Vigor Majić: Sve koči državni aparat

Miljana Leskovac    | 20. 10. 2013. - 19:16h | Foto: Mladen Janković    | Komentara: 4
Uvek sam bio optimista. Mislim da jedino neko istinski glup može ignorisati činjenicu da je Petnica pozitivan srpski brend, da je prepoznata u svetu i da nekoliko desetina hiljada mladih zna da je to što se u Petnici radi dobro, kaže za „Blic” Vigor Majić, direktor Petnice, koja je zbog nedostatka novca paralisana.


Majić: Samo neko glup može ignorisati Petnicu kao srpski brend

Petnica, poznata kao naš najveći rasadnik genijalaca, već godinama je državi poslednja rupa na svirali. U nju se ulaže sporadično i nedovoljno. Nažalost, ona u tome nije usamljen slučaj. Naši naučnici nemaju osnovna sredstva za rad, škole nemaju opremljene laboratorije, fakulteti kubure sa grejanjem i strujom, a političari neprekidno ponavljaju ista obećanja, ostavljajući naš obrazovni sistem teško bolesnim.

- Naš obrazovni sistem pati od mnogo čega. Poslednjih blizu 25 godina je zapostavljen i drastično osiromašen. Škole su nekada bile važne i cenjene ustanove, a danas su postale puko sredstvo partijskih manipulacija. No, najvažnije je da od kada postoji školstvo u Srbiji nikada nismo sproveli nijednu ozbiljnu i celovitu reformu koja zadire u samu organizaciju i metode nastave. Škole nam funkcionišu po modelu iz XVII veka - krut raspored klupa, gledanje u potiljak, svaki učenik je zakucan u svoj razred, odeljenje, smer, strogo je propisan nastavni program, udžbenici. Na sve to još je nagomilana ogromna, uglavnom potpuno nepotrebna, administracija. Dakle, naš sistem je bolesno anahroničan i to ga čini neefikasnim i neatraktivnim.

Da li je u Srbiji škola potrošnja ili ulaganje?

- Šta god pričali, većina domaćih političara od početka devedesetih godina duboko i iskreno veruje da je obrazovanje nametnuta obaveza i potrošnja. To najviše govori o njihovom ličnom odnosu prema obrazovanju, da ne komentarišem dalje. Možda zvuči kao lamentiranje, ali pogledajte kako izgledaju škole koje su se u Srbiji gradile pre sto godina - to su velelepni objekti sa skulpturama, monumentalnim holovima i stepeništima, kompletno opremljenim kabinetima. Na njima se nije štedelo i postojalo je široko rasprostranjeno uverenje da je to ključ razvoja zemlje. Danas je veoma teško nekog u biti lošeg đaka koji ima moć i vlast ubediti da je škola važna.

Da li su vas zbog stavova obrazovne vlasti kritikovale?

- Često.

Dobili ste prošle godine Sretenjski orden. Da li biste ga menjali za stabilno finansiranje Petnice?

- Mi taj orden nismo tražili i, kada smo čuli da smo predloženi, tražili smo da se to odloži i da se prvo reši minimalno stabilno finansiranje. Taj orden je glupost u najčistijem obliku, jer nije posledica uspostavljenog sistema vrednosti. Nama stoji u sefu u banci i na kraj pameti nam nije da se njime hvalimo. Ja sam, štaviše, prilično ponosan što Petnica nije dobila nijednu drugu izvikanu ali definitivno ispolitizovanu državnu ili javnu nagradu. Mi još uvek štrčimo u ovom sistemu, ali verujemo da je to dobro.

Da li promena ministra obrazovanja menja nešto?

- To ćemo tek videti. Prethodni ministar je naočigled javnosti otišao kao nesposoban i neodgovoran, delom i zato što je oko sebe okupio osobe sumnjivih kvaliteta i sposobnosti. Možda će to biti poruka raznim drugim ministrima, ne samo u prosveti, da je to vrlo ozbiljan i odgovoran posao, a ne nagrada ili počasna titula za iskazanu partijsku ili ne znam kakvu već lojalnost.

Izbori stalno vise u vazduhu, političari mnogo pričaju a malo rade. Gde vidite zemlju za pet godina?

- Vidim je još više uvučenu u Evropu gde, inače fizički, a delom i kulturno pripada. No, ne bih se složio sa generalizacijom da političari malo rade. Ima ih koji zapinju i trude se da nešto korisno i urade. Mnogo je važnije, a često zapostavljeno pitanje koliko je državni administrativni aparat stvarno zainteresovan za promene i koliko je spreman da tome doprinese. Lično mislim da se tu nalazi najveća kočnica za razvoj zemlje. Imamo ogroman, spor, nemotivisan i, dobrim delom nestručan i nesposoban aparat gde je najveći broj zaposlenih u poslednjih dvadesetak godina došao preko veza zato što jednostavno nisu bili sposobni da sami sebi stvore ili nađu posao. Oni žive u stalnom strahu da neko ne otkrije kolika su smetnja, pa zato se aktivno trude da sve procese uspore i iskomplikuju.

Izvor: Blic

Sta reci - covek je skroz u pravu!

Naravno da je u pravu, ali ko u ovoj zemlji slusa strucne i obrazovane ljude (uskoro ih necemo ni imati). Danas je vazno da si clan partije i da imas neki papir (diplomu), bez obzira kako i gde si je stekao. U firmi u kojoj radim dugo godina (firma je u restrukturiranju) na rukovodeca mesta se dovode nestrucni ljudi clanovi partija, portiri sa kupljenim diplomama instant fakulteta postaju sefovi, izmisljau se radna mesta za partijske ljude da bi neradili itd. Ovo je gore nego za vreme komunizma, bar je tada bila samo jedna partija, pa je i u njoj postojala kakva-takva konkurencuja znanja i sposobnosti. Najneverovatnije je kako niko ne uvidja da nas ovo sve skupa vuce u propast, oni koji vide i nezadovoljni su ne preduzimaju nista, a oni kojima je dobro tolikoko su kratkovidi i alavi da ne shvataju da je put do propasti kratak i izvestan.

Pa onda treba prvo poceti sa pljackom tih govnjara (oduzeti im oduzeto), sve vise i vise (znaci biti u ilegali, "kriminal" u stilu Robina Huda), a onda kad pritisak toliko naraste da se stvori kriticna masa, kad tad mora doci do nove revolucije. Radi se samo o tome da se novonastali sirovi kapitalizam, a bogami i onaj stari, stavi pod kontrolu. To je bolje i za njih, jer u protivnom , ako se razlike, koje su vec enormne, jos vise prodube i siromastvo rasiri jos vise (danas je siromastvo povecano u odnosu na prosle periode - apsurdno, "razvijamo" se a sve je gore), onda ce kad pukne birti krvi kao nikad dosada. Bogati moraju nauciti da bogatstvo nije sve, da uzimati, vaditi profit nije sve - moraju nauciti da daju, moraju nauciti da dele. I sto je najvaznije, niko ne bi smeo da krade, pocevsi od drzave pa na dole.

Bojim se da nas u buducnosti cekaju krvavi sukobi siromasnih i prebogatih, koji su obnevideli u svojoj bahatosti. To je poput onih uzasno debelih ljudi koji samo mogu da leze, jer su preteski da bi se i podigli, ali i dalje zderu. Sve je to u glavi. Pohlepa je u glavi, nigde drugde.

Pitam se da sam vanzemaljac i dodjem na ovu planetu, sta bi me zaustavilo da je ne sagorim do koske? Mozda , kao ono u bibliji, zbog nekolicine pravednih malo sacekati  a onda, kataklizma!  Nisam pametan!

Oj, zalosti ljudska! Haug!