Hamburger ili zdrava salata za ručak? Odlazak na planinu ili na more? Petar ili Ivan? Marija ili Jelena? Retko kada u životu možemo da imamo sve, sem ako nismo rođeni pod srećnom zvezdom ili zlatnom zvečkom…. Većina nas primorana je da donosi ovakve I slične odluke svaki dan. Bilo da su u pitanju male ili velike životne odluke, kako izabrati pravu i, da li opet, na samom kraju, možemo biti sigurni da smo odlučili ispravno?



Ekonomisti retko kada imaju ovakve probleme: kada ste beskrajno racionalna osoba, vrlo lako možete identifikovati pravo rešenje i put kojim treba poći. Međutim, u životu su stvari retko kada toliko crno-bele da je odgovor više nego očigledan, barem kada je u pitanju većina ljudi čiji život nije zasnovan isključivo na postulatima na kojima počiva ekonomija, već njima takođe upravljaju i emocije.

Kada donosimo ovakve odluke mi nesvesno pokrećemo i simulaciju u našem mozgu koja ima za zadatak da nam predoči kako će se naš izbor u budućnosti odraziti na život koji živimo. Ako u restoranu u naručite pljeskavicu, mozak istog trenutka pokušava da nam predoči kakav će njen ukus biti ne bi li opravdao naš izbor.

Psiholog Den Gilbert sa Harvarda smatra da naše mentalne simulacije onoga što nas čeka u budućnosti i nisu tako dobre, ili, ne barem onoliko koliko bi mi želeli. Većina ljudi misli da će im sedmica na lotou učiniti život boljim i srećnijim nego recimo nesreća koja će ih prikovati za krevet – u ovakvim trenucima vaša mašta vrlo lako može da vas izda.

„Iako je ovakvo viđenje stvari karakteristično za skoro svakog pojedinca na planeti, ono nije u potpunosti tačno. Mi imamo podatke koji govore da paraplegičari zapravo nisu ništa manje srećniji od osoba koje su dobile veliki novac na lotou“, izjavio je Gilbert.

on nije jedina osoba koja ovako misli, joše jedan od stručnjaka koji se bavi ovim pitanjem, Šina Ijengar, smatra da je za ljude vrlo važno da obogate svoju maštu kada su prinuđeni da donose vrlo važne odluke.

„Najvažnije je da pratite svoj instinkt, ali u tom celom procesu nemojte gubiti perspektivu. Zamislite da razmišljate o preseljenju iz zagađenog grada na selo. Prvo zapišite sve dobre i loše strane koje mogu pratiti takvu odluku (bićete zapanjeni brzinom i lakoćom sa kojom ćete sastaviti takav spisak), a zatim porazgovarajte sa osobama koje su već donele takvu odluku. Nikako nemojte pitati farmera koji je ceo svoj život proveo na selu da li je selo bolji izbor pošto nikada nećete dobiti odgovor lišen subjektivnog osećaja. Umesto toga, pitajte ga kako provodi svoje vreme na farmi i da li postoje prednosti života u gradu u odnosu na selo", tvrdi Ijengar.

Nakon ovoga vaša mentalna projekcija potencijalne budućnosti biće mnogo trezvenija i realističnija.

I na samom kraju, nikada nemojte očajavati zbog donete odluke. Ljudi su veoma dobri u stvaranju takozvane „sintetičke sreće“. Naš imuni sistem vrlo lako će se u većini situacija postarati da nam ono što imamo bude i jedino što nam treba sve dok ne odvajamo isuviše vremena za donošenje odluke - Marija ili Jelena, Petar ili Ivan....bacite novčić i neosvrćite se.

Izvor: B92

Problem sa donošenjem je taj što iako se u datom momentu ista učini pravom, logičnom i jedinom mogućom, ona se ponekad, čak i kroz vrlo kratko vreme pokaže posve pogrešnom.


To saznanje ili iskustvo neke ljudi vodi ka neodlučnosti i nemogućnosti donošenja odluka, a druge prepuštanju da se stvari dese same od sebe, tj. da ih neko drugi (okolnosti, viša sila itd.) donese umesto njih samih jer mnogo je lakše za sopstvene pogrešne procene kriviti druge ljude, nepravdu, život...sve osim sebe.