Епидемија малолетних алкохоличара

Стручњаци упозоравају да деца у Србији од 11 до 13 година пију дупло више од њихових вршњака у Европској унији


Обично се почиње са пивом
(Фото ЕПА)

У Београду живи између 10.000 и 15.000 зависника од хероина, највећи број наркомана користи марихуану, екстази конзумира 1,3 одсто, хероин 1,9, а кокаин – 1,3 одсто популације, резултати су истраживања о наркотицима у Србији, које је финансирао Глобални фонд Уједињених нација и које је спроведено на узорку од 12.714 особа. По подацима из овог истраживања, чак десет одсто становништва ужива у диму канабиса, а Београд и Војводина и даље важе за епицентре епидемије наркоманије.

Ово су само неки од података које је на Форуму о дечјој и адолесцентној психијатрији, који се одржава у организацији Института за ментално здравље у Београду, изнео психијатар др Никола Вучковић са Института за психијатрију у Новом Саду. Он је том приликом подсетио да ми имамо сличне епидемиолошке податке као и земље у окружењу, али оно што нама недостаје јесу – добри програми за лечење зависника. Светска искуства, наиме, говоре да између 30 и 60 одсто зависника мора да буде под лекарским надзором, трећина мора да одржава апстиненцију уз помоћ „метадона”, четвртина треба да апстинира у ванболничком третману, а 15 одсто да се рехабилитује у комунама.

Он је подсетио и на чињеницу да у свету живи око 200 милиона зависника од психоактивних супстанци, од чега 160 милиона њих користи марихуану, а 26 милиона екстази, као и да званични подаци Уједињених нација говоре да чак 89 одсто опијума који постоји на светском тржишту наркотика стиже из Авганистана. И док статистичари Светске здравствене организације упозоравају да сваке године између 7.000 и 8.000 наркомана у Европи умре због предозирања и да три одсто смртних случајева особа млађих од 40 година „отпада” на предозирање, у нашој земљи не постоје егзактни подаци о читуљама које је „потписала” хероинска зависност.

Александар Даковић, специјални педагог и руководилац Клуба лечених алкохоличара на Институту за ментално здравље, подсетио је да су алкохол и цигарете дроге које чине „предворје” хемијске зависности и да у Србији постоји права епидемија алкохолизма.

„Истраживање Европске агенције за реконструкцију, које је спроведено на узорку од 3.000 ученика средњих школа у Србији, показало је да чак 97 одсто њих пије, а да се 77 одсто ђака тог узраста напија сваке недеље. Стручњаци Светске здравствене организације упозоравају да деца од 11 до 13 година пију дупло више од њихових вршњака у Европској унији, а искуство говори да више од 75 одсто младих који пију развије комплетну зависност од алкохола за свега седам година живота”, упозорио је Даковић.

Он је такође истакао да је трећина пацијената који се лече на Институту за ментално здравље – средњошколци, а да 70 одсто ових тинејџера долази из комплетних породица. То значи да су поремећени породични односи, а не развод родитеља – основни разлог за окретање деце алкохолу, закључио је Александар Даковић.

Izvor: Politika

Kako pobediti alkoholizam

Beograd -- Ne postoji tačna evidencija o broju alkoholičara u Srbiji, jer se 80 odsto obolelih nikada ne obrati za pomoć lekaru.

"Ja sam Dušan, ja sam alkoholičar u oporavku." Ovim rečima razgovor započinje svaki član udruženja anonimnih alkoholičara, gde je jedini uslov za članstvo želja da se ostavi piće, odnosno održi trezno stanje. A Dušan je jedan od njih dvadesetak koji za sebe nikada nije mislio da je alkoholičar.

"Poslednjih deset godina alkohol je uzeo maha i ja sam počeo da pijem sve više i više dok me to nije dovelo zaista u bezizlazne situacije. Žena me je ostavila, odvela je decu, prijatelji su me ostavili, imao sam problema na poslu, problema sa zakonom", objašnjava Dušan.

Iako se veruje da je alkoholizam neizlečiva bolest, anonimni alkoholičari, odnosno osobe koje su imale problem sa alkoholom ili ga sada imaju, kroz razmenu iskustava i nade ohrabruju se da ostvare zajednički cilj - izlečenje od alkoholizma.

Tokom lečenja alkoholičar mora da promeni svoje navike i odluči se za zdrav stil života, što nije lako. Ali, ako se iz dana u dan održava trezno stanje nagrada je velika.

"Suština čitave priče je da ko dođe u grupu sa željom da prestane da pije čini to uz pomoć ljudi koji su imali taj problem i rešili ga. A onda ostaje trezan zahvaljujući tome što pomaže novopridošlim članovima da ostave alkohol", kaže Nataša Jovanović iz Udruženja anonimnih alkoholičara.

Granica između "čašice, dve" i ranog alkoholizma je vrlo tanka, zbog čega je potrebano preventivno reagovanje. Naše okruženje često ima pogrešan pristup: dok neko "tone" u alkoholizam, sredina je preterano tolerantna, a kada se bolest ispolji i kada je bolesnik već potpuno nemoćan da sam sebi pomogne, okruženje ga odbacuje.

Tačna evidencija o broju alkoholičara u Srbiji, kao i u drugim zemljama, ne postoji, jer 80 odsto zavisnika nikada ne traži lekarsku pomoć. Proces lečenja alkoholizma je dugotrajan i zahteva mnogo strpljenja bolesnika, ali i njegovih najbližih. Ipak, prvi, najbitniji korak je da alkoholičar shvati da je bespomoćan pred pićem i da želi da ostane trezan.

Izvor: B92

"Стручњаци упозоравају да деца у Србији од 11 до 13 година пију дупло више од њихових вршњака у Европској унији..."

-A šta im drugo preostaje...

imaju vise opcija 

  i to što kažeš..Ima raznih zezalica na tržištu 

Sport majku mu! Ako ništa drugo, da za 10tak godina opet imamo na koga da se ponosimo. Da neko zameni ove zakržljale penzose (odbojka, vaterpolo, basket...)
Ljubav! Pročitajte potpis od Glviki.

da u pravu si reformatoru

 Mnooogo bre slatki ovi smajliji 
Kako ih nabaciti  ?

about topic:
mi volimo pivo i pivo voli nas

ziveli

 Uz anestetike je lakše