Zvanicne informacije su veoma sture. Poginula su trojica radnika a eksplozija se dogodila u postrojenju za proizvodnju visokobrizantnih eksploziva. Receno je da je postrojenje pocelo sa radom prosle godine nakon obnove koja je trajala nekoliko godina. Fabrika je bila bombardovana u tri navrata 1999. od strane NATO avijacije.

Neki tamo pukovnik ili sta vec u Ministarstvu odbrane je na dnevniku RTS-a izjavio da je "steta totalna" i da je ukopana zgrada bila cetvorospratna. Oko zgrade se nalazi visoki nasip cija uloga je da lokalizuje eventualnu eksploziju. Radnici su u postrojenje ulazili kroz podzemni tunel.


Ono sto je zanimljivo jeste koliko je to postrojenje u sustini malih dimenzija, svega petnaest sa petnaest metara podne povrsine po spratu (sto se vidi na prilozenim slikama).


Malo je poznato da su nasi eksplozivi vrhunskog kvaliteta. Srbija je bila peta zemlja u svetu koja je osvojila proizvodnju Oktogena - najjaceg vojnog eksploziva koji se upotrebljava u kumulativnim bojevim glavama protivtenkovskih raketa i mina. Ovo je bilo pre 25 godina i sigurno je da danas vise zemalja poseduje tehnologiju proizvodnje ovog eksploziva ali je taj krug i dalje jako ogranicen. Cena ovog eksploziva je veoma velika i po jednom kilogramu dostize 1000 evra. Otuda ne cudi sto su nasi obnovili ovo postrojenje jer je eksploziv proizvod koji uvek ima kupca.

Svojevremeno smo Sjedinjenim Americkim Drzavama, preko Svajcarske prodali tehnologiju proizvodnje Heksogena (npr upotrebljava se u plasticnom eksplozivu C-4) i oni su izgradili fabriku na Floridi skroz prema nasoj tehnologiji. Takodje te iste Sjedinjene Americke Drzave su svojim kompanijama zabranile prodaju tehnologije proizvodnje Oktogena i Heksogena stranim drzavama i dozvoljavaju izvoz samo gotovog proizvoda.


Imajuci sve ovo u vidu jasno je zasto je NATO 1999. sravnio "Prvu Iskru" sa zemljom, a ova eksplozija je, po mom misljenju, gotovo sigurno rezultat sabotaze, mada ne iskljucujem mogucnost da su nasi zbog ogranicenih finansijskih sredstava  stedeli i tamo gde nije trebalo stedeti, mada opet eksplozije u ovakvim postrojenjiam nisu retka pojava.

Voleo bih da cujem vase misljenje o ovome.

Koliko ja znam eksploziviKrusevcu a nisam siguran ali i u Valjevu ima nesto tako... doduse u valjevu za raketna punjenja 

a, postoji i tema u crnoj hronici... 

u valjevu se proizvode rakete za visecevne raketne bacace i protivgradne rakete ali ne i raketno gorivo... ono se proizvodi u lucanima

NIN 2374, 28. Jun 1996.

"Mora se nesto uraditi. Ovo je rasulo i propast. Poginuce jos neko. Ova nemastina utice na ljude"

Samo sto se zavrsila pauza za dorucak u "Prvoj iskri - namenska proizvodnja DD"(21. juna) doslo je do strahovite eksplozije u jednom od pogona za proizvodnju eksploziva. Zivot su izgubila dva radnika - Nedjo Spinja (42) i Dragan Lukovic (30), a javnost se poprilicno uznemirila jer se fabrika namenske proizvodnje nalazi tik uz svog "velikog brata", fabriku bazne hemije istoimenog naziva i deset puta vecu. Ocevidaca, navodno, nije bilo, a u javnosti su pocele da kolaju razlicite price o uzroku eksplozije.

Jedna od prvih koja se pojavila govori da su dva iskusna radnika poginula prilikom ciscenja ogromnog kazana koji se koristi za pravljenje eksplozivnih smesa - usled slucajnog aktiviranja 20 kilograma zaostalog TNT eksploziva od prethodne proizvodnje.

Ovu verziju dogadjaja u fabrici demantuju, ali ne zele da se upustaju u dataljnija objasnjenja dok nekoliko komisija (vojna, policijska, fabricka...), odmah formiranih, zvanicno ne utvrdi uzrok tragedije. Vojin Mirkovic, tehnicki direktor Namenske proizvodnje Prve iskre - Baric, jedino saopstava da u momentu eksplozije nije bilo proizvodnje i da je obavljana priprema za novi ciklus. "Proizvodnja je prethodnih dana okoncana i eksploziv je pripreman za isporuku. Nije tu bilo nikakve velike kolicine eksploziva, vec se, verovatno, radi o malim kolicinama heksogena u tragovima, zaostalim iz prethodnog proizvodnog procesa. Obicaj je da se prilikom pranja te kolicine eliminisu. Iz posude, ili nuca - kako je mi zovemo, izvadi se sav eksploziv a onda se pristupa pranju. Dva radnika, Slavisa Popovic i Miroslav Vasic, izneli su eksploziv, a Spinja i Lukovic su ugurali treci nuc na pranje, posto su prethodno vec oprali dve posude. Radi se o vrednim i savesnim KV hemicarima, sa dugogodisnjim iskustvom na ovim poslovima. U trenutku nesrece u objektu su bili samo njih dvojica, tako da ne znamo sta se konkretno dogodilo."

Lek za srce

U javnosti se pojavio jos jedan oprecan podatak, bar kada je vrsta eksploziva u pitanju. Po toj verziji radi se o PETN (pentrit) eksplozivu koji se koristi za proizvodnju detonirajucih stapina, ali i u farmaceutskoj industriji. Poznati lek za srce "lentonitrat" je zapravo cist PETN. Sumnja se, mada se nikada nece moci tacno utvrditi, da su nastradali radnici ispustili nuc, ili da je na njega pala prirubnica, ili neki drugi metalni deo opreme iz objekta. A detonaciju mogu da izazovu udar, trenje, struja...

Jedan od dvojice nepovredjenih radnika, Slavisa Popovic, o samoj nesreci nije zeleo nista da nam kaze, ne navodeci razloge za to. Doduse, i sam je prilicno potresen jer je samo slucajem izbegao nesrecu a poginuli su mu najbolji prijatelji. Do drugog nepovredjenog, Miroslava Vasica, nismo uspeli da dodjemo. Jedan od radnika koji je u to vreme radio u pogonu nije zeleo da se predstavi. Samo je rekao :"Takav je to posao. Uvek moze da se dogodi eksplozija gde se ne nadate i kada to najmanje ocekujete." Verovatno je mislio i na slucaj od pre sedam, osam godina kada su poginula tri radnika. Naime, i tada je na nekim metalnim cevima bilo tragova osetljivog eksploziva. Kada je jedan od radnika pokusao da cev isece brusilicom doslo je do eksplozije.

Ubistveni srah

"U ovoj eksploziji se radi o RDH - heksogen eksplozivu", tvrdi NIN-ov anonimni izvor, strucnjak detaljno upucen u proces proizvodnje u ovoj fabrici. "To je beo, kristalni prah i spada u red razornih eksploziva koji se koriste za punjenje eksplozivnih sredstava. Proces proizvodnje se obavlja u specijalnom prostoru, ukopanom i obezbedjenom betonskim bedemima. Unutra su hodnici, slicni lavirintu, kako bi se u slucaju eksplozije smanjio efekat udarnog dejstva i talas neutralisao. Cak je i pod specijalan, elektroprovodni, da bi se neutralisao elektrostaticki elektricitet koji bi mogao inicirati eksploziju."

Po njegovim recima, opasnost od eksplozije uvek postoji jer je svaka kolicina heksogena sklona eksploziji. Dovoljni su i najmanji tragovi. "Desava se da na nekom srafu bude trag eksploziva. Prilikom zavrtanja sraf se aktivira i bukvalno se ponasa kao projektil", kaze ovaj izvor. Zbog takve osetljivosti proizvodnje, neophodne su stalne kontrole i revizije, a cim se posumnja zaustavlja se ceo proces proizvodnje. Postoje obimne radne knjige u kojima je detaljno predvidjena celokupna procedura rada i ponasanja u objektu. Radnik nista ne bi smeo da uradi na svoju ruku, bez prethodnog uputstva poslovodje.

Pogon u kome se proizvodi heksogen vrlo je osetljiv. Od njega je osetljiviji samo pogon u kome se proizvode oktogenski eksplozivi. Tehnologija proizvodnje je nasa, samostalno razvijena, po visokim standardima, kako kaze ovaj strucnjak, a prodata je i Iraku. Sama posuda, odnosno nuc, u kojoj se priprema eksploziv, napravljena je od nerdjajuceg celika zbog komponenata koje su veoma agresivne (kao sto je azotna kiselina). Jednostavnog je levkastog oblika, visine 1,5 i sirine jedan metar. Kada se cisti, veci deo se skine i iznese u dzakovima, a ostatak se ispira vodom. "Uvek postoji mogucnost da se eksploziv u malim kolicinama uhvati na nekom delu suda, recimo, prirubnici. Moguce je da se nije dovoljno pazljivo rukovalo. Da je nuc udario u zid ili malo ispusten. Udarac mora da bude direktno na delu gde je eksploziv da bi mogao da se aktivira."

Pusta nemastina

Da bas sve nije bilo po propisu mogu da posluze i pravci o poslovanju fabrike. Nekada je ona radila kontinuirano u smenama (u cetiri brigade). Sada je finansijska kriza. Kupaca nema dovoljno pa se proizvodnja obavlja sporadicno, po potrebi. I remonti su, verovatno, redji i ne tako detaljni kao sto bi trebalo da budu.

Zdravko Spinja, mladji brat Nedja Spinje ne veruje da je najnoviju eksploziju prouzrokovala nepaznja njegovog brata i mladjeg Lukovica: "Ova tragedija nije prouzrokovana time. Neki drugi ili treci faktor je u pitanju. Mislim da se radi o jakoj eksploziji jer sam cuo da je tamo neki poklopac, tezine 150 kilograma, leteo preko 25 metara. Sve je bilo pokidano a delovi celika su leteli na sve strane kao meci, sa puno rikoseta. Moj brat i njegov kolega su doneti u zatvorenim i zalivenim sanducima, bez ikakvog staklenog proreza. Mi i ne znamo sta je unutra. Nisam uopste imao priliku da vidim ostatke svog brata. Posle same tragedije, mestu nesrece se nije moglo prici od policije. To je mogao da vidi samo onaj ko je tamo radio u tom momentu. Mora se nesto uraditi. Ovo je rasulo i propast. Poginuce jos neko. Ova nemastina utice na ljude. Kad je covek ekonomski nejak, vise je ugrozen. Sve se svodi na novac. Ja ne verujem da cemo ikada saznati sta se stvarno dogodilo. Bojim se da ne bude isto kao i u 'Grmecu', gde se o uzrocima eksplozije ni posle godinu dana nista ne zna."

Nedju Spinji kao da je bilo sudjeno da ovako skonca. Na istom radnom mestu je, pred Novu godinu, bio tesko povredjen, odnosno, ispecen kiselinom koja se koristi u proizvodnji eksploziva. Pred ovu nesrecu nije zeleo da produzava bolovanje, iako je mogao. "Ubijala ga je samoca, nemastina i besparica" , kaze njegov brat.

Odgovor na sve nepoznanice vezane za ovaj slucaj trebalo bi da daju silne komisije, formirane ovim povodom. Nas strucni izvor kaze da im je za to dovoljno cetiri do pet dana, ne vise. Za sada, zvanicnog izvestaja jos nema.

Hoce li ga uopste biti?

# SLOBODAN IKONIC

sta cemo

slika prve iskre baric iz 70'tih godina... slikana iz americkog satelita, fotografija objavljena za vreme NATO bombardovanja... na slici se vidi da nedostaje pogon bazne hemije na zapadu sto je izgradjeno tek u 80'tim, i da nedostaje pogon koji je nedavno eksplodirao,  u to vreme jos nije bio izgradjen.. na slici se vidi ogromna rupa koja ocigledno tu stoji sa razlogom (70x50m).. i ta rupa jos uvek stoji... da li neko zna cemu sluzi?

zaista ne ali in serbia who knows

mozda za sletanje vanzemaljskih aviona ? 
mozda da zavara tajne posmatrace da postrojeje ne radi

ne bih rekao