Tito-pozitivna ili negativna ličnost? :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Umro je drug Tito. Ova je vest, tog 4. maja 1980. godine, pokvasila obraze milionima Jugoslovena, zaustavila derbi Hajduk - Zvezda, paralisala saobraćaj od Vardara do Triglava, rastužila sve koji su verovali u bratstvo u jedinstvo.
Pre trideset godina, u 15.05 u Kliničkom centru u Ljubljani, umro je čovek čije su se titule teško mogle i pobrojati. Bio je predsednik SFRJ, predsednik Saveza komunista, vrhovni komandant oružanih snaga, maršal Jugoslavije... Bio je bravar koji je mačevao, vojnik koji je sjajno plesao, istovremeno zaštitnik siromašnih i najskuplji vladar, staljinista, pa antistaljinista, „samoupravljač“ i federalista, dreser, boem, majstor bez obrazovanja, ali sa kraljevskim manirima...
U utorak će, na Titov grob u Kući cveća, gde je sahranjen bez komunističkog obeležja, vence polagati njegovi saborci iz svih krajeva bivše Jugoslavije.
- Sahrana pre trideset godina pokazala je da je Tito imao najveći ugled u svetu - kaže Josip (Joška) Broz, Titov 63-godišnji unuk. - Nikada više u istoriji neće biti takvih sahrana na kojima će biti toliko predsednika država, toliko delegacija i svih onih koji su odlučivali o svetu.

Brozova sahrana bila je i zvanično najposećnija koju je imao neki državnik u prošlom veku. Do Kuće cveća ispratili su ga milioni radnika, učenika, partijskih kolega, članovi čak 209 delegacija iz 127 država, 31 predsednik države, 22 premijera, četiri kralja, šest prinčeva i 11 predsednika nacionalnih parlamenata.
I dok će istorija tek izgraditi svoj sud, nesumnjivo je da je Josip Broz bio jedna od najkontroverznijih ličnosti svog vremena i svakako najvećih fenomena 20. veka. U tome su saglasni i sociolozi i hroničari.
Trideset godina kasnije Jugoslavija je živa samo kao nostalgični naziv ponekog hotela i kafane. Petokraka je sinonim za modnu kolekciju, Komunistička partija nema ni 10.000 članova... U udžbenicima se Titova zaostavština pominje više kao „loša diktatura“, a generacije koje su se besplatno školovale i jurcale po crvenu knjižicu danas „peru ruke“ i stidljivo se sećaju svoje, onomad goleme, ljubavi.
A Tita danas više slave oni koji se nisu ni rodili u godini kada ga je sahranila njegova Jugoslavija. Objava Titove smrti, koju je pre tačno 30 godina pročitao Miodrag Zdravković, u trajanju od svega 46 sekundi, na „Jutjubu“ je do sada odgledana više od 660.000 puta. Na najvećem internet pretraživaču „Guglu“ smrt Josipa Broza pominje se kroz čak 770.000 linkova, a na samo jednom Brozovom „profilu“, koji su okačili njegovi obožavaoci na „Fejsbuku“, našlo se 35.000 ljudi. Većina ih nema ni 30 godina.
I Kuća cveća je poslednjih godina sve posećenija turistička tačka. Od Brozove smrti do danas je kroz nju prodefilovalo preko 20 miliona ljudi, iznosi Momo Cvijović, kustos Muzeja istorije Jugoslavije, u okviru koga se nalazi i Kuća cveća.
- Nakon Titove smrti u Muzej je dnevno dolazilo između 10.000 i 15.000 posetilaca, obilazili su muzej, ali su uglavnom dolazili zbog Titovog groba.
Devedesetih posete kompleksu „dramatično padaju“, da bi u poslednjoj deceniji posetioci počeli polako da se vraćaju, kazao je Cvijović.
U 2009. godini prvi put su uvedene karte za ulazak u Kuću cveća pa se tako sa sigurnošću zna da je prošle godine 73.000 posetilaca videlo mesto gde je sahranjen „najveći sin naroda i narodnosti Jugoslavije“.
Nostalgiju primećuju i inostrani mediji. Britanski „Indipendent“ piše da zbog ratova iz vremena 90-ih godina, koji su doveli do cepanja bivše zajedničke domovine i bolnog prelaska na tržišnu ekonomiju, o vremenu vladavine komunističkog lidera Tita ljudi, naročito stariji, govore sa nostalgijom kao o najboljem periodu svoje istorije.
- Normalno je da ljudi budu nostalgični. To je bilo vreme kada su se ljudi osećali bezbedno i sugurno. Otac koji je radio mogao je da izdržava celu porodicu, a školovanje i zdravstvena zaštita su bili besplatni za sve. Jugoslavija je uživala ugled u čitavom svetu - kazao je Joška Broz agenciji Beta.
I bez ozbira koliko se narod već decenijama delio na „za i protiv“ lika i dela kontroverznog maršala, nikada mu neće oprostiti „drskost“ kojom je verovao u večnost.
- Tito je verovao u svoju besmrtnost i tako načinio najveću grešku - smatra i kulturolog Ratko Božović. - Zato nije naučio političku elitu kako se vlada.

NESTALE ULICE I TRGOVI
JOŠKA Broz negoduje zbog načina na koji Srbija tretira zaostavštinu njegovog dede. Posebno mu smeta što su promenjeni nazivi ulica i trgova, dok su u svim zemljama sveta ostale Titove ulice i biste.
- Samo ih mi ovde sklanjamo, ali ne dam da diraju Kuću cveća. Protiv sam toga da se bilo koji istorijski spomenik ruši - kaže Joška Broz.
I novinari BBC primećuju da je legenda o Titu izbledela brže nego što je to bilo slučaj sa bilo kojom istorijskom ličnošću takvog kalibra našeg doba.
KULTURA ZABORAVA
U SRPSKOM narodu dominantna je „kultura zaborava“ i građani su brzo posle smrti Josipa Broza Tita zaboravili kult ličnosti i harizmu koju je imao, kaže sociolog kulture Ratko Božović.
- Sećanje na Tita, razumevanje šta je on predstavljao za SFRJ i njene građane, ne može se povratiti - kazao je Božović, i objasnio da bi bilo bolje edukovati mlade nego ih vaspitavati u znaku negacije i poništavanja događaja.
Prema njegovim rečima, Titova zaostavština je brzo bila u velikom problemu, jer oni koji su posle njegove smrti došli na vlast, nisu bili na „nivou rukovođenja i donošenja odluka“.
- Ponižavanje njega i njegovog groba je velika sramota, koja se nikada ne bi desila u drugom civilizovanom društvu, koje drži do onih koji su vodili zemlju na nesavršen, ali relevantan način.

* * * * *

DANI TUGE
Odlazak Josipa Broza Tita sa životne pozornice nagovešten je još prilikom dočeka Nove 1980. godine u Karađorđevu, kada je jugoslovenski predsednik priredio slavlje, na kojem su, osim članova porodice, bili i njegovi najbliži saradnici. Tito je, posle zdravice Vladimira Bakarića, između ostalog, odgovorio:
- Nadam se da ćemo i sledeću Novu godinu dočekati zajedno...
Samo nedelju dana kasnije, svet je obišla vest: „Lekarski konzilijum izvršio je danas na Brdu kod Kranja konsultaciju sa profesorom dr Majklom Debejkijem (SAD) i prof. dr Maratom Knjazejevim (SSSR) o zdravstvenom stanju i daljem lečenju predsednika Republike Josipa Broza Tita...“
Dok su građani Jugoslavije šapatom komentarisali razloge dolaska dvojice najvećih svetskih medicinskih stručnjaka u Ljubljanu, Titovo stanje se pogoršalo. Tanjug je 12. januara emitovao pod oznakom hitno informaciju, koju su objavile sve svetske agencije.
„Stanje oboljenja predsednika Josipa Broza Tita nije se poboljšalo i pored preduzimanja intenzivnih mera lečenja. U takvoj situaciji konzilijum lekara predložio je preduzimanje, u najskorije vreme, hirurškog zahvata na krvnim sudovima leve noge.“
Leva noga mu je amputirana 21. januara. Nekoliko dana kasnije posetili su ga sinovi Žarko i Miša.
Prvog dana marta došlo je do naglog pogoršanja. Srce je počelo naglo da mu slabi.
U nedelju 4. maja prekinut je televizijski i radio program, a građanima SFRJ se obratilo Predsedništvo SFRJ i Centralni komitet partije saopštenjem koje je počelo rečenicom „Umro je drug Tito...“
Proglas je završen rečenicama: „Bilo je časno boriti se i živeti s Titom. Današnje i buduće generacije, duboko zahvalne drugu Titu, nastaviće njegovo neumrlo delo.“
U Egiptu je odmah objavljen ukaz o sedmodnevnoj žalosti, u Alžiru je minutom ćutanja prekinuto zasedanje Centralnog komiteta FLM, nad britanskim Parlamentom zastava je spuštena na pola koplja.
A u Jugoslaviji neopisiva tuga. Ljudi su, u suzama, oivičili trasu „Plavog voza“, kojim su prevoženi Titovi posmrtni ostaci. Od ponedeljka 5. maja u osam sati uveče do četvrtka 8. maja ujutro, u zgradu Savezne skupštine u Beogradu, gde je bio izložen kovčeg, slile su se desetine hiljada građana iz svih krajeva zemlje.
Ranog popodneva 8. maja iz hotela „Interkontinental“ krenula je kolona crnih limuzina. Svetski vrh počeo je da se okuplja na platou ispred Skupštine. Bilo je oko 700 članova inostranih delegacija.
Bila je to sahrana kakvu do tada Jugoslavija, ali ni svet, nisu videli.