Uzroci emocionalnog prejedanja


Ponekad nije lako odoleti raznim iskušenjima i istrajati u zdravom načinu ishrane.

Donosimo vam priču žene koja nije uspela da odoli iskušenjima: jedan neprijatni razgovor sa bivšim mužem uznemirio ju je i učinio da se oseća loše. Odmah nakon razgovora, u njoj se javila želja za slatkišem. A ubrzo potom, mogla je precizno da kaže koja vrsta čokoladice joj se jede i koje gazirano piće joj se pije. Pošto se to dogodilo usred radnog dana, nije mogla odmah da ode po slatkiše, već tek posle radnog vremena. Kada je kupila čokoladice, pojela ih je brzo i odmah, u kolima. I naravno - osećala je krivicu posle svega.

Ovakvo ponašanje se često sreće. Razočarani u ljubavi, na poslu, u politici - ljudi se okreću hrani kao nekoj vrsti utehe. A ako se ovakav obrazac ponašanja često ponavlja, onda to može da dovede do gojaznosti ili drugih blažih poremećaja u ishrani.

Ovde nije reč o nekom očiglednom poremećaju poput bulimije ili anoreksije, već o prikrivenijem obliku ponašanja štetnom po zdravlje. To se dešava čak i ljudima koji uvek (možda i preterano) vode računa o ishrani. Kada izađu iz svog uobičajenog načina ishrane i časte se nečim nezdravim, na primer picom ili veoma kaloričnim kolačima - može se desiti da preteraju u jelu i izgube kontrolu.

Sve ovo nisu tako veliki problemi, ako se dese jednom ili vrlo retko. Recimo, za vreme značajnih praznika kada provodite vreme sa porodicom uz neodoljivu maminu kuhinju. Oni, međutim, mogu predstavljati i početak ozbiljnijeg poremećaja u ishrani.

Sklonost ka unošenju veće količine hrane nego što nam je potrebna, tj. sklonost ka prejedanju, čoveku je svojstvena još iz njegove najranije istorije. Praistorijski čovek nije mogao znati kada će sledeći put moći da se najede, pa se pretovarivao velikom količinom hrane, kada već ima priliku. Naravno - danas se ne može tražiti takvo opravdanje za proždrljivost.

Savremeno doba nudi iskušenja drugačije vrste. Danas nas stimulansi obasipaju sa svih strana: mirisi peciva iz pekare, pažljivo aranžirani izlozi prodavnica sa savršeno obrađenim (u fotošopu) fotografijama raznih namirnica, velike reklame na bilbordima.

Naša odluka da jedemo uzrokovana je neurohemijskom reakcijom, u hipotalamusu. Ta odluka je najčešće racionalna reakcija na osećaj gladi. Pa ipak, može se desiti da reaguju neki delovi mozga zaduženi za emocionalnu sferu. Tada treba biti oprezan, kako ne bi došlo do prekomernog konsumiranja hrane.

U praistorijsko doba, kao i danas, hrana je imala ulogu telesnog goriva. Danas nam je to gorivo potrebno da bismo se izborili sa nagomilanim poslovnim obavezama, kao što je nekad bilo potrebno u borbi protiv sabljozubog tigra. Neke stvari nikad se ne menjaju - nije savremeni čovek "izumeo" stres, već su stresne situacije oduvek postojale.

Kada imamo neka bitna poslovna dešavanja, zašto najčešće posežemo baš za čokoladicama? Zato što sve što je ispunjeno šećerom i masnoćama u mozgu pokreće oslobađanje hemikalija koje čine da se kratko osećamo dobro, poput endorfina. I to je pozitivno rešenje u borbi protiv stresa, ukoliko je konsumiranje čokoladica umereno. A ako smo skloni prejedanju, to nije rešenje, već postaje samo po sebi - novi uzrok stresa.

Kod nekih ljudi kompulzivna potreba za uzimanjem hrane postaje negativni obrazac, kome osoba ne može da se odupre. Takvo ponašanje ima izvesnih sličnosti sa potrebom za drogom kod narkomana (samo je, naravno, u ovom drugom slučaju to mnogo intenzivnije).

Emocionalno prejedanje može biti nešto što se u psihologiji naziva uslovljenim ponašanjem: kada se na određeni stimulans uvek reaguje na isti način. Kao primer navešćemo osobu koja uvek posle teškog dana na poslu olakšanje nalazi u kesici čipsa, koju mehanički kupuje.

Postoje i genetski razlozi za prejedanje: ako su vaši bliži preci bili skloni ovoj štetnoj navici, vaše šanse su dva puta veće da joj podlegnete nego osobi koja nema takvo genetsko nasleđe. Takođe - nasledna je i sklonost ka preteranoj gojaznosti. Povremeno ćete čuti od neke gojazne osobe sledeće: "Bio sam na svim mogućim dijetama i strogo poštovao sva pravila. I ništa. Ništa ne pomaže." I to je istina - kod nekih ljudi, negativni genski faktor je toliko jak da je uzaludan svaki trud da se bitnije promeni postojeće stanje. Takođe, ako je neka osoba često na različitim dijetama, što uvek drastično menja sadržaj njenog jelovnika, to može prouzrokovati pad nivoa serotonina (neurotransmitera za dobro raspoloženje), kao kod osoba obolelih od anoreksije ili nekih teških bolesti.

Niko ne prekrši dijetu konsumirajući šargarepu ili brokoli. Uvek se posegne za nekvalitetnom i kaloričnom hranom poput pice, čipsa ili koka-kole. Za to postoji psihološki razlog: nezdrava hrana je zabranjeno voće.

Prepoznajte prejedanje na vreme, da ne bi preraslo u nešto štetnije. Jedete da biste živeli, a ne obrnuto!

Izvor: Krstarica