Neretko se savetuje da, kad pokušavate nešto da postignete, recimo, da redovno vežbate, udružite snage s nekim, pa da to radite zajedno i podstičete jedno drugo ili jedna drugu. Ta ideja može da bude dobra ukoliko odaberete pravu osobu; inače, od nje bi moglo da bude više štete nego koristi.

Na šta mislimo? Recimo da ste rešile da se dovedete u formu, i da imate prijateljicu koja bi htela to isto. I, vas dve se dogovorite da tri puta nedeljno zajedno trčite. Lakše ćete podneti napore ako ste zajedno, možete jedna drugu da hrabrite, poredite rezultate, pomažete jedna drugoj, naporno trčanje (ako niste navikle, u početku će vam svakako biti jako naporno) proći će brže kad ste u društvu dobre prijateljice, možete i zajedno da se smejete od muke kad vam postane baš teško. Vremenom, videćete kako obe napredujete, čestitaćete jedna drugoj na uspehu, to će vas obe ohrabriti da nastavite. Plus, tu je i osećaj odgovornosti; same biste možda lako odustale, ali bi mogla da vas bude sramota da tako izneverite prijateljicu, i to bi moglo da vas podstakne da istrajete. I sve je to super.

Međutim, postoji i manje lepa varijanta, a to je da tako počnete zajedno da trčite, i onda ona odustane (ne govorimo ovde o varijanti kad neko odustane zbog ozbiljnih problema, kao što je teža bolest, bolest u porodici i slično). Vi pokušate da nastavite i bez nje, ali teško vam je, potreban vam je dodatni podsticaj, a njega više nema, i onda odustanete i vi. Tako od vašeg plana i želje ne bude ništa.

Da ne bude zabune, ne kažemo da je vaša prijateljica kriva što ste vi odustale; ona odgovara za svoje postupke, a vi za svoje. Ali, može da bude teže nastaviti ako ste krenule zajedno, već imate naviku da trčite zajedno, napravile ste ceo mali ritual od toga pošto ima i nešto druženja nakon trčanja, i onda nje odjednom nema u celoj stvari. Svakako da ćete u takvoj situaciji dobiti osećaj da nešto tu nije onako kako bi trebalo da bude, i to može delimično da vas demotiviše.

Dakle, da li pokušavati da nešto postignete u društvu ili solo? Zavisi od toga kakva ste vi osoba i kakva je osoba s kojom želite da "udružite snage". Ako imate običaj da baš zavisite od onog što rade drugi, bolje bi bilo da pokušate same, jer bi vas odustajanje druge strane obeshrabrilo. Isto tako, ako jednostavno više volite da stvari obavite same, da ni od koga ne zavisite niti da se mislite hoće li se neko pojaviti ili neće, i tada je bolje da se u poduhvat upustite same. Ali, ako više volite da stvari radite u društvu, ako vas to dodatno ohrabruje i motiviše, i ako ili možete da nađete dovoljno odgovornu osobu da ne prekine čim joj dosadi ili čim oseti prvi napor, ili ste u stanju da nastavite čak i kad svi oko vas posustanu i odustanu (i to može da bude neka vrsta motivacije, da uspete tamo gde su drugi odustali), onda bi moglo da vam pomogne da pokušate u društvu.

I jedna i druga varijanta imaju svoje prednosti i mane - na vama je da odaberete šta vam više odgovara.



Izvor: Krstarica

Bez društva nema ništa! Sve je lepše! Naravno i samoća ima svojih energetskih prednosti pa valja ponekad kad vi dođe da posedite neko vreme u nekom svom samotnom okruženju.

Pre sam izbegavala ljude koji me koce i vracaju unazad tj one koji ne mogu da isprate moj tempo,a sada imam mnogo vise strpljenja(istreniranog) i drago mi je kada mogu nekome pomoci u necemu,ne bas uvek ali se trudim .