ne znam da li je neko preveo...nije knjiga nego istorijski izvor, dokumentovano,  pisci su međunarodni stručnjaci za wwii, istoričari, analitičari, itd...

E jebi ga, pa šta ja i ne samo ja, nego i svi mi ostali koji želimo da proverimo tu tvrdnju, da radimo? Da učim holandski ne pada mi na pamet. 

Jedino da se nadam da će se pojaviti neki prevod.

U međuvremenu, ako je knjiga istorijski izvor, onda bi u sebi trebalo da sadrži dokaze o tome da su Englezi posedovali to što su posedovali... dakle nekakve dokumente, vlasničke papire, ugovore, povelje šta ti ja znam... na osnovu čega autori tvrde to... ti dokumenti, tj. njihove fotokopoje bi trebalo da su uneti u knjigu i sigurno nisu na holandskom, ili su na srpskom ili engleskom ili... pa ajd to ako imaš skener baci ovde.

Ili ako ih nema u knjizi, onda su makar naveli na kraju knjige šta su koristili kao izvor i gde su našli te podatke.

nemam skener, mogu samo da prevedem tekst što su oni pisali.
i naravno, ne mogu ni oni sve detaljno dokumentovati, jer bi trebali onda navesti i ime svakog savezničkog vojnika koji su iskrcali na d-day, jer inače otkud bi mi bili sigurni da u prvom valu iskrcao x broj vojnika 
evo jedan deo:

Polukolonijalni status Jugoslavije
Pod vlašću stranog kapitala

...Nestabilnu i uvek napetu unutrašnju političku situaciju najbolje je znao iskoristiti strani kapital, pre svega francuski, engleski, a kasnije i nemački i italijanski. Njihove metode eksploatacije prirodnih resusrsa YU i njenog stanovništva bile su iste kao u kolonijalnim prilikama....

...O udelu stranog kapitala najbolje govore brojevi. Godine 1939 oko 52% privrede bilo u rukama stranog kapitala, osim seoske poljoprivrede. U industriji taj postotak iznosio više od 77,5%, u proizvodnju mašine 81.5%,  a u proizvodnju obojenih metala 99,9%!...

...Ako se tome dodaju i veliki dugovi, postaje jasno da do koje mere bila je zemlja podređena stranim uticajim i interesima..."

ova knjiga se sastoji od tri dela, ima oko 50 autora, i mali milijun izvora...moram jedan po jedan pročitati, a to mi se ne radi...znaš ono, sve je sa  sitnim slovima i italic fontovima...

sad na tebe je da veruješ prevodu, tj. meni  i autorima. ovu knjigu (onaj deo što se bavi jugoslavijom) nisu pisali ni četnici, ni partizani, pa smatram da je pisano iz neutralnog aspekta. o dešavanjima u YU su pisali 2 holanđana, 1 amerikanac, 1 austrijanac. nisu uveličavali ni partizanski, ni četnički pokret...ništa osobno, samo činjenice...i tako sa celim svetom...zato mislim da nisu lagali sa ovim brojevima...mada ko zna?

Nije stvar u tome što ja ne verujem tebi i tvom prevodu... nema razloga da ti ne verujem, čim si rekao to znači da si negde pročitao. Stav je u tome što ja ne želim da verujem njima, tj. tim autorima na lepe oči.

Dakle da se razumemo, ta knjiga je očigledno literatura, ne istorijski izvor. Istorijski izvori su tekstovi, predmeti ili činjenice koji nam pružaju saznanja iz prošlosti. Postoji nekoliko klasifikacija iistorijskih izvora a ona koja podvlači liniju između izvora i lliterature je podela na primarne i sekundarne izvore i da nema te podele po definiciji bi i dela istoričara koji govore o nekom razdoblju čiji savremenici oni nisu bili, već su to napisali na osnovu dela ljudi koji su upravo bili savremenici ili u ovom slučaju svedoci nekog događaja, bili istorijski izvori.

Dakle mogu i ja da napišem knjigu o Drugom svetskom ratu, ali to moje delo ne može da bude istorijski izvor već literatura koja je zasnovana na podacima iz određenih istorijskih izvora koji su imali neposredan dodir sa događajima o kojem ja želim da pišem. Takva je i njihova knjiga... tek sad vidim, nekako sam prevideo, da je izdata 1975. godine.


E sad, dakle ovaj deo


Ovo me zanima... Dakle ako hoću da poverujem u ovo što su izneli treba mi dokaz, tj. verodostojni izvor koji potkrepljuje ovo. Ne mogu ja, kao istoričar, verovati ljudima tek tako... nebitno to što su oni strani nepristrasni autori... mnogi autori su skloni senzacionalizmu i pogrešnim tvrdnjama na osnovu falsifikovanih, kompromitujućih i lažnih izvora, da bi tu knjigu što bolje prodali. Mnogo je osporavanih istoričara...

Dakle za ovo navedeno mora da u naučnom aparatu postoje reference i izvori na osnovu čega oni to tvrde. Možda u samoj knjizi postoji fusnota na tom pasusu pa onda dole na dnu strane napisan izvor koji je korišćen za tu tvrdnju, to je česta praksa, proveri možda ima. Ako ima da vidimo šta je taj izvor i koliko je verodostojan.

nema tu senzacionalizma....jugoslavija je dobila svega nekoliko desetina stranica 

Sasvim nebitno koliko ima stranica... baš zato je i zgodno za senzacionalizam. Napišu na 10 strana među kolko, 500+ strana, i kažu "ma teraj, ko će to da proverava"