crkve poziv na slogu i jedinstvo, to nije poziv na puko ideološko jedinstvo, nego na jedinstvo u Hristu koji je na krstu raširio ruke i zagrlio sve, čak i one koji su ga raspinjali. Podvlačim, kao što podele ne valjaju, tako su različitosti dobre. Ukoliko bi se tražila sloga koja podrazumeva ukidanje različitosti, to bi bilo suprotno jevanđelju.

Da li je izlaz u još nečem, a ne samo u slozi?

- Naravno, ali treba uvek početi ljubavlju, jer ona sve pokreće iz mrtvila i nosi ka životu. Svako delo koje se čini mora da bude prožeto voljom za dobro. I kada ljudi zidaju zid i orezuju vinograd, i sade malinu i beru trešnju. I kad pišu roman ili pesmu, kada vode grad, državu ili Crkvu, ništa im ne vredi ako ljubavi nemaju. Čini mi se da smo u poslednjih 20-30 godina izgubili mnogo životne energije, života, zadobili mnogo rana na telima i u dušama zbog toga što naš početak, naš prvi korak često nije bio iz ljubavi. Sve ovo što govorim zvuči pomalo nestvarno, ali to je jedini put koji ima smisla. Sve drugo završava se u besmislu i propasti.

Prošle nedelje bili ste kod predsednika Tomislava Nikolića. Kako je izgledao vaš susret, s obzirom na dosta napisa o vašim kritikama predsednika?

- Odgovor na to pitanje je jasan unapred. Bez obzira na različitosti između Tomislava Nikolića i mene i bez obzira na sve te napise i na sve što događalo u tom odnosu, mislim da je važnije da pokažemo ljubav i dostojanstvo nego da naše različitosti izazivaju podele. I ono što je još bitnije, kao ljudi koji se nalaze na čelu jednog naroda i jedne crkvene oblasti, moramo biti sluge jedinstva. To je jedna od osnovnih naših službi i u tom pogledu naš je susret za mene bio radost i prevazilaženje podela i delanje na opštem jedinstvu našeg naroda i u Srbiji i izvan Srbije. Nažalost, sve ovo dobro, koje se desilo zahvaljujući posredovanju doktora Boška Đukanovića, za zle ljude nije dobro, jer za mnoge ljude različitost podrazumeva mržnju i podele. Ponavljam, različitost mora biti sačuvana, ali se podele moraju prevazilaziti. Mi smo uspostavili odnose. Nema ništa značajnije od susreta licem u lice. Svako od nas nosi svoju prošlost, rve se sa sadašnjošću, ali svako želi dobru i lepu budućnost.

Kako gledate na formiranje nove vlade u Srbiji koju nazivaju i vladom nacionalnog spasa?

- Trebalo bi da svaka vlada bude vlada nacionalnog spasa. Ali nema te vlade koja može sve da uradi sama. Trebaju nam svi ljudi koji imaju volje i pameti. Profesori univerziteta, najbolji ljudi u bilo kojoj naučnoj oblasti moraju dobiti svoj prostor, makar se oni ne sviđali vladi ili vlada njima. Jedino takva vlada može da bude vlada spasa.

Otvaramo novu bolnicu u Nevesinju

- Za mesec, dva otvorićemo velelepnu bolnicu u Nevesinju za čiju je izgradnju 1.000.000 maraka poklonio ktitor koji je pre toga napravio predivnu crkvicu u Nevesinju. A to je g. Mihajlo Labalo. Čudesna je to priča i čudesno prijateljstvo s čovekom koji se, nažalost, upokojio pre par godina. Trebalo nam je još dva miliona maraka da bolnicu završimo i da služi narodu, ali sve je stalo i zapelo. Onda sam razgovarao sa predsednikom Republike Srpske g. Miloradom Dodikom i izvrsnim lekarima poreklom iz Hercegovine i zamolio sam ih da veliko delo našeg ktitora ne propadne. Na veliku radost, i moju i mnogih u Nevesinju i Hercegovini, naša molba nije ignorisana i uskoro ćemo otvoriti bolnicu. Tome se radujem kao što sam se radovao izgradnji bilo koje crkve. Bolnicu smo gradli na najsavremeniji način, ali smo i moj pokojni prijatelj i ja bili svesni da nema dobre bolnice bez dobrih lekara. Onda sam se obratio prijatelju, uglednom hirurgu i akademiku Predragu Pešku i zamolio ga da lično rukovodi svim onim što će se ticati lekarske usluge. Pristao je uprkos mnogobrojnim obavezama. Sa trepetom očekujem da konačno dobijemo bolnicu koje se ne bi postideli nigde u svetu.
Isto iskustvo imamo i sa našim obdaništima u Trebinju za koje svake godine bude prijavljeno stotinak dece koje ne možemo da primimo, što je znak i njihovog dobrog rada. Kada bi Bog dao da budemo u mogućnosti da pomognemo i u prosveti i u osnovnim i srednjim školama. Ne samo mi kao Crkva, nego svi. Meni se uistinu učinilo da su škole i bolnice, kada su u lošem stanju, najočitiji odraz i slika našeg duhovnog stanja. Ako i kada to povratimo, onda ćemo moći da se nadamo napretku.

Izvor: Blic