Kada bi se svi oni: Rusi, Amerikanci, Britanci, Francuzi, Nemci, Norvezani, Svajcarci, Italijani, Arapi, Kinezi, etc... spakovali i od*ebali od Balkana i Srbije, svima bi bilo mnogo, mnogo lakse...

Sa konačnim padom Slobe i njegove socijalističke stranke, SAD su dobile ,,reformatorsku" vladu u Beogradu po svojoj želji.

Đinđiċ se je brzo bacio na promenu zakona, pa je velika rasprodaja sada mogla da počne. Nakon dve godine u kojima su prodate hiljade preduzeċa u društvenom vlasništvu (mnoge kompanijama iz zemalja koje su učestvovale u bombardovanju Jugoslavije 1999), prošlomesečni izveštaj Svetske banke raskošno je hvalio Đinđiċevu vladu i njeno ,,uključenje međunarodnih banaka u procesu privatizacije”.

Ali Đinđiċ nije dobio naređenja da proda samo državnu imovinu. I Miloševiċ je morao da ode, za obeċanih 100 miliona dolara, čak i ako je to u suštini značilo da treba prekršiti jugoslovenski zakon kidnapujuċi ga i poslati ga u Hag mlaznjakom RAF-a na političko suđenje, koje su platile SAD. Kada čovek rasproda imovinu svoje države, njenog bivšeg predsednika i njegove glavne političke suparnike, šta još ima da se proda? Jedino sama zemlja. A januara ove godine Đinđiċ je upravo to i uradio. Uprkos protivljenju veċine njenih građana, ,,vesnik demokratije” sledio je zahteve ,,međunarodne zajednice” i posle 74 godina ime ,,Jugoslavija” nestalo je sa političke mape. Strateški cilj njene zamene nizom slabih i podeljenih protektorata najzad je ostvaren.

Ponekad se, međutim, čak i najbolji planovi izjalove. Uprkos zapadnjačkih hvalospevima, malo njih ċe u Srbiji žaliti Đinđiċa.

Možete probati da potčinite ljude sankcijama, rovarenjem i bombama. Možete, ako hoċete, da zbacite vlade koje vam nisu po volji i težiti da nametnete svoju volju ustoličavanjem Hamida Karzaija, Generala Tomija Frenksa ili Zorana Đinđiċa da deluje poput carskog konzula. Ali nemojte misliti da ċete onda moċi da primorate ponižene ljude da im odaju poštu.

narod je imao veru da se krecemo nabolje

postavio je privredu na zdrave nog