Od anoreksije nedeljno umre jedna devojka, a više od deset miliona osoba u SAD se bori sa ovim poremećajem u ishrani



Prođite pored bilo kojeg novinskog kioska i videćete atraktivne i veoma mršave žene na naslovnim stranicama časopisa. Te slike utiču na način na koji žene i tinejdžerke posmatraju same sebe.

- Kada vidim u časopisu mršavu devojku, pomislim da je to fantastično, poželim da i moj stomak tako izgleda. Želim da moj stomak izgleda lepše nego sada, to je jedino o čemu brinem - izjavila je časopisu „Kosmopoliten" jedna tinejdžerka.
Više od 10 miliona osoba u SAD bori se sa anoreksijom. Takođe, od anoreksije nedeljno umre jedna devojka. Taj poremećaj, koji često ima i fatalan kraj, u najvećoj meri je prisutan u zapadnim zemljama, ali su mu izloženi i ljudi u zemljama u razvoju.
Istraživači su ustanovili da 80 odsto američkih devojaka i žena nije zadovoljno izgledom tela. Istovremeno, kod mnogih se ne razvije poremećaj ishrane.
Anoreksija je psihičko oboljenje koje može da ima smrtonosne posledice. Pacijenti misle da imaju prekomernu težinu, čak i ako je nemaju. Oni se izgladnjuju i preterano vežbaju. Anoreksija može da vodi ka neuhranjenosti, osteoporozi i problemima sa srcem. Takođe, može da dovede do prerane smrti ili samoubistva.
Toni Sajber je shvatila da joj je potrebna pomoć kada se probudila iz kome u koju je upala zbog anoreksije.
- Kada dostignete određenu tačku, ne možete da se zaustavite. Izuzetno ste euforični kada pogledate skalu na vagi i vidite da vam se težina svakog jutra smanjuje - priča ona o svom iskustvu.
Nedostatak samopouzdanja i emotivni problemi su faktori rizika, ali neki stručnjaci navode da je najjači faktor rizika kulturološki pritisak koji veliča mršavost, upozorava psihijatar Džordž Grouvs.
- Jedan od prvih slučajeva s kojima sam bio suočen u praksi bila je devojka od 23 godine, visoka 175 centimetara i teška 25,8 kilograma. Ono što je bilo upadljivo jeste to što je ona, bez obzira što je izgledala kao da je došla iz koncentracionog logora, doslovno bila u stanju da se pogleda u ogledalu i pokaže gde bi još trebalo da oslabi - priseća se doktor Grouvs

Izvor: Press

 Smatra se da samo 20% žena nije opsjednuto hranom, na neki nacin. Mora se naglasiti distinkcija izmedu stepena i prirode okupiranja mislima o jelu, o tjelesnoj težini ili body-imageu. Samo uzimanje hrane je fiziološka potreba, ali poremecaj hranjenja je van okvira fiziološkog. Poremecaji hranjenja se odlikuju teškim smetnjama u prehrambenim navikama i ponašanju.

Gojaznost sama po sebi nije neophodno povezana sa psihološkim sindromom, kao i sindromom ponašanja. Samim tim, gojaznost se svrstava u poremecaj opceg zdravstvenog stanja. Ukoliko su u pojedinim slucajevima gojaznosti psihološki faktori važni u nastanku slucaja, onda se oni posmatraju u okviru faktora koji nepovoljno uticu na opce zdravstveno stanje. Ovi faktori mogu stvarati dodatne rizike toj osobi.

Dvije kategorije krajnjeg poremecaja ishrane su Anorexia nervosa i Bulimia nervosa. Osnovna karakteristika ova dva poremecaja je zapravo poremecaj u percepciji oblika vlastitog tijela i tjelesne težine. Poremecaji hranjenja nikada nisu bili jednostavni, a sami simptomi su multideterminirani i imaju mnogostruka znacenja. Oni se mogu posmatrati kao psihosomatske bolesti. U posljednjih dvadeset godina su u porastu, zastupljenije su medu djevojkama, ali broj mladica obuhvacenih ovim poremecajem povecava se svake godine.

Od 5% do 18% anoreksicnih osoba umire usljed ove bolesti. Anoreksija je tipicna bolest mladih djevojaka, dok je bulimija podjednako zastupljena i kod muškaraca i žena, a javlja se nešto kasnije. I jedan i drugi poremecaj imaju isti korijen - "željeti biti mršav", dok su psihološki ovi poremecaji razliciti.

Anoreksija pocinje kada individua postaje nezadovoljna izgledom svog tijela, tj. tjelesne sheme. Tada pocinje period mršavljenja. Prosjecna dob nastanka anoreksije je 17 godina. Pocetak bolesti je cesto udružen sa nekim od stresnih životnih dogadaja

Mnoge osobe sa anoreksijom pokazuju depresivne simptome, kao što su depresivno raspoloženje, socijalno povlacenje, razdražljivost, nesanica i umanjeni interes za spolni odnos. Ove osobe su stalno zaokupljene mislima o hrani. Ponekad se javlja zabrinutost oko jedenja na javnim mjestima, osjecaj neefikasnosti, jako izražena potreba za kontrolom vlastite okoline, nefleksibilno mišljenje, ogranicena socijalna spontanost. U velikoj mjeri je prisutna smanjena inicijativa i pomanjkanje izražavanja emocija.

Tok Anoreksije nervose je varijabilan. Nekada može doci do spontanog oporavka, bez lijecenja. Svi bolesnici cija je tjelesna težina ispod 20% od uobicajene zahtijevaju hospitalizaciju, ali oni koji imaju 30% ispod ocekivane težine moraju se smjestiti u psihijatrijsku ustanovu u periodu od dva do šest mjeseci. Naravno, veliki broj bolesnika odbija bolnicko lijecenje, posebno psihijatrijsko. Hospitalni program je kombinacija bihejvioralnog pristupa, individualne psihoterapije, porodicne edukacije i, u nekim slucajevima, medikamentozne terapije.

Kada se posmatra psihološka motivacija bulimije, onda se može zakljuciti da se i ove osobe plaše biti debele. One istovremeno uživaju u jedenju, konzumiraju enormne kolicine hrane odjednom. Ove osobe su tipicno postidene zbog problema s uzimanjem hrane i pokušavaju sakriti svoje simptome. Prejedanje se odvija u tajnosti ili onoliko tajno koliko je to moguce. Sama epizoda konzumiranja hrane se može unaprijed planirati.

Samo prejedanje je pokrenuto disforicnim raspoloženjem, stresom u interpersonalnim odnosima, jakom gladi koja je posljedica dijete. Prejedanje može privremeno smanjiti disforiju, ali veoma cesto slijedi depresivno raspoloženje ili samokritika. Osoba za vrijeme prejedanja može biti u stanju bijesa. Prisutan je gubitak kontrole. Javlja se neodgovarajuce kompenzatorno ponašanje. Ove osobe znaju da ce se udebljati ukoliko se ne oslobode hrane koju su upravo konzumirale. Kako bi kontrolisale napredovanje tjelesne težine, uzimaju laksative, diuretike ili provociraju povracanje.

Bulimicari prepoznaju postojanje problema sa hranom, ali su nesposobni jednostavno da te probleme kontrolišu. Obicno imaju impulsivno-ovisni personalitet. Bulimija je cesto udružena sa uzimanjem lijekova, depresijom ili granicnim poremecajem licnosti.

Fizicki simptomi bulimije su cesto skriveni duže vremena. Oboljeli mogu imati normalnu težinu, ali nekada debljaju ili mršave. Ukoliko samoinicijativno provociraju povracanje, kao što se to cesto dogada, njihov egofagus ce postati iritiran, pljuvacne žlijezde ce pojacano luciti. Može se izazvati dehidracija, teška oštecenja u abdomenu, posebno debelom crijevu, kada se koriste diuretici ili laksativi. Zbog disbalansa elektrolita može se javiti iznenadni srcani napad. Ove individue troše enormne kolicine novca kako bi pribavile velike kolicine hrane. Samo jedenje hrane je tajno, a nekada se unosi i do 20.000 cal.

Tretman Bulimije nervose zahtijeva kombinovane tehnike kao što je individualna psihoterapija sa kognitivno-bihejvioralnim pristupom, grupna terapija, porodicna terapija i farmakoterapija. Fluoksetin je lijek izbora.

Još slika od kojih vam se koža naježi i kosa digne na glavi...........