Ekskluzivno: Kaznena prijava zbog ratnih zločina u BiH protiv Branimira Glavaša            
Jun 29, 2009 at 02:59 AM
Necenzurirano.com u posjedu je kaznene prijave koju su, u svibnju 2002. godine, protiv Branimira Glavaša i ostalih osumničenih podnijeli Udruženje za traženje zarobljenih boraca i nestalih civila Općine Bosanski Brod i Udruženje ratnih zarobljenika Općine Bosanski Brod, po svojem odvjetniku Predragu Raduloviću iz Banja Luke.
 
Uz Glavaša kao petoprijavljenog, prijavljeni su i Anđelić Marko, Barišić Željko, Ivan Bobetko, Ivan Brizić, Ejup ganić, Mirko Jelinić, Ilija Kljajić zvani „Alija i „Zelenjak“, dr. Anto Kovačević, Stipe Mesić, Armin Pohara, Ante Prkačin, Ante Roso, Haris Silajdžić, Franjo Tuđman, Nijaz Čaušević zvani „Medo“, Ilija Ereiz, Indira Vrbanjac, Josip Bilić, Ejub Duglić, Pero Vincetić zvani „Pero Konj“, Anto Štuc zvani „Britva“, Josip kecerin, Blažan Kljajić, Tadija Lepan, Anto marinić, Zdravko Marinić zvani „Babura“, Pero Tomić i Vinko Štefanek zvani „Pukovnik“.

Uz njih kao glavne osumnjičene za ratne zločine na području Bosanskog Broda 1992. godine, u istoj je prijavi prijavljeno još 424 pripadnika Hrvatske vojske, tadašnjeg Zbora narodne garde, Hrvatskog vijeća obrane i HOS-a, kao i pripadnika bošnjačkih oružanih jedinica na području Bosanskog Broda iz tog vremena.

Kao što smo već objavili u tekstu „Glavaš i u BiH pod istragom zbog ratnih zločina“, od 23. lipnja 2009. godine, kaznenom prijavom, koju je u svibnju 2002. godine, sa priležećim dokaznim materijalom, odvjetnik Predrag Radulović iz Banja Luke podnio međunarodnom kaznenom sudu za bivšu Jugoslaviju u Haagu, Branimira Glavaša, kao peto osumnjičenog tereti se za „genocid, suučesništvo sa ciljem počinjenja genocida, zločine protiv čovječnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja“.

Prema informacijama visokog izvora iz Banja Luke, nakon što je odvjetnik Radulović haaškim istražiteljima i predstavnicima Haaškog tužiteljstva predao ovu kaznenu prijavu još u svibnju 2002. godine, nakon provedene istrage Haaški je sud ovaj slučaj protiv dvadeset i devetorice osumnjičenika ustupio na procesuiranje pravosuđu Bosne i Hercegovine, te je cjelokupna dokumentacija proslijeđena Tužiteljstvu BiH u Sarajevu.

Dokumentacija, koju smo dobili na uvid, dokazuju kako je kaznena prijava sa priležećom dokumentacijom, dokazima iskazima zaštićenih svjedoka i ostalim priloženim podacima, ustupljena pravosuđu BiH dana 1. rujna 2008. godine.

Osumnjičeni od broja A.1 do broja A.29 bili su ne samo inspiratori i organizatori takvih zločina, već i naredbodavci.

Ne može se odvojiti odgovornost pojedinaca iz političkih struktura vlasti od odgovornosti izvršitelja zločina.

Osobe označene od broja A.1 do broja A.29 (Branimir Glavaš se na tom popisu osumnjičenih nalazi na petom mjestu, op.a.) svojim propagandnim istupima, otvorenim pozivanjima na linč građana srpske nacionalnosti, naređenjima i odobravanjima zločina, počinili su: genocid; suučesništvo u genocidu; ubojstvo, zločin protiv čovječnosti; istrijebljenje, zločin protiv čovječnosti; ubojstvo, kršenje zakona i običaja ratovanja“, navodi se u zaključku kaznene prijave Udruženja za traženje zarobljenih boraca i nestalih civila Općine Srpski Brod, Udruženja ratnih zarobljenika Općine Srpski Brod, koju je kao njihov punomoćnik podnio odvjetnik Predrag Radulović iz Banja Luke.

Prema neslužbenim informacijama Tužiteljstvo BiH ponovno je započelo istragu po navedenoj kaznenoj prijavi protiv Branimira Glavaša i ostalih, te se može očekivati da Glavaš uskoro bude ispitan u istrazi o ratnim zločinima u Bosanskom Brodu i Posavini 1992. godine, nakon čega bi Tužiteljstvo BiH protiv njega moglo zatražiti podizanje optužnice i kazneno procesuiranje za ratne zločine.

Necenzurirano.com

МЕЂУНАРОДНИ КРИВИЧНИ СУД ЗА БИВШУ
JУГОСЛАВИJУ


1. УДРУЖЕЊЕ ЗА ТРАЖЕЊЕ ЗАРОБЉЕНИХ БОРАЦА И НЕСТАЛИХ
ЦИВИЛА ОПШТИНЕ СРПСКИ БРОД
2. УДРУЖЕЊЕ РАТНИХ ЗАРОБЉЕНИКА ОПШTИНЕ СРПСКИ БРОД
заступани по пуномоћнику
Предрагу Радуловић, адвокату,
улица Косте Војиновића 43, Бања Лука,
Република Српска, Босна и Херцеговина,
тел. и факс: 051/302-854; моб.: 065/644-624
ПОДНОСЕ КРИВИЧНУ ПРИJАВУ
ПРОТИВ
А.1 Анђелић Марко
А.2 Баришић Жељко
А.3 Бобетко Иван
А.4 Бризић Иван
А.5 Главаш Бранимир
А.6 Еjуп Ганић
А.7 Jелинић Мирко
Кљаjић Илиjа, звани "Алиjа" и "Зелењак" А.8
А.9 Ковачевић др.Анто
А.10 Месић Стипо
А.11 Похара Армин
А.12 Пркачин Анте
А.13 Росо Анте
А.14 Силаjџић Харис
А.15 Tyђмaн Фрањо
А.16 Чаушевић Нијаз, звани "Медо"
А.17 Ереиз Илија, син Мате
А.18 Врбањац Индира
А.19 Билић Јосип
А.20 Дуглић Ејуб
А.21 Винцетић Перо, звани "Перо Коњ"
А.22 Штуц Анто, звани "Бритва"
А.23 Кецерин Јосип
А.24 Кљајић Блажан
А.25 Лепан Тадиjа
А.26 Маринић Анто, син Пере
А.27 Маринић Здравко, звани "Бабура"
А.28 Томић (Андриjе) Перо
А.29 Штефанек Винко, звани "Пуковник"
(ДЕТАЉНИJИ ПОДАЦИ У ПРИЛОГУ А)
ЗА ГЕНОЦИД, САУЧЕСНИШТВО СА ЦИЉЕМ ПОЧИЊЕЊА ГЕНОЦИДА,
ЗЛОЧИНЕ ПРОТИВ ЧОВJЕЧНОСТИ И КРШЕЊА ЗАКОНА И ОБИЧАJА
PAТOВAЊА
Б.1 Bукoje Бранко
Б.2 Cajтep Никола
Б.3 Jазић (Jозе) Мирко
Б.4 Jашаревић (Касим) Аго
Б.5 Jашаревић Аго
Б.6 Jелинић Мирко
Б.7 Jерковић Ивица, звани "Шерац"
Б.8 Jовановић Слободан, звани "Скутра"
Б.9 Jозић Андриjа
Б.10 Jозић Лука, звани "Лукица"
Б.11 Jозић Шимица
Б.14 Jукић Jосип
Б.12 Jуришић Бариша
Б.13 Jуришић Звонко
Б.15 Jуришић Илиjа
Б.16 Jуришић Мато
Б.17 Kљаjић (Николе) Рудолф
Б.18 Kљаjић Иван
Б.19 Kљаjић Ивица
Б.20 Kљаjић Ранка
Б.21 Kључевић (Jaкoвa) Фрањо
Б.22 Kључевић Jозо
Б.23 Kључевић Драга
Б.24 Myjaк Рамир
Б.25 Абу Афиф Сафиjа,
Б.26 Аганчетовић Зиjад, звани "Зиjо"
Б.27 Аготић Мирко
Б.28 Ађуловић (Мехмеда) Ахмет, звани "Рата"
Б.29 Ађуловић Ахмет
Б.30 Андриjанић Миjо
Б.31 Андриjанић Пеjо
Б.32 Антић Милован
Б.33 Антоловић Адам, звани "Бибиjан"
Б.34 Ахмић Амир
Б.35 Ахмић Етхем
Б.36 Баjровић (Паше) Салем
Б.37 Баjровић Мехмед, звани "Меша"
Б.38 Баjровић Салем
Б.39 Бабић Илиjа,
Б.40 Базлер Миљенко, звани "Меле"
Б.41 Баотић Мато, звани "Чикин"
Б.42 Баришић (Андриjе) Иво
Б.43 Батинић Ратомир
Б.44 Бењамин, звани "Бенко"
Б.45 Бећиревић Бакир
Б.46 Беширевић (Абида) Адем
Б.47 Беширевић (Абида) Хакиjа
Б.48 Беширевић (Адема) Неџад
Б.49 Беширевић Адем
Б.50 Беширевић Хакиjа, звани "Myaџep"
Б.51 Биланџиjа Славко, звани "Шугер"
Б.52 Билић Jaceнкa
Б.53 Бирга Салко
Б.54 Бишкић Mapjaн
Б.55 Блажевац Иван
Б.56 Блажевић (Пере) Драго
Б.57 Блажевић (Пере) Звонко
Б.58 Блажевић (Пере) Звонко
Б.59 Блажевић (Стипе) Пеjо
Б.60 Блажевић Драго
Б.61 Блажевић Ивица, звани "Чедо и Риђис"
Б.62 Блажевић Павао
Б.63 Блажевић Томислав, звани "Томас"
Б.64 Блатанчић Ивица, звани "Бекан"
Б.65 Бобетко Иван
Б.66 Божић Jурица, звани "Баjица"
Б.67 Боснић Илиjа, звани "Парцов"
Б.68 Бракмић Jакуб
Б.69 Брекало Горан
Б.70 Брнић Мартин
Б.71 Букета (Славке) Иван
Б.72 Букета Иван
Б.73 Булет Жељко

Б.74 Булешић Петар, звани "Ћаћа"
Б.75 Векић Иван
Б.76 Винцетић Мирко, звани "Соре"
Б.77 Вранчић Анте
Б.78 Врбањац –Омеровић Невзета
Б.79 Врдољак Ивица, звани "Геза"
Б.80 Г лавић Илиjа, звани "Муцо"
Б.81 Гаврић Перица
Б.82 Ганић Еjуп
Б.83 Гарић Горан
Б.84 Гарић Пава
Б.85 Главић Ивица
Б.86 Голубовић (Марка) Анто
Б.87 Гргић (Пеjе) тима
Б.88 Гргић Драга, звани "Финин"
Б.89 Гргић Иван
Б.90 Гргић Шимо, звани "Шимица"
Б.91 Грубишић Jосип, звани "Шерац"
Б.92 Гусак Лука, звани "Штембиљ"
Б.93 Гусак Шимо
Б.94 Девеџић Бесим
Б.95 Дедић Лука
Б.96 Делић Сеад
Б.97 Диклић Мустафа, звани "Муте"
Б.98 Добоjчић (Рефика) Бењамин
Б.99 Добоjчић (Рефика) Дина
Б.100 Добоjчић Бењамин
Б.101 Добоjчић Дина
Б.102 Дуjмић (Резе) Иво, звани "Зец"
Б.103 Дуjмић Ивица,
Б.104 Дуjмић Иво, звани "Зец"
Б.105 Дуjмић Петар, звани "Шмекан"
Б.106 Дубравчић Томо
Б.107 Дугалић (Еjуба) Амир
Б.108 Дугалић (Еjуба) Ибрахим
Б.109 Дугалић (Ибрахима) Идриз
Б.110 Дугалић Адем
Б.111 Дугалић Амир
Б.112 Дугалић Идриз, звани "Гиго"
Б.113 Дугалић Неџиб
Б.114 Дугалић Селвер, звани "Маца"
Б.115 Дугалић Сулеjман
Б.116 Думанчић Марко
Б.117 Дуспара Мато
Б.118 Ђаковић Драган, зван и "Боксер"
Б.119 Ђаковић Драган, звани "Боксер"
Б.120 Ђаковић Манда
Б.121 Ђаковић Штефо
Б.122 Ђанко Перо
Б.123 Ђапић Анто
Б.124 Ђапо Сенад, звани "Зољаш"
Б.125 Ђурић Мато
Б.126 Ђурић Мирко, зван и "Кеми"
Б.127 Ђухерић Мурвет
Б.128 Ереш (Златка) Дамир
Б.129 Ереш (Златка) Драган
Б.130 Ереш Анто
Б.131 Ереш Дамир
Б.132 Ереш Драган
Б.133 Жепчан (Ибре) Рефик, звани "Рефо"
Б.134 Жепчан Мевлудин
Б.135 Жепчан Рефик, звани "Рефо", звани "Ракиjица"
Б.136 Живковић Анто, звани "Жика"
Б.137 Живковић Мато
Б.138 Здјелар Раде
Б.139 Земанић Алиjа
Б.140 Зорић Мато
Б.141 Илиjашевић Jозо, звани "Шакица"
Б.142 Исламовић Алминко, звани "Cтаљо"
Б.143 Исламовић Шемсудин
Б.144 Кабахлић Ахмет, зван и "Грга",
Б.145 Календеровић (Наима) Jасмин
Б.146 Календеровић (Наима) Драго
Б.147 Календеровић Jасмин, звани "Калц"
Б.148 Календеровић Драго, звани "Калц"
Б.149 Каменчић Нисвет, звани "Камени"
Б.150 Капиџић Ахмет, звани "полицаjац"
Б.151 Карловић Tуњa
Б.152 Карловић Перо
Б.153 Катиниli (Луке) Мирко
Б.154 Катиниli (Луке) тима
Б.155 Катинић Жељо
Б.156 Катинић Иван
Б.157 Катинић Лука, звани "Купус"
Б.158 Катинић Мирко
Б.159 Катинић Мирослав
Б.160 Катинић Мишо, звани "Лига"
Б.161 Катинић Шимо
Б.162 Клаић Дамир, звани "Дама"
Б.163 Кларић Анте
Б.164 Кљаjић (Ратомира) Jозо
Б.165 Кљаjић (Славка) Ивица, звани "Жабац"
Б.166 Кљаjић (Стипе) Недељко, звани "Стипић"
Б.167 Кљаjић Анто
Б.168 Кљаjић Недељко, звани "Стипић"
Б.169 Кљаjић Рудолф
Б.170 Кључевић (Jaкoвa) Jозо, звани "Мима"
Б.171 Кључевић Фрањо
Б.172 Ковачевић (Анте) Jaкoв
Б.173 Ковачевић (Луке) Блажан, звани "Mypjaк"
Б.174 Ковачевић (Хасиба) Селвер
Б.175 Ковачевић (Хасиба) Семир
Б.176 Ковачевић Jaкoв
Б.177 Ковачевић Блажан, звани "Mypjaк"
Б.178 Ковачевић Земир
Б.179 Ковачевић Селвер, звани "Cyљо"
Б.180 Кожул Jосип
Б.181 Копачевић Божо
Б.182 Копљар Мирослав, звани "Бало"
Б.183 Которић Дамир
Б.184 Которић Дамир
Б.185 Краjиновић Фабо
Б.186 Краљевић Блаж
Б.187 Краљевић Винко
Б.188 Криjан Jaкoв
Б.189 Криjан Драга
Б.190 Криjан Љубо
Б.191 Кркић Џемал
Б.192 Круљац Младен
Б.193 Курдиjа Анто
Б.194 Курдиjа Младен
Б.195 Лаушић Мате
Б.196 Леnан Андриjа
Б.197 Лемут Франц
Б.198 Лепан Андриjа
Б.199 Лепан Драго
Б.200 Лепан Марко
Б.201 Лепан Пеjо
Б.202 Лепан Петар
Б.203 Лилић Мирослав
Б.204 Липовац Пеjо
Б.205 Лоjен Крунослав, зван "Тоца"
Б.206 Лукић (Марка) Тадиjа
Б.207 Лукић (Тадиjе) Недељко, звани "Недо"
Б.208 Лукић Дадо
Б.209 Лукић Недељко, звани "Недо"
Б.210 Лукић Тадиjа
Б.211 Маjић Илиjа
Б.212 Малотестанић Тихомир, звани "Тихо"
Б.213 Манот (Антуна) Андриjа
Б.214 Манот Андриjа
Б.215 Маринић (Анте) Перо
Б.216 Маринић Перо
Б.217 Марић Драго
Б.218 Маркић Мариjан
Б.219 Марковић Драгослав, звани "Макс" и "Таре"
Б.220 Марковић Мирослав, звани "Шикан"
Б.221 Мартиновић Анто
Б.222 Мартиновић Жељко, звани "Џо"
Б.223 Мартић Мато
Б.224 Мартић Миjо
Б.225 Маруница Mapjaн
Б.226 Марчинко Томислав
Б.227 Маскаљевић Марко, звани "Дуло"
Б.228 Матановић Миjо
Б.229 Матановић Недо, звани "Жгара" и "Трба"
Б.230 Матић Мато, звани "Мурат"
Б.231 Матковић (Марка) Никола, звани "Тубак"
Б.232 Матковић (Пеjе) Анто
Б.233 Матковић (Пеjе) Пеjо
Б.234 Матковић (Пеjе) Шимо
Б.235 Матковић Анто
Б.236 Матковић Пеjо
Б.237 Матковић Шимо
Б.238 Матура Ђуро
Б.239 Машић (Ибрахима) Cмajo
Б.240 Машић Cмajo
Б.241 Машић Мевлудин
Б.242 Машић Хасан
Б.243 Мемишевић (Салке) Садко
Б.244 Мемишевић Салко, звани "Ђогуша"
Б.245 Мерчеп Томислав
Б.246 Метер др. Jозо
Б.247 Мехић Шаћир
Б.248 Миjић Иво
Б.249 Миjић Славко
Б.250 Милош Марко, звани "Фарбар"
Б.251 Миљак Зденко
Б.252 Мливић (Салиха) Сеид
Б.253 Мливић (Сафета) Cмajo
Б.254 Мливић Cмajo
Б.255 Мливић Кадриjа
Б.256 Мливић Хидаjет
Б.257 Муjаковић Пашага
Б.258 Муjчин Ибрахим
Б.259 Неџад Омеровић
Б.260 Нуjић Илиjа
Б.261 Обрадовић Раде
Б.262 Одобашић Дедо, звани "Квака"
Б.263 Одобашић Никола
Б.264 Одобашић Пеjо
Б.265 Одобашић Перица, звани "Пеjица"
Б.266 Одобашић Стjепан, звани "Стипо"
Б.267 Омеровић Неџад
Б.268 Опачак Анто, звани "Парага"
Б.269 Османовић Ферид
Б.270 Остоjић Здравко
Б.271 Павић Ивица, сии "Миjе"
Б.272 Панџић Драган
Б.273 Параџик (Марка) Иво
Б.274 Пачак Грга
Б.275 Петрић Илиjа
Б.276 Пињагић (Мустафе) Хусо
Б.277 Пињагић Фахрудин
Б.278 Пињагић Хибо
Б.279 Пињагић Хусо
Б.280 Пињагич (Мустафе) Хибо
Б.281 Пињух Здравко
Б.282 Пипловић Фрањо
Б.283 Питловић др. Антун
Б.284 Плеханџић Нермин
Б.285 Празина Jукa
Б.286 Прањћ Илиjа
Б.287 Пргомет Анто, звани "Главоња"
Б.288 Пркачин Марко
Б.289 Прлић Jадранко
Б.290 Прусина Жељко
Б.291 Рашић Перо
Б.292 Росо Анте
Б.293 Рубил (Jозе) Горан
Б.294 Рубил Горан
Б.295 Рубил Мато
Б.296 Рубил Стипица
Б.297 Рукавина Ђуро
Б.298 Салчин (Касима) Рашид
Б.299 Салчин (Касима) Сулеjман
Б.300 Салчин Рашид
Б.301 Салчин Сулеjман
Б.302 Сертић Тоислав
Б.303 Силаjџић Харис
Б.304 Слабић Далибор, звани "Таиб"
Б.305 Смаjић Емир, звани "Емко"
Б.306 Смаjић Емир, звани "Емко"
Б.307 Смаjуковић Адил, звани "Циго"
Б.308 Солдан (Андриjе) Никола
Б.309 Солдан (Анте) Иван, звани "Ивкан"
Б.310 Солдан (Шиме) Томо
Б.311 Солдан Андриjа, звани "Жижак"
Б.312 Солдан Жељко
Б.313 Солдан Иван, звани "Ивкан"
Б.314 Солдан Никола
Б.315 Солдан Томо
Б.316 Солдо Драг
Б.317 Сочковић Паво
Б.318 Станић Jозо
Б.319 Станић Ико
Б.320 Станић Марко
Б.321 Станић Периjа
Б.322 Тандарић Тихомир
Б.323 Типура Jосип
Б.324 Толић (Jype) Jосип
Б.325 Томас Нико
Б.326 Томас Нико, звани "Брђо"
Б.327 Томић (Ивана) Марко, звани "Мокица"
Б.328 Томић Марко, звани "Мокица"
Б.329 Томшић Jосип
Б.330 Трогрлић Никола
Б.331 Филиповић Пеjо, звани "Бабо" и "Бук са Саве"
Б.332 Флас Споменка
Б.333 Фулан (Myje) Хаjрудин, звани "Меле"
Б.334 Фулан (Myje) Хасан
Б.335 Фулан Хаjрудин, звани "Меле"
Б.336 Фулан Хасан, звани "Кеке"
Б.337 Халиловић (Ђулаге) Рамо
Б.338 Хаџиомеровић Елвира, звана "Амазонка"
Б.339 Хоџић Един
Б.340 Хоџић Изудин
Б.341 Хускић Џевад
Б.342 Церовачки Милан
Б.343 Циндрић Иван, звани "Циндро"
Б.344 Цота (Николе) Срећко
Б.345 Чабраjа Драго, звани "Буља"
Б.346 Чабраjа Зоран
Б.347 Чабраjа Иван, звани "Смрда"
Б.348 Чалушић Ђуро, звани "Вауга"
Б.349 Чалушић Матије, звани "Вауга"
Б.350 Чаушевиli Мехмед, звани "Жуна"
Б.351 Чаушевић (Алаге) Изет
Б.352 Чаушевић (Алаге) Мехмед
Б.353 Чаушевић Ахмет
Б.354 Чаушевић Изет, звани "Жуна"
Б.355 Чаушевић Ниjаз, звани "Медо"
Б.356 Чаушевић Омер
Б.357 Чворак Петар
Б.358 Челебиjа (Блажана) Ивица, звани "Беба"
Б.359 Челебиjа (Блажана) Стипо
Б.360 Челебиjа Ивица, звани "Беба"
Б.361 Челебиjа Перо
Б.362 Челебиjа Рудолф
Б.363 Челебиjа Рудолф, звано "Рудо"
Б.364 Челебиjа Стипа
Б.365 Челебиjа Стипо
Б.366 Чимуновић Здравко
Б.367 Чичак (Луке) Jосип
Б.368 Чичак Jосип
Б.369 Чондра Мато
Б.370 Чондрић Мато
Б.371 Чорлука Марко
Б.372 Чошагић Емил, зван и "Кундало"
Б.373 Чума Дамир
Б.374 Џинић Ибрахим
Б.375 Шећеровић Бесим
Б.376 Шехагић Шабан
Б.377 Шимић Анкица
Б.378 Шмалц Jозо
Б.379 Штралегер Зоран
(ДЕТАЉНИJИ ПОДАЦИ У ПРИЛОГУ Б)
и
извjесни:
Ц.1 Азра, из Которског, код Добоjа
Ц.2 Анте, остали подаци зa сада непознати
Ц.3 Бењамин, зван и "Бенко", из Босанског Брода
Ц.4 Биjели, упрвник логора "Црвена касарна" у Осијеку
Ц.5 Бобан, остали подаци за сада непознати
Ц.6 Владо, сии Jype, из Борова, Република Хрватска
Ц.7 Вуковарац, остали подаци за сада непознати
Ц.8 Генерал, остали подаци за сада непознати
Ц.9 Гyja, из Босанског Брода, остали подаци за сада непознати
Ц.10 Есад, звани "Есо", из Босанског Брода
Ц.11 Жак, остали подаци за сада непознати
Ц.12 Жељко, из Славонског Брода, био запослен у "Ђури Ђаковић" у
Славонском Броду, остали подаци за сада непознати
Ц.13 Жеља, из Запрежића, Република Хрватска, остали подаци за сада
непознати
Ц.14 Жељко, из Славонског Брода, остали подаци за сада непознати
Ц.15 Заповjедник, терористичке групе "Змаj од Босне, остали подаци
за сада непознати
Ц.16 Заповjедник 139. бригаде Bojcкe Републике Хрватске, при
команди Оперативне зоне Ocjeк
Ц.17 Jасмин, повратник са привременог рада из Шваjцарске, остали
подаци за сада непознати
Ц.18 Jосип, из Славонског Брода, био запослен у "Ђури Ђаковић"
приjе рата, остали подаци за сада непознати
Ц.19 Jурковић, зван и "Мангаш", остали подаци за сада непознати
Ц.20 Jypo, звани "Кратки", остали подаци за сада непознати
Ц.21 Кљаjић, из Кричанова, остали подаци за сада непознати
Ц.22 Кнежевић, остали подаци за сада непознати
Ц.23 Командант 106. Осjечке бригаде, из Републике Хрватске, остали
подаци за сада непознати
Ц.24 Крпан, са Ливаде, општина Славонски Брод, остали подаци за
сада непознати
Ц.25 Луна, остали подаци за сада непознати
Ц.26 Мрва, звани "Санџlаклиjа", остали подаци за сада непознати
Ц.27 Муслиман, остали подаци за сада непознати
Ц.28 Мустафа, из Зворника, остали подаци за сада непознати
Ц.29 Начелник МУП-а у Пули 1992.године, остали подаци за сада
непознати
Ц.30 НН, полицаjац Станице Милициjе Славонски Брод, остали
подаци за сада непознати
Ц.31 Нурија, из Сребреника, остали подаци за сада непознати
Ц.32 Пава, звани "Крешо", из Доње Махале, општина Орашје, остали
подаци за сада непознати
Ц.33 Пекез, из села Жеравица, опшина Дервента, остали подаци за
сада непознати
Ц.34 Плеша, остали подаци за сада непознати
Ц.35 Пољак, из Клокочевика, општина Славонски Брод, остали
подаци за сада непознати
Ц.36 Селвер, звани Боксер, остали подаци за сада непознати
Ц.37 Семир, из Добоја, остали подаци за сада непознати
Ц.38 Смајо, трговац из Орашја, остали подаци за сада непознати
Ц.39 Смајо, звани Коњ, из Оџака, остали подаци за сада непознати
Ц.40 Судија за прекршаје у Пули 1992.године, остали подаци за сада
непознати
Ц.41 Туња, по занимању био поштар, остали подаци за сада
непознати
Ц.42 Фриц, из Ријеке, остали подаци за сада непознати
Ц.43 Златан, из Бара, општина Добој
Ц.44 Јасмих, припадник терористичке групе зване "Текутови",
завршио индустријску школу у Борову
Ц.45 Пашић из Тешња, остали подаци за сада непознати
(ОСТАЛИ ПОДАЦИ У ПРИЛОГУ Ц)
ЗА ЗЛОЧИНЕ ПРОТИВ ЧОВJЕЧНОСТИ И КРШЕЊЕ ЗАКОНА И ОБИЧАJА
РАТОВАЊА

ОСНОВНИ ПОДАЦИ:
1.1 Општина Босансkи Брод, односно Српски Брод смjештена je у наjсjеверниjем диjелу
Републике Српске, а самим тим и Босне и Херцеговине, између риjека Саве и Укрине
и падина брда Вучиjака. Дио општине захвата равничарске предјеле, а дио
брежуљкасто-брдовите, коjи су подесни за воћарство и сточарство. Од укупне
површине кoja износи 228 км2, пољопривредно земљиште заузима 47%. Блага клима,
већи броj риjеке и броjни водотоци представљаjу изузетно значаjан потенциjал за
привредни развоj општине, па и шире региjе.
Значаjно je истаћи да кроз Српски Брод пролази магистрални пут, коjи повезуjе
Републику Хрватску са Босном и Херцеговином, а саобраћаjни и привредни значаj
има и риjека Сава.
Брод се као нaсељено мjecтo први пут спомиње 1691.године. С обзиром да се Брод
налазио између два царства Хасбуршког и Отоманског одувиjек je имао врло значаjан
стратешки положаj, због чега je на подручиjу Босанског Брода изграђен велики броj
тврђава и других утврђења, која и данас свједоче о томе.
Могло би се рећи да je Брод, приjе рата, имао изузетан индустриjски потенциjал, коjи
je Брод сврставао у развиjениjе општине на подручиjу тадашње СР БиХ. Ниjе
сувишно истаћи да се привредни значаj Брода, приjе свега, осликавао кроз сљедећа
предузећа:
- Рафинериjа нафте Босански Брод, кoja je приjе рата запошљавала 2.300 радника.
Производила je моторне бензине, дизел гориво, лож уље, битумене (путне и
индустриjске), течни нафтни гас, специjалне бензине, примарне бензине и базни
уљни дестилат;
- Транспорт нафте и нафтних деривата "Транстер";
- "Петрол" Босански Брод;
- Творница чарапа и предива "Босна" Босански Брод;
- "Метал-Емајл" Боснаски Брод, који је производио санитарне уређаје;
- Творница пољопривредних машина "Адаптери" Босански Брод ;
- Грађевинско -индустриjски комбинат "ГИК" Босански Брод;
- "Метал -Брод" Босански Брод;
- Радна организациjа "Типок" Босански Брод;
- "Челаруша" Босански Брод, производња воћа;
- Циглана "Грамат" Горњи Клакари -Босански Брод;
- "Техно – сервис" Босански Брод;
- "25 новембар-клаоница" Босански Брод и
десетине других мањих и већих фабрика, трговачких и услужних организациjа, што je
општину Босански Брод сврставало у ред развиjених општина на подручиjу Босне и
Хрцеговине.
Према попису становништва извршеном 1991.године, на подручиjу општине Босански
Брод живjело je укупно 33.962 становника, од тога 13.923 Хрвата или 41%, 11.464
Срба или 33,80%, 4.140 Муслимана или 12,20% и 4.435 Jугославена или 13%.
Наведени подаци представљаjу наjелементарниjе, како би се, бар донекле, могла стећи
представа о географском, стратешком, привредном и сваком другом значаjу Босанског
Брода, односно Српског Брода.
1.2 Од избиjања ратних сукоба на простору претходне Социjалистичке Федеративне
Републике Jугославиjе (СФРJ), тачниjе на простору Социjалистичке Републике
Хрватске (СРХ), подручиjе општине Босански Брод било je под сталним утицаjем и
тензиjама ратних сукоба на простору, jош увиjек, СРХ.
Послиjе сецесиjе Републике Хрватске дошло je до бруталног и свирепог злочина над
српским народом насељеним на териториjи Репупблике Хрватске. Тако рећи, са истом
злочиначком страсти екстремни дио хрватског политичког, војног и полициjског
руководства, заjедно са сљедбеницима такве идеологиjе приступио je систематском
злостављању, ликвидирању грађана српске националности, као и прогону из
Хрватске, те рушењу (минирању) српских кућа и културно-духовних вриjедности
(манастира, цркава, парохиjских домова, споменика, гробница, гробова и сл.). Oвaj
вандализам предузет je у циљу брисања свих српских трагова на тим просторима.
Само на простору Републике Хрватске срушено je и девастирано преко двиjе стотине
српских светиња, а скоро ниjедна од српских светиња ниjе остала поштеђена од тежег
или лакшег оштећења.
1.3 Ратна психоза и оружане провокациjе почеле су, приjе свега, протjеривањем Срба из
Хрватске, након оружаног напада на српско нaсељe Бjелиш, општина Славонски
Брод, организованог од стране ХДЗ 4/5. мaja 1991. године. Од тада је отпочео у
континуитету u1084 масован прогон Срба из Хрватске. Већ тада успоставља се чврста
антисрпска коалициjа на простору Босне и Херцеговине, а средином 1991.године
Предсjедништво БиХ, супротно ставу представника српског народа, формирало je
ткз. Кризни штаб за БиХ, на чиjем се челу налазио Еjуб Ганић, члан Предсjедништва
ткз. БиХ, а чланови штаба били су: Сефер Халиловић, Мустафа Хаjрулаховић, звани
"Талиjан" и др. Главни задатак штаба био je да се на тобоже "легалан" начин наоружа
и припреми муслиманско становништво за оружану борбу против српског народа.
Убрзо послиjе тога, почетком септембра 1991.године, формирани су и кризни
штабови по општинама, па чак и по исламским вjерским заjедницама, што ниjе
спорна чињеница и што je већ свима познато. (Што се види из Прилога 1.23, као и
свjедочења свjедока С.5.1, С.5.2, С.5.3, С.5.4, С.5.5, С.5.6, С.5.7, С.5..

Исламска заjедница у Хрватској и Словениjи, почетком априла 1992.године, убрзано
ради на набавци и дистрибуциjи оружjа за муслимане у БиХ. Сви наведени штабови
били су састављени од муслиманског и, pjeђe, хрватског становништва. Тиме су били
створени предуслови за организовану припрему муслимаског и хрватског
становништва, као jединственог "ентитета", за борбу против "одметнутог" српског
народа у БиХ.
1.4 Срби коjи нису жељели напустити cвoja вјековна огњишта у Xpватској, били су
изложени перманентном застрашивању, привођењу, испитивању, одвођењу у логоре,
мучењу, убиjању и сексуалном злостављању.
Прилог 1.21
1.5 Србима из Босне и Херцеговине, запосленим у Славонском Броду, био jе забрањен
прелаз преко моста на риjеци Сави. Хрвати су на мосту поставили упозорење са
слиjедећим текстом: "Забрањен прелаз за Србе н псе".
Прилог 1.5
1.6 Имовина протjераних Срба из Хрватске опљачкана je од стране наоружаних
паравоjних формациjа ХД3 -а.
1.7 Антисрпска еуфориjа у Хрватској попримила je обиљежја и елементе класичног
државног терора.
1.8 Оружаних провокациjа ниjе била поштеђена ни териториjа Босне Херцеrовине.
Гранатирање териториjе општине Босански Брод вршено je у више наврата у току
1991.године, док ниjе било ратних сукоба на простору тадашње Социjалистичке
Републике Босне и Херцеrовине (СР БиХ). Прва жртва гранатирања териториjе
општине Босански Брод био je Горановић (Слободана) Воjислав, машински инжењер,
коjи je погинуо 16.09.1991. године, у селу Горњи Клакар, на радном мjесту, од гранате
испаљене са териториjе Републике Хрватске.
1.9 Политику терора, као начина остваривања ратних циљева државног врха Републике
Хрватске, на подручjу општине Српски Брод, ревносно je проводила национална
политичка странка ХДЗ-а, кoja je убрзо подршку нашла у бошњачкој националноj
странци СДА. Апетити руковоства Републике Хрватске протезали су се на Босански
Брод, коjи су жељели присвоjити као дио cвoje териториjе. Први артиљериjски и
пjешадиjски напади на Босански Брод u1086 од стране хрватских паравоjних и воjних
формациjа били су осмишљени како би се поjачао страх код грађана српске
националности и како би збоr тога страха што већи броj Срба напустио cвoja огњишта.
У томе je хрватска политика имала у почетку доста успjеха, jep су Срби, обjективно,
на том простору рат дочекали недовољно политички и на сваки други начин
организовани.
1.10 Пропагандно дјеловање против Jугословенске народне армиjе (JHA) и српског народа
прерасло јe у јавни позив хрватском и бошњачком народу, од стртане хрватског и
бошњачког руководства, да предузму све облике борбе против српског народа, што се
у то вриjеме могло и морало сматрати класичним тероризмом.
Хрвати и муслимани испољавали су отворену мржњу и према гpађанима српске
националности у Босанском Броду. Уведена су оштра огpаничења у свим аспектима
живота, укључујући слободу кретања и право на запослење. Та ограничења и мржња
навеле су велики броj Срба из Босанског Брода да своjy сигурност потраже у
оближњим селима, кoja су претежно била насељена Србима, као и у одласку са
подручиjа општине Босански Брод. Родитељи су склањали дјeцy, како би их сачували
од сталног малтретирања, понижавања и девалвирања.
1.11 Први директни оружани напад извршен je 03.марта 1992.године на Михаjла Сремца,
тадашње предсjедника мултиетничког Извршног одбора и Кризног штаба општине
Босански Брод, када се враћао са заjедничког састанка представника политичких
странака. Том приликом господин Сремац je тешко рањен.
Састанак je био посвећен смиривању тензиjа и уклањању барикада, кoje су поставили
екстремисти ХДЗ-а и СДА. Том састанку присуствовали су и представници
републичких органа БиХ.
Допринос смиривању међунационалних и вjерских напетости своjим молитвама, за
мир и међунационално повjерење, дали су господа Василиjе Качавенда - епископ
зворничко -тузлански и надбискуп врхбосански Винко Пуљић.
1.12 Трећег марта 1992.године убачени припадници Збора народне гарде Републике
Хрватске, уз помоћ паравоjних формациjа ХДЗ-а и СДА са подручја Босанског Брода,
извршили су окупациjу Босанског Брода. Тим оружаним чином започела je агресиjа
Републике Хрватске на териториjу Босне и Херцеговине.
1.13 Дотадашња мултиетничка власт (СДС, ХДЗ и СДА) насилно je елиминисана. Све
полуге власти у општини преузела je ХДЗ и СДА коалициjа, кoja се тада jавно
декларише као антисрпска.
1.14 Прогони и покољи Срба попримили су организован карактер. Припадницима српског
народа забрањен je излаз из града. Тако je град Босански Брод постао логор за Србе.
Прве жртве покоља, коjи je организовала коалициjа ХДЗ-а и СДА, била jе породица
Мартић. Напад je извршен у ноћи 25. марта 1992. године. Том приликом су убиjени
Момир и Андриjа Мартић и Душко Дуjанић, а Момирова жена Мерима, дјевоjачки
Конџић, (по националности муслиманка) и Дуjанић Бранко тешко су рањени. (Што се
види из свjеочења С.3.1, С.З.2, С.3.З, С.3.4, С.3.5, С.З.б, С.3.7, С.З.8, С.3.9, С.3.10,
С.З.11, С.3.12, С.З.1З, С.З.14, С.З.15, С.3.1б, С.3.17, С.З.18, С.3.19, С.3.20)
Након првих ликвидациjа формирани су на подручиjу града, односно општине
Босански Брод, логори, кроз кoje je прошло више од 2000 цивила (дјевојака, жена,
мушкараца раличите доби). У том контексту, као логори кориштени су обjекти
Средњошколског центре "Фриц Павлик", складиште Робне куће "Београд" у Тулеку,
магацин грађевинског материjала предузећа "Гик", логор Крндиjа (наспрам
Ватрогасног дома у Босанском Броду), Kajaк клуб (поред риjеке Саве), хала чарапене
"Босна", зграда бивше "Jугобанке", Градски стадион ФК "Полет", стара зграда
милициjе, зграда Скупштине општине Босански Брод, као и већи броj затвора по
приватним кућама, а jедан велики броj ухапшених Срба, са подручjа Босанског Брода,
транспортован je у логоре на подручиjу Славонског Брода, Република Хрватска и
логоре на подручиjу Орашjа.
Заточеници у тим логорима били су изложени свирепим ликвидациjама, те разним
облицима мучења, понижавања, а женске особе силовањима и другим видовима
понижења. Буквално, припадници воjних и паравоjних хрватских и бошњачких
формациjа радили су што су хтjели са грађанима српске националности. Начин
управљања у наведеним логорима био je такав да je довео до физичког
онеспособљавања или смрти великог броја грађана српске националности, коjи су у
њима били заточени. Општи услови за живот били су биjедни. Велики броj заточеника
био je на малом простору, па већина ниjе могла ни сjести, а камо ли да одмор потражи
у лежећем положаjу. Нужника и просториjа за личну хигиjену у већини логора ниjе
уопште било. Воде, коjy су заточеници у логорима добиjали, било је у недовољним
количинама и обично је била загађена. Заточеници се нису могли пресвући, нису
имали постељину и практично нису имали никакву медицинску заштиту и његу.
Наjчешће нису добиjали ни jедан дневни оброк, а ако су га понекад и добили био je
сведен на голо преживљавање. Морали су га jести брзо, како би испоштовали
логорашку дисциплину и задовољили стражаре, коjи су их строго и нељудски
кажњавали ако би се огриjешили од логорашки дрил. Свака активност логораша
пропраћивана je жестоким батињањем и другим видовима малтретирања, са коjим се,
приjе свега, жељела понизити припадност српском народу и како би се понизило
њихово људско достоjанство. (Што се види из свједочења свједока: С.1.1,С.1.2, С.1.3,
С.1.4, С.1.5, С.1.6, С.1.7, С.1.8, С.1.9, С.1.10, С.1.11, С.1.12, С.1.13, С.l.14, С.1.15,
С.1.16, С.1.17, С.1.18, С.1.19, С.1.20).
Посебно су тешко злостављани, cypово батињани, мучени, убиjани и сексуално
злостављани утицаjни и виђени представници српског народа. Jедноставно,
затвореници су имали ocjeћaj да су препуштени на милост и немилост своjим
џелатима, коjи су се управо тако и понашали према њима. Понављала се историjа,
коjy су Срби на том подручиjу преживљавали и у Другом cвјетском рату, када су
такође били жртве хрватско-муслиманске коалициjе, утемељене у усташком покрету.
Судбина сваког затвореника имала jе својy трагедиjу, али наjстравичниjе су прошле
жене, односно дјевојке и дјeцa женског пола на коjима су се бестиjално иживљавали
стражари, воjници и полицаjци, укључуjући и политички врх тадашње власти
Босанског Брода. Посебно je била трагична судбина оних српкиња, кoje су одвођене
по приватним кућама да би се на њима иживљавале морбидне личности сатанског
муслимаско - хрватског заjедништва. Не риjетко, подвођене су муџахединима и
страним плаћеницима, коjи су ратовали у саставу бошњачко – хрватских воjних
формациjа. (Што се види из свjедочења свjедокиња С.2.1, С.2.2, С.2.3, С.2.4, С.2.5,
С.2.6, С.2.7, С.2.8, С.2.9). Индентична свjедочења су и свjедокиња и свjедока С.4.1,
С.4.2, С.4.3, С.4.4, С.4.5, С.4.6, С.4.7.
Посљедице таквих мучења оставиле су страховите трауме, због коjих су поjедине
мученице, послиjе рата, дигле руку на себе, што показуjе не слабост таквих мученица,
већ суровост њихових крвника.
На Србе као жртве нико ниjе обраћао пажњу, па ни Међународни комитет Црвеног
крста и друге организациjе, чиjи je смисао постоjања заштита угрожених. Такав однос
према Србима је допринио да jедан огроман број Срба заврши трагично.
Прилог 1.14
1.15 Ликвидациjа породице Мартић била je увод у масован покољ Срба у Сиjеквцу. Taj
злочин je организован и извршен 26. марта 1992. године. Првог дана напада на село
Сиjековац убиjено je 9 цивила. Наjмлађа жртва био je Милошевић (Луке) Драган, имао
je непуних 18 година, а наjстариjа жртва овог злочина био jе Зечевић (Васе) Jово, коjи
jе био стар 72 године.
Покољ Срба у Сиjековцу извршили су припадници вojcкe Републике Хрватске,
(убачена терористичка група преко риjеке Саве), уз помоћ екстремиста ХДЗ-а и СДА
са подручја Босанског Брода. То je био први масовни злочин према цивилима на
териториjи Босне и Херцеговине.
Покољом српског становништва у селу Сиjековац, општина Босански Брод, коjи су
26.03.1992. године извршили припадници Збора народне гарде Републике Хрватске и
окупациjом ове општине од стране Bojcкe Републике Хрватске почео je необjављени
рат против српског народа у Босни и Херцеговини.
Страдање цивилног становништва на подручjу општине Босански Брод
Прилог 1.14
1.16 Након тог догађаjа Сиjековац je посjетила делегациjа државног руководства Босне и
Херцеговине, у чиjем саставу су били: Фикрет Абдић, Фрањо Борас и проф. др Биљана
Плавшић, чланови тадашњег Предсjедништва Републике Босне и Херцеговине.
Прилог _______1.16
О том злочину постоjи видео запис, коjи je jaвнo емитовала Радио телевизиjа Capajeвo.
1.17 Одласком моторизовано тенковске jединице JHA са подручjа општине Босански Брод,
кoja je имала превентивни карактер, вojcкa Републике Хрватске, у садеjству са
паравоjним формациjама ХДЗ-а и СДА са подручја Босанског Брода (трансформисана
у ХВО и Армиjу БиХ), почела је са етничким чишћењем териториjе општине Босански
Брод. Прогон српског - православног живља са подручjа општине Босански Брод
завршен je 11/12. мaja 1992. године потпуним егзодусом српског становништва.
Прилог 1.17
1.18 Сви цивили српске националности у селима, коjи нису успjели избjећи испред
припадника хрватско - муслиманске вojcкe, убиjени су без милости на своjим кућним
праговима, а Срби заточени у граду завршили су у сабирним логорима.
Прилог 1.14
Прилог 1.21
1.19 Петог jула у 05,00 часова минирана je српска - православна црква у Босанском Броду.
Прилог 1.19
1.20 Општина Босански Брод ослобођена je од хрватско – бошњачких формациjа 07.октобра
1992.године.
Нажалост, слободу ниjе дочекао ни jедан српски цивил, коjи се за вриjеме окупациjе
овог подручjа сусрео са припадницима хрватско - муслиманске вojcкe.
Прилог 1.20
1.21 Чињенице су неумољив доказ о монструозности припадника хрватско - бошњачких
формациjа и трагедиjи српскоr народа, што наjбоље илуструjе свjедочење преживjелих
жртава.
Муслиманска и хрватска ратно-хушкачка историjографиjа, кoja je била у функциjи
дневне политике, била je погyбна не само за Србе, већ и гpaђaнe преостала два народа.
Cвјетска јавност као и безброj пута до тада, остала je слиjепа и ниjема пред
чињеницама кoje су више него jacнo указивале да je српски народ, приjе свега,
трагичар, jедне вjешто режиране и подржане политике изван Балкана, што ће се
касниjе потврдити безброj пута, али се никада неће, од стране оних коjи су ту
политику режирали, и признати.
Ни у jедноj општини, захваћеноj ратом, нису извршени, приjе почетка рата, тако
масовни злочини над цивилима, као што су почињени на териториjи општине
Босански Брод.
Прилог 1.14
Прилог 1.21
Прилог 1.19
Прилог 1.20
Прилог 1.22
1.22 По размjерама рушилачких посљедица, суровости према жртвама и броjу убиjених
цивила, ратни злочини извршени на подручjу општине Босански Брод, по
међународном праву, имаjу карактер геноцида.
Прилог 1.22
Та болна истина обавезуjе, приjе свега, потомке жртава и грaђaнa Босанског Брода,
данас Српског Брода, да се ови догађаjи разjасне и расвjетле пред Међународним
кривичним судом за бившу Jугославиjу, како не би остали заборављени, а извршиоци
тих злочина некажњени.
НАДРЕЂЕНОСТ:
Осумњичени од броjа А.l до броjа А.29 били су не само инспиратори и организатори
таквих злочина, већ и наредбодавци. Не може се одвоjити одговорност највишег
политичкоr руководстав Хрватске и поjединаца из политичких структура власти
бошњачког народа у БиХ од одговорности извршилаца. Лица означена од броjа А.l до
броjа А.29 своjим пропагандним иступима, отвореним позивањима на линч грађана
српске националности, наређењима и одобравањима злочина, починили су
1. ГЕНОЦИД, кажњив по члану 4 (3) (а) те 7 (1) и 7 (3) Статута Meђународног суда;
2. САУЧЕСНИШТВО У ГЕНОЦИДУ, кажњиво по члану 4 (3) (а) те 7 (1) и 7 (3)
Статута Meђународног суда;
3. УБИСТВО, ЗЛОЧИН ПРОТИВ ЧОВJEЧНОСТИ, кажњиво по члану 5 (а), те 7
(1) и 7 (3) Статута Meђународног суда;
4. ИСТРЕБЉЕЊЕ, ЗЛОЧИН ПРОТИВ ЧОВJEЧНОСТИ, кажњиво по члану 5 (6)
те 7 (1) и 7 (3) Статута Meђународног суда, и
5. УБИСТВО, КРШЕЊЕ ЗАКОНА И ОБИЧАJА PATOBAЊA, санкционисано
чланом 3 (1) (а) Женевских конвенциjа из 1949.rодине, кажњиво по члану 3, те 7 (1)
и 7 (3) Статута Meђународног суда.
ПРИJАВЉЕНИ, КАО ОСНОВАНО ОСУМЊИЧЕНИ, ОД БPOJA Б.1 ДО БPOJA
Б.379, КАО И ПРИJАВЉЕНИ ОД БPOJA Ц.1 ДО БPOJA Ц.44, ПОЧИНИЛИ СУ:
1. ЗЛОЧИН ПРОТИВ ЧОВJEЧНОСТИ, кажњив према члану 5 (ф) (мучење)
Статута Суда;
2. ЗЛОЧИН ПРОТИВ ЧОВJEЧНОСТИ, кажњив према члану 5 (г) (силовање)
Статута Суда;

3. ТЕШКУ ПОВРЕДУ, кажњиву према члану 2 (б) (мучење) Статута Суда, и
4. КРШЕЊЕ РАТНИХ ЗАКОНА И ОБИЧАЈА, кажњиво према члану 3 Статута
Суда и утврђено чланом 3 (1) (а) (мучење) Женевских Конвенција.
ПОДНОСИОЦИ КРИВИЧНЕ ПРИЈАВЕ:
УДРУЖЕЊЕ ЗА ТРАЖЕЊЕ ЗАРОБЉЕНИХ БОРАЦА
И НЕСТАЛИХ ЦИВИЛА ОПШТИНЕ СРПСКИ БРОД
УДРУЖЕЊЕ РАТНИХ ЗАРОБЉЕНИКА
ОПШTИНЕ СРПСКИ БРОД
заступани по пуномоћнику
Предрагу Радуловић, адвокату,
улица Косте Војиновића 43, Бања Лука,
Република Српска, Босна и Херцеговина,
тел. и факс: 051/467-929; моб.: 065/644-624

ПРИЛОГ А


ИДЕНТИФИКАЦИОНИ И ДРУГИ ПОДАТЦИ ЗА ЛИЦА КОЈА
СЕ НАЛАЗЕ НА СПИСКУ ОСУМЊИЧЕНИХ У ПРИЛОГУ А
Анђелић Марко*, рођен у Доњем Свилају општина Оџак, настањен је
био у Босанском Броду у улици Радничкој, био професор у
Средњошколском центру.
За вријеме хрватске окупације Босанског Брода, обављао функцију
члана Кризног штаба обране Босански Брод, налази се у бјегству.
- основано се сумња да је у својству члана самопрокламованог Кризног
штаба општине Босански Брод заједно са Похара (Есада) Армином,
Бризић Иваном, Кљајић (Шиме) Илијом и члановима
самопрокламованог Кризног штаба општине Босански Брод, а у
сарадњи са општинским руководством ХДЗ - а и СДА, вршио
припрему рата у БиХ и у ту сврху организовао наоружавање и
формирање хрватских и муслиманских паравојних јединица на
територији општине Босански Брод, те заједно са Армином Похаром
планирао, организовао и руководио оружаним нападом на цивилно
становништво српске националности у селу Сијековац, општина
Босански Брод, и у ту сврху остварио координацију са властима у
Републици Хрватској, преко којих су обезбиједили да у том оружаном
нападу учествују припадници Збора народне гарде Републике
Хрватске, као и група ХОС - оваца, коју је у том нападу предводио
Пркачин Анто и Обрадовић Раде из Славонског Брода. Оружани
напад је извршен 26.03.1992. године и у том нападу убили су девет
цивила, међу којима и једно малољетно лице, чиме су починили
злочине геноцида који су кажњиви по међународном кривичном
праву.
- основано се сумња да је за вријеме хрватске окупације босанско -
бродске општине у периоду 03.03. - 07.10.1992. године, као члан
самопрокламованог хрватско - муслиманског Кризног штаба општине

Босански Брод, заједно са осталим члановима самопрокламованог
Кризног штаба општине Босански Брод, учествовао у планирању и
провођењу политике етничког чишћења ове општине од Срба,
формирању десет логора за цивиле српске националности у којима су
били изложени убијању и разним методима мучења, силовању,
понижавању и пљачки, чиме је допринео убијању 190 цивила,
спаљивању или минирању свих српско - православних цркава,
спаљивању или минирању свих српских села и кућа, осим кућа са
бројем 108, пљачки државне имовине ињен трансфер у Републику
Хрватску, као и имовине грађана српске националности протјераних у
егзодус или логоре, а сва та кривична дјела представљају класичан
геноцид, који је кажњив по међународном кривичном праву.
- учествовао у оружаном нападу на гарнизон ЈНА у Славонском Броду
- организовао паљење српских кућа у Радничкој улици у Босанском
Броду
- прикупљао у дијаспори новац за вођење рата у БиХ, а половину
прикупљеног новца присвајао.
- заједно са групом истомишљеника у којој су били и: Ивица Дујмић,
Бесим Шећеровић, Амел Машић, Коста Крушкоњић и Омер
Карахасановић 12.05.1992. године прослављао извршено етничко
чишћење српског становништва са општине Босански Брод, којом
приликом су пекли прасад опљачкану од прогнаних Срба,
- заједно са Чабраја Иваном зв, Смрда у логору батинао Шљуку
(Алексе) Лазара из Босанског Брода. Жртву су батинали без престанка
у трајању око 2 часа. Анђелић је Лазару Шљуки и пиштољем задавао
ударце, а упаљачем за цигарете палио му очи.


Баришић Жељко, настањен је био у Кораћу, општина Босански Брод,
милиционар, а сада генерал - бојник Војске Републике Хрватске,
утврђивање осталих личних података у току, налази се у Републици
Хрватској.
У почетку рата био је командант Самосталне бојне Кораће. Био је
замјеник управника логора Младена Курдије.
Бобетко Иван, генерал - начелник главног стожера Војске Републике
Хрватске, основано се сумња да је планирао и руководио војним
операцијама војске Републике Хрватске које су извршиле агресију на
Босну и Херцеговину у чијим саставима су биле бригаде из Вуковара,
Загреба, Карловца, Ријеке, Вировитице, Чаковца, Славонске Пожеге,
Осијека, Винковаца, Ђакова и Славонског Брода, чији припадници су
за вријеме хрватске окупације босанске Посавине починили ратне и
злочине геноцида.
Бризић Иван, син Илије и мајке Анђе рођ. Спахић, рођен 15.11.1949. у
Вукићевцима општина Јајце, настањен је био у Босанском Броду улица
ЈНА бр. С - 28 Д - 2, посједује личну карту број 3896/91, издату у СУП
Босански Брод, по занимању ветеринар, ЈМБ 1511949120943, налази се
у бјегству.
Био је предсједник општинског одбора ХДЗ - а.


За вријеме хрватске окупације Босанског Брода био предсједник
нелегалног (хрватско - муслиманског) Кризног штаба општине
Босански Брод,
- постоји основана сумња да је 03.03.1992. године организовао
киднаповање Мире Радовановића, предсједника оштинског одбора
СДС - а Босански Брод,
- за вријеме хрватске окупације Босанског Брода вријеђао, а потом
истјерао Љ.С. из канцеларије одбијајући да јој пружи помоћ да
сахрани мужа, кога су припадници окупационих снага живог спалили
у кући,
- издавао рјешења о изгону из станова неподобних грађана међу којима
и Габријелу Андрић само зато што јој је муж Мирослав Србин,
- основано се сумња да је у својству предсједника самопрокламованог
Кризног штаба општине Босански Брод заједно са својим замјеником
Похара (Есада) Армином, Анђелић Марком (био професор у Бос.
Брод), Кљајић (Шиме) Илијом и члановима самопрокламованог
Кризног штаба општине Босански Брод, а у сарадњи са општинским
руководством ХДЗ - а и СДА, вршио припрему рата у БиХ и у ту
сврху организовао наоружавање и формирање хрватских и
муслиманских паравојних јединица на територији општине Босански
Брод, те заједно са Армином Похаром планирао, организовао и
руководио оружаним нападом на цивилно становништво српске
националности у селу Сијековац, општина Босански Брод, и у ту
сврху остварио координацију са властима у Републици Хрватској,
преко којих су обезбиједили да у том оружаном нападу учествују
припадници Збора народне гарде Републике Хрватске, као и група
ХОС - оваца, коју је у том нападу предводио Пркачин Анто и
Обрадовић Раде из Славонског Брода. Оружани напад је извршен
26.03.1992. године и у том нападу убили су девет цивила, међу којима
и једно малољетно лице, чиме су починили злочине геноцида који су
кажњиви по међународном кривичном праву.
- планирао, организовао и наређивао провођење политике етничког
чишћења општине Босански Брод од Срба као и других злочина и
криминалних радњи,
- основано се сумња да је за вријеме хрватске окупације босанско -
бродске општине у периоду 03.03. - 07.10.1992. године, као
предсједник самопрокламованог хрватско - муслиманског Кризног
штаба општине Босански Брод, заједно са својим замјеником
Армином Похаром и члановима самопрокламованог Кризног штаба
општине Босански Брод, учествовао у планирању и провођењу
политике етничког чишћења ове општине од Срба, формирању десет
логора за цивиле српске националности у којима су били изложени
убијању и разним методима мучења, силовању, понижавању и
пљачки, чиме је допринео убијању 190 цивила, спаљивању или
минирању свих српско - православних цркава, спаљивању или
минирању свих српских села и кућа, осим кућа са бројем 108, пљачки
државне имовине ињен трансфер у Републику Хрватску, као и
имовине грађана српске националности протјераних у егзодус или
логоре, а сва та кривична дјела представљају класичан геноцид, који
је кажњив по међународном кривичном праву.
Ганић Ејуп, настањен је у Сарајеву, гдје се и сада налази.
- основано се сумња да је 03.05.1992. године заповиједао нападом
јединица "зелених беретки" на војну колону у Добровољачкој улици у
Сарајеву, приликом напуштања територије БиХ од стране ЈНА, којом
су припадници "зелених беретки" убијали војнике а међу њима и:
Здравка Томовића из Сокоца, пуковника Сокића, војног доктора, шест
војника из касарне "Јајце", а ранили Слободана Бојанића, Срђана
Арсића, заставника Гојка Вукшића и друге, те претукли многе
војнике, а међу њима и поручника Жељка Пантелића, поменутог
заставника Вукшића и друге.
Главаш Бранимир*, из Осијека. У вријеме прогона Срба из Хрватске
био је осјечки жупан, сада генерал Војске Републике Хрватске
- основано се сумња да је у вријеме прогона Срба из Хрватске лично
тукао грађане српске националности, који су из логора доведени у
осјечки затвор.
Јелинић Мирко, син Шиме и мајке Ане, рођен 24.04.1930. године у Г.
Мочилима, а био је настањен у Броду у ул. М. Тита 56, ЈМБ
2404930120945, ЛК 397/88, предсједник Скупштине општине Босански
Брод, налази се у бјегству.
- постоји основана сумња да је одговоран за киднаповање Мире
Радовановића, предсједника општинског одбора СДС - а Босански
Брод, које је извршено 03.03.1992. године у вријеме када је Јелинић
био предсједник Скупштине општине Босански Брод.
Кљајић Илија зв. Алија и Зелењак, син Шиме, настањен је био у
Кричанову, завршио вишу управну школу, пред рат био предсједник
Муслиманско - бошњачке организације, сада пензионисани генерал -
бојник Војске Републике Хрватске, налази се у Славонском Броду.
За вријеме хрватске окупације босанско - бродске општине био је
предсједник самозваног Кризног штаба општине Босански Брод.
- основано се сумња да је у својству члана самопрокламованог Кризног
штаба општине Босански Брод заједно са Иваном Бризићем, Похара
(Есада) Армином, Анђелић Марком (био професор у Бос. Брод) и
члановима самопрокламованог Кризног штаба општине Босански
Брод, а у сарадњи са општинским руководством ХДЗ - а и СДА,
вршио припрему рата у БиХ и у ту сврху организовао наоружавање и
формирање хрватских и муслиманских паравојних јединица на
територији општине Босански Брод, те заједно са Армином Похаром
планирао, организовао и руководио оружаним нападом на цивилно
становништво српске националности у селу Сијековац, општина
Босански Брод, и у ту сврху остварио координацију са властима у
Републици Хрватској, преко којих су обезбиједили да у том оружаном
нападу учествују припадници Збора народне гарде Републике
Хрватске, као и група ХОС - оваца, коју је у том нападу предводио
Пркачин Анто и Обрадовић Раде из Славонског Брода. Оружани
напад је извршен 26.03.1992. године и у том нападу убили су девет
цивила, међу којима и једно малољетно лице, чиме су починили
злочине геноцида који су кажњиви по међународном кривичном
праву.
- основано се сумња да је за вријеме хрватске окупације босанско -
бродске општине у периоду 03.03. - 07.10.1992. године, као члан
самопрокламованог хрватско - муслиманског Кризног штаба општине
Босански Брод, заједно са осталим члановима самопрокламованог
Кризног штаба општине Босански Брод, учествовао у планирању и
провођењу политике етничког чишћења ове општине од Срба,
формирању десет логора за цивиле српске националности у којима су
били изложени убијању и разним методима мучења, силовању,
понижавању и пљачки, чиме је допринео убијању 190 цивила,
спаљивању или минирању свих српско - православних цркава,
спаљивању или минирању свих српских села и кућа, осим кућа са
бројем 108, пљачки државне имовине и њен трансфер у Републику
Хрватску, као и имовине грађана српске националности протјераних у
егзодус или логоре, а сва та кривична дјела представљају класичан
геноцид, који је кажњив по међународном кривичном праву.
- за вријеме хрватске окупације Босанског Брода преко радио Брода,
припаднике српске националности називао ушљивим четницима и
како Срби сами себи пале куће
- постоји основања сумња да је као члан самозваног Кризног штаба
општине Босански Брод учествовао у доношењу закључака којим је
ова група иницирала оснивање логора и прикупљање материјалних
средстава у те сврхе од предузећа у Босанском Броду.
- у логору Средњошколски центар "Фриц Павлик" у Босанском Броду,
логорашима држао пријетеће говоре и давао инструкције како да се
понашају и шта могу да изјаве приликом посјета представника
Међународног црвеног крста. Том приликом с њим је био и његов
замјеник Армин Похара,
- основано се сумња да је за вријеме хрватске окупације босанско -
бродске општине, уз потврду самозваног Кризног штаба општине
Босански Брод, дана 16.04. и 21.04.1992. године извршио пљачку
возила предузећа Енергопетрола и то: теретно возило Застава 640 АД
5 т. ДО 115 - 975 и ТАМ 190 Т 15 10 т рег. озн. ДО 119 - 029 заједно са
Кљајић Антом,
- основано се сумња да је радна бригада састављена од логораша, којом
је командовао Пејо Лепан, била ангажована на присилном раду по
његовом налогу.
Ковачевић др. Анто, из Оџака, сада члан Сабора Републике Хрватске,
утврђивање осталих личних података у току, налази се у Републици
Хрватској
- основано се сумња да је један од главних организатора злочина у
општини Оџак. За вријеме хрватске окупације ове општине,
посјећивао цивиле заточене у логорима у Оџаку и држао им
политичке говоре, о чему постоји видео снимак.


Месић Стипе, последњи Предсједник Предсједништва СФРЈ, сада на
дужности Предсједника Републике Хрватске, настањен у Загребу-
Република Хрватска
- основано се сумња да је заједно са Фрањом Туђманом био један од
водећих креатора насилног (протууставног) рушења Југославије чиме
је починио злочин против мира,
- као високи функционер (Предсједник Предсједништва СФРЈ),
изјавама које је давао, хушкао је протви српског народа у Хрватској и
тиме допринијео јачању антисрпског расположења и еуфорије у
Хрватској,
- за вријеме прогона и етничког чишћења Срба из Хрватске обављао је
високе државничке функције у Републици Хрватској.
Похара Армин, син Есада и Хатке, дјевојачко презиме мајке Смајић,
рођен 15.06.1958. године у Славонском Броду, настањен је био у
Босанском Броду у улици Радничка 113.,посједује личну карту број
1276/76, издату у СУП Босански Брод, по занимању економски
техничар, налази се у бјегству.
За вријеме хрватске окупације босанско - бродске општине био
замјеник предсједника самопрокламованог хрватско - муслиманског
Кризног штаба општине Босански Брод.
- основано се сумња да је у својству замјеника предсједника
самопрокламованог Кризног штаба општине Босански Брод заједно са
предсједником Брзић Иваном, Анђелић Марком (био професор у Бос.
Брод), Кљајић (Шиме) Илијом и члановима самопрокламованог
Кризног штаба општине Босански Брод, а у сарадњи са општинским
руководством ХДЗ - а и СДА, вршио припрему рата у БиХ и у ту
сврху организовао наоружавање и формирање хрватских и
муслиманских паравојних јединица на територији општине Босански
Брод, те заједно са Армином Похаром планирао, организовао и
руководио оружаним нападом на цивилно становништво српске
националности у селу Сијековац, општина Босански Брод, и у ту
сврху остварио координацију са властима у Републици Хрватској,
преко којих су обезбиједили да у том оружаном нападу учествују
припадници Збора народне гарде Републике Хрватске, као и група
ХОС - оваца, коју је у том нападу предводио Пркачин Анто и
Обрадовић Раде из Славонског Брода. Оружани напад је извршен
26.03.1992. године и у том нападу убили су девет цивила, међу којима
и једно малољетно лице, чиме су починили злочине геноцида који су
кажњиви по међународном кривичном праву.
- основано се сумња да је за вријеме хрватске окупације Босанско -
бродске општине као замјеник предсједника самопрокламованог
хрватско - муслиманског Кризног штаба општине Босански Брод,
учествовао у планирању и провођењу политике прогона цивила
српске националности, формирању логора у којима су били изложени
убијању и разним методима мучења, силовању, понижавању и
пљачки,
- одводио је Српкиње на силовање, међу којима је била и Д.М.
Пркачин Анте из Славонског Брода, утврђивање осталих личних
података у току, налази се у Славонском Броду.
- постоји основана сумња да је дана 26.03.1992. године, заједно са још
34 идентификованих терориста припадника Интервентног вода из
Сијековца, те једним бројем неидентификованих припадника Збора
народне гарде Републике Хрватске, односно ХОС - оваца из
Републике Хрватске којима је у оружаном нападу на цивилно
становништво српске националности у селу Сијековац, општина
Босански Брод непосредно командовао Марко Пркачин из Славонског
Брода и том приликом лишили живота девет цивила, међу којима и
једно малољетно лице. Оружани напад су извели тако што су
претходно блокирали и опколили село Сијековац, те из свих врста
оружја отворили паљбу по кућама мјештана српске националности, а
око 16,30 часова дали су преко мегафона ултиматум Србима (који су
се налазили сакривени у подрумима кућа породица u1047 Зечевић и Бачић),
да предају оружје и да изађу из подрума. Одмах након њиховог
захтјева из подрума су изашле жене: Стојанка Опачић (била је
гравидна), Марица Радановић, Недељка Васић, Миладинка
Милошевић, Милка Зечевић, Љубица Зечевић, Јелица Зечевић,
Опачић (Милана) Маринко (дијете 1981. годиште), Драган
Милошевић, Саша Милошевић, Жељко Милошевић, Горан Зечевић,
те мушкарци Вид Радановић, Јово Зечевић, Милан Зечевић, Васо
Зечевић, Петар Зечевић и Срето Милошевић. Наређено им је да ту у
дворишту легну на земљу, а потом су их тукли кундацима пушака и
ногама, претећи женама да ће их силовати, а мушкарцима да ће их
заједно са дјецом побити. Псујући им четничку мајку лишили су
живота Јову Зечевића и његове синове Милана Зечевића, Васу
Зечевића, Петра Зечевића, Луку Милошевића и његову дјецу Драгана
Милошевића и Жељка Милошевића те Мирка Радановића. Истог дана
у Сијековцу је убијен и Тривић (Михајла) Срето, чиме су починили
кривично дјело злочина геноцида, који су кажњиви по међународном
кривичном праву. Преостале грађане (углавном жене и дјецу) су
лишили слободе и изложили батинању, мучењу, застрашивању,
пљачки и нехуманом поступању, проузрокујући им велике физичке и
психичке патње.
- Након тога су извршили етничко чишћење овог села, тако што су
преостале цивиле насилно раселили, имања им опљачкали, цркву
минирали, а куће спалили или минирали. На простору босанско -
бродске општине, наставили су са прогоном цивила српске
националности, гдје су за вријеме хрватске окупације учествовали у
убијању 190 цивила, међу којима су и 24 цивилне жртве из села
Сијековац, чиме су починили злочине геноцида, које је кажњиво по
међународном кривичном праву.
Росо Анте, генерал - бојник Војске Републике Хрватске, налази се у
Републици Хрватској.
- основано се сумња да је у саставу Војске Републике Хрватске
организовао и координирао акције терористиче групе зване "Кобра"
чији је заповједник био Павао Блажевић из Доњих Мочила, а која је
вршила злочине на подручју Босанско - бродске ______општине

- да је наоружавао припаднике Легије странаца, који су се у оквиру ове
терористичке групе бавили тероризмом и да им је обезбјеђивао
легалитет припадника Војске Републике Хрватске
Силајџић Харис, из Сарајева гдје се исада налази, остали подаци
непознати. У рату функционер у влади Алије Изетбеговића
- постоји основана сумња да је у току рата у БиХ као високи
функционер у влади Алије Изетбеговића наступао антисрпски тј. да је
ратна реторика овог функционера била ратно - хушкачка, чиме је
повећавао жестину сукоба зараћених страна, посебо јавним
изношењем неистина о наводним силовањима муслиманки, помињући
цифре од неколико десетина хиљада.
Туђман Фрањо, за вријеме агресије на БиХ предсједник Републике
Хрватске.
Основано се сумња да је:
- планирао и руководио војним операцијама војске Републике
Хрватске, које су извршиле агресију на Босну и Херцеговину у чијим
саставима су биле бригаде из Вуковара, Загреба, Карловца, Ријеке,
Вировитице, Чаковца, Славонске Пожеге, Осијека, Винковаца,
Ђакова, Славонског Брода, Сиска и др. чији припадници су за вријеме
хрватске окупације босанске Посавине починили ратне и злочине
геноцида, о чему свједочи и његово лично признање дато 01.12.1995.
године пред новинарима у Загребу, када је изјавио:
"Хрватска војска је бранила босанску Посавину. Лично сам издао
наређење да се пошто - пото брани Босански Брод, али и борци и
становништво тога краја побјегли су са бојишта. Босански Брод
браниле су 101. и 108. хрватска бригада и дијелови Треће
гардијске бригаде. Нисмо успјели због бјежања људи из Посавине
а данас ти исти политиканти називају нас да смо издали хрватске
интересе по питању Посавине."
Чаушевић Нијаз* зв. Медо, син Муниба и Џихе, дјевојачко презиме
мајке Омерагић, рођен 13.03.1953. године у Сијековцу општина
Босански Брод, настањен је био у селу Сијековац бр. 126. Босански
Брод, посједује личну карту број 2509/78, издату у СУП Босански Брод,
пензионер, налази се у бјегству.
Пред и за вријеме хрватске окупације босанско - бродске општине био
је предсједник Кризног штаба мјесне заједнице Сијековац.
Основано се сумња да је:
- заједно са Ејубом Дугалићем и Календеровић Јасмином, дана
13.05.1992. године у Доњим Мочилима, убили Ћерић (Мирка) Душана
из Сијековца,
- 18.08.1992. г. (око 22,30 часова) заједно са Мемишевић Салком,
Машић Смајом и Календеровић Јасмином одвео у логор у Тулек
Бачић Васиља и његову супругу Милку из Сијековца. Бачић Милку су
више пута силовали. Ујутро 19.08.1992. године Милку је, психички и
физички потпуно изморену и рашчупану, одвео њеној кући
Мемишевић Салко, да би је поменута група исте вечери, око 24,00
часа, одвела од куће, групно је силовали, заклали и спалили. Жртва је
пронађена од стране Бачић Стеве у кући Секулић Драге у Сијековцу, а
уз њу се налазио још један спаљен женски леш,
- крајем априла или почетком маја, заједно са Бабић Илијом и
Ковачевић Земиром одвео је од куће Бачић (Петра) Недељка званог
"Мишо" и убио,
- заједно са Дугалић Ејубом одвео је из њене породичне куће
свједокињу 28-158 у Основну школу Сијековац (стационар
Интервентног вода и прихватни логор за Србе) гдје су је силовали, у
чему су учествовали и други терористи Интервентног вода, а након
тога у јутарњим часовима вратили кући.
- средином априла заједно са Ковачевић Земиром и Календеровић
Јасмином, неовлаштено су претресли кућу Теодора Барњака,
малтретирали укућане, те им опљачкали новац, златни ланчић, златну
наруквицу и путничко возило "Рено 18" у власништву Теодоровог
сина,
- један од организатора и учесника покоља цивила српске
националности који је извршен 26.03.1992. године у селу Сијековац,
општина Босански Брод,
- заједно са Обрадовић Радом незаконито је вршио преметачину куће
Војислава Гарића и том приликом му опљачкао ловачку пушку,
- заједно са Чичак Јосипом одвео у логор складиште Робне куће
"Београд" групу цивила српске националности и то: Петра Црљића,
Неду Гарића, Душана Милошевића, Јову Милошевића званог Јова,
Милана Милошевића и Вида Јукића, гдје су их батинали и
злостављали,
- почетком јула заједно са Календеровић Јасмином, Ковачевић
Селвером званим Суљу, Добојчић Бењамином и Мемишевић Салком
интернирали су у логор Тулек, и то: Бачић Милана, Бачић Мику,
Бачић Стеву, Бачић Мирослава, Пјанић Ђорђу, Трифуновић
Александра и његовог сина Трифуновић Бранка, Гарић Неду, Гарић
Жарка, Јукић Вида, Милошевић Јову и Милошевић Душана, гдје су их
изложили мучењу и батинању,
- дана 12.07.1992. године заједно са Календеровић Јасмином и групом
терориста, припадника Интервентног вода Сијековац, хапсио је
припаднике српске националности и присиљавао их да на првим
борбеним линијама у Новом Селу, Колибама и Жеравцу копају
ровове, међу којима су били и Бачић Михајло, његов син Миро и
Бачић Перо.

Ереиз Илија син Мате и Каје, дјевојачко презиме мајке Блажевић,
рођен 15.08.1928. године у Сијековцу општина Босански Брод,
настањен је био у Тулеку улица И. Л. Рибара бр. 8. Босански Брод, ЈМБ
1508928120942, посједује личну карту број 81/80, издату у СУП
Босански Брод, налази се у Српском Броду.
- учествовао у оружаним припремама за рат. Наоружавао своје
истомишљенике по Кричанову и Тулеку, а међу њима Базлер Ј.
Миљенка, Кљајић Славка и Марјана, Дугалић Селвера и његовог
брата, Миличевић Цицана, Анту Штуца и Кључевић Драгу.
- наређивао је својим сљедбеницима да силују све што је српско од 7
година па надаље о чему свједочи логорашица К.О.,
- заједно са Илијом Јуришићем, Кључевић (Нике) Миром, Пејом
Липовцем и Антом Блажевићем тукли су до бесвијести Дуроњић
(Недељка) Недељка и његовог брата Борислава. Оптужили су их да су
пуцали на Ханџар дивизију и санџаклије, који су били смјештени у
Тулеку у кућама Мирка Лиовића и његовог брата Николе. Илија
Јуришић тукао је Недељка пиштољем по челу, пуцао му са обје стране
главе изнад уха, а потом га натјерао да легне на сто. Рекао је да жели
да види колики мозак има четник и у циљу психичког застрашивања
жртве послао Липовац Пеју да донесе ексер величине 12 цм.
Врбањац Индира*, рођена 22.11.1962. у Босанском Броду, настањена
је била у Босанском Броду у ул. М.Тита, ЛК 237/86, ЈМБ


2211962125946, налази се у бјегству. По занимању дипломирани
правник.
Заповједник женског логора у Босанском Броду и начелник
криминалистичке службе Станице јавне сигурности Босанског Брода.
- у логору је ударала шамаре свједокињи 268/99 - 6, потом је опљачкала
узевши торбу са документима и 13.000.000 тадашњих динара,
- учествовала у испитивању и злостављању цивила доведених у логор,
којом приликом их је батинала у сврху изнуђивања признања,
- у логору на стадиону, обувена у ципеле са високим штиклама, скакала
по дјевојци Н., док јежртва нага лежала на бетонским плочицама.
Билић Јосип зв. Пуцкан син Јозе и Анице, дјевојачко презиме мајке
Станић, рођен 11.02.1963. године у Славонском Броду, настањен је био
у Новом Селу бр. 282 Босански Брод, посједује личну карту број
2002/79, издату у СУП Босански Брод, налази се у бјегству.
Командант 101. Босанско - бродске бригаде чији су припадници за
вријеме хрватске окупације општине Босански Брод извршили масовне
злочине

Дугалић Ејуб, син Ибрахима и Зејне, дјевојачко презиме мајке
Мливић, рођен 16.04.1945. године у Сијековцу бр. 145, општина
Босански Брод, настањен је био у Сијековцу Босански Брод, посједује
личну карту број 123/91, издату у СУП Босански Брод, ЈМБ
1604945120947, налази се у бјегству.
- дана 06.05.1992. године заједно са Беширевић Хакијом убио Бачић
(Чеде) Ристу из Доњих Мочила. Тијело жртве је нађено у Доњим
Мочилима у врбику званом "Јастребина"

- дана 10.05.1992. године заједно са Лукић Дадом, Катинић Мирком,
Катинић Шимом из Кричанова и Ереш (Златка) Драганом учествовао
у убиству Ћерић (Луке) Јелене, коју су непокретну убили, а након
тога куће са њеним лешом спалили, као и кућу Бачић Стеве,
- са још седам терориста дошао у Кричаново пред кућу Јелић Шиме (по
националности Хрват) а потом га убио рафалом из аутоматске пушке
у дворишту његове куће, зато што се син Јелић Шиме забављао са
Драгицом Томић, а Шимо није хтио да каже гдје се она крије,
- заједно са Календеровић Јасмином и Чаушевић Нијазом, дана
13.05.1992. године у Доњим Мочилима, убили Ћерић (Мирка) Душана
из Сијековца,
- дана 24.06.1992. године, убио Ћерић (Николе) Мирка из Доњих
Мочила, а леш спалио у кући. Прије убиства Ћерић Мирка извршио је
пљачку имовине своје жртве и то 2 краве и 5-6 свиња које одвео својој
кући.
- заједно са Челебијом Ивицом и Ником Томасом из Сијековца, након
покоља Срба у Сијековцу, три пута је по ноћи изводио Љ.С. у тзв.
Интервенти вод у школу у Сијековац, гдје су је тукла маскирана лица,
- заједно са Чаушевић Нијазом одвео је из њене породичне куће
свједокињу 28-158 у Основну школу Сијековац (стационар
Интервентног вода и прихватни логор за Србе) гдје су је силовали, у
чему су учествовали и други терористи Интервентног вода, а након
тога у јутарњим часовима вратили кући,
- приликом незаконитог претреса кућа Бачић Милана и Бачић Стеве, од
Милана је опљачкао пиштољ, калибар 6.35 мм, а од Стеве опљачкао
трактор и одвезао га својој кући. Такође је са сином Дугалић Амиром
пљачкао српске кућа у Доњим Мочилима и то: Томичевић Бранка,
браће Кушљић, Ћерић Мирка, Ћерић Драге, Ћерић Срећка, Ћерић
Стеве и др.
Винцетић Перо* зв. Пера Коњ и Виктор Петер, рођен 1968. године из
Доње Махале, општина Орашје.
У рату био управник логора у Доњој Махали.

- тукао логораша Жарка Гарића из Новог Села, општина Босански Брод
- у логору у Доњој Махали, општина Орашје, заједно са Дамиром
Клаићем* званим Дама, Матом Живковићем* званим Ракијица и
Пејом Филиповићем* званим Бабо и Вук са Саве убио Благу
Даниловића из Котор Вароши, коме су прије убиства поломили руке и
ноге,
- у логору у Доњој Махали предводио групу терориста и то: Дамира
Клаића званог Дама, Перу Филиповића званог Бабо, Мату Живковића
званог Ракијица и Елвиру Хаџиомеровић звану Амазонка из Орашја
која је батинала логораше доведене из логора у Босанском Броду и
логора кафана звана Бардак из Славонског Брода, а међу њима
Николу Чикојевића, Ненада Милошевића и Војислава Јеличића.
Посебно је био окрутан и свирепо тукао изнемогле, болесне и
логораше са видним повредама. Заједно са својим полицајцима вршио
је пљачку логораша приликом њиховог довођења у логор,
- у логору у Доњој Махали са групом полицајаца којима је био
надређен, перманентно је на најокрутнији начин убијао, мучио и
пљачкао логораше доведене у логор са подручја општине Орашје,
општине Оџак и општине Босански Брод.
Штуц Анто* зв. Бритва, син Јозе и Анђе, дјевојачко презиме мајке
Солдан, рођен 03.03.1964. године у Славонском Броду, настањен је био
у Босанском Броду улица Е. Кучаре бр. 22., посједује личну карту број
1471/83 издату у СУП Босански Брод, ЈМБ 0303964120946, налази се у
бјегству.
Основано се сумња да је:

- дана 10.04.1992. г. у логору на стадиону, претходно уштројили
Кушљић (Луке) Здравка, на прсима су му усјекли крст са словима "Ч"
и "С", па убио,
- заједно са Ереш Антом, Главић Илијом и Далибором Слабићем
учествовао у убиству Слободана Стојаковића,
- заједно са Антоловић Адамом званим Бибијан, Луком Јозићем из
Кораћа, Илијом Главићем из Лушчана, Миљенком Базлером званим
Меле и Драганом Лепаном дана 13.05.1992. године у логору стара
зграда милиције тукао је палицом столицама и ногама Бранка
Дујанића, Жељка Дујанића, Драгу Трифуновића. Тукао је и друге
логораше, а посебно Славка Черека из Лијешћа који је подлегао
батинању,
- у ноћи 03.05.1992. године са још једним наоружаним и
униформисаним лицем упао је у кућу Васић Вида и опљачкао
златнину у вриједности око 5.000 марака.
- сексуално злостављао А.О.
- заједно са Алминком Исламовићем опљачкао логораша Ковачевић
(Илије) Ратка из Босанског Брода узевши од именованог 10.400 ДМ, а
на име пуштања из логора на слободу
- дана 13.05.1992. године заједно са Луком Јозићем из стана одвео Чеду
Грабовца у логор стара зграда милиције. Управник логора био је Перо
Одобашић звани Пејица.
- у логору стара зграда милиције ударцем клијештима избио зубе Чеди
Грабовцу, пјеснику и новинару из Босанског Брода, а потом му је
зашиљен кочић од 80 цм. гурао у чмар. Мучење овог логораша
наставио је тако што му је бритвом на прстима засијецао јагодице
- заједно са Миљак Зденком, Чума Дамиром, Лепан Петром, Лепан
Драгом и Јозић Луком званим Лукица тукао је логораша Марка
Митрића, тако да су му поломили нос и вилицу. Жртва је око 20 дана
након батинања мокрила крв,

- батинао логораша Луку Поповића из Чардака (предграђе Дервенте) и
његовог комшију званог "Кнез",
- тукао је Мустафу из Прњавора - био тржни инспектор у Босанском
Броду,
- у логору тукао Д.Г. све док жртва није пала у несвијест,
- у логору силовао С.Ћ.
- у логору је пријетио свједоикињи 268/99 - 9 да ће јој заклати кћер
- заједно са Маринић Здравком и Исламовић Алминком званим Стаљо,
малтретирао логораша Ратка Ковачевића, и тјерали га да пјева пјесме
хрватских нациста (усташа),
- у логору је ушицама сјекире тукао по леђима Бранислава Нарића,
- са још пет припадника ХВО опљачкао Славка Грабовца из Босанског
Брода 2.500 ДМ и одвео га у логор у зграду Скупштине општине
Босански Брод, гдје су га мучили и батинали. Том приликом му је
пријетио клањем, стављајући му нож под врат,
- пуцао логорашу Браниславу Нарићу изнад главе, док је жртва морала
да стоји мирно удаљена око пет метара,
- стављао је со у ране логорашима, тукао их ногама са обувеним
војничким чизмама и тврдим предметима по глави.
Кецерин Јосип, начелник артиљерије у Војски Републике Хрватске -
О.Г. "Источна Посавина", са сједиштем у Славонском Броду, налази се
у Републици Хрватској.
- дана 29.04.1992. године издао је заповијест начелнику топништва
Прве босанско - бродске бригаде (касније 101. бригара Хрватског
вијећа одбране општине Босански Брод) о формирању мјешовитог
топничког дивизиона и топништва

- дана 12.05.1992. године, под бројем ОГ - 05 - 92 - 166/1, издао је
заповијест 108. бригади Збора народне гарде Републике Хрватске,
157. бригади Хрватске војске и Првој босанско - бродској и
дервентској бригади Хрватског вијећа одбране о слању људства за
руковање ракетним системом "Фагот",
- дана 21.05.1992. године, под бројем ОГ - 05 - 92 - 192/3, издао је
заповијест о успостављању веза у артиљерији и упутство о
коришћењу ТКТ докумената на подручју општине Оџак.
Кљајић Блажан син Иве и Луције, настањен је био у Тулеку Босански
Брод, утврђивање осталих личних података у току, налази се у Осијеку
- Република Хрватска.
- основано се сумња да је дана 24.06.1992. године са групом
наоружаних припадника ХВО, одвео из стана Слободана Стојаковића
званог Бобан из Босанског Брода, а потом га заклали у гостионици
званој "Шопина гостионица",
- дана 02.05.1992. године са још тројицом униформисаних и
наоружаних лица присилно одвео на мост: Васић Вида и Зорку,
Бановић Недељка, Анђу и Бранка, Томичевић Лазара, Гудаловић Јову
зв. Батак и др. и тамо их као таоце везали
- убио Кораћ Вељка из Слав. Брода у дворишту његове куће,
- основано се сумња да је са Исламовић Алминком званим Стаљо
учествовао у завршној фази батинања Славка Черека, након чега је
жртва подлегла,
- дана 02.05.1992. године са којим је био и Антић Милован, уз пријетњу
оружјем, повезао пертлама из ципела: Бановић (Алексе) Недељка,
Анђу Бановић, Бранка Бановића, Вида Васића, Зорку Васић, Лазара
Павића, Јову Гудаловића, Здравка Пјанића, Николу Пјанића и Ратка
Ковачевића и отјерао на мост на ријеци Сави гдје су их повезали за
ограду моста, да послуже као живи штит,
- заједно са Неџадом Одобашићем и још тројицом терориста, у логору
зграда Скупштине општине Босански Брод батинао је војничким
опасачем Славка Грабовца из Босанског Брода, тако да је од
задобијених удараца сво тијело жртве било црно. Том приликом га је
тукао дрвеном вјешалицом, столицама и ногама. Газио је жртву
војничким чизмама по леђима, тако да су жртви поломио неколико
ребара и оштетио кичму,
- у логору на стадиону заједно са Луком Јозићем из Кораћа, Далибором
Слабићем из Босанског Брода, Томом Блажевићем из Новог Села,
Ивом Павићем, Антом Опачком из Врела, Адамом Антоловићем
званим Бибијан из Б. Брода, Драгом Лепаном, Тадијом Лепаном,
Илијом Главићем из Лушчана, Матом Зорићем, Селвером званим
Боксер (муслиман - полицајац) и Каменчићем званим Камени из
Босанске Градишке и Каменчићем званим Камени из Босанске
Градишке учествовао у групном насиљу, којом приликом су крвнички
премлатили Миодрага Кушљића званог Шећо из Босанског Брода.
Жртву су тукли полицијским палицама, ногама, кундацима и шакама.,
- логорашу Миодрагу Кушљићу званом Шећо ножем парао леђа и
дубоко засијецао ухо. На леђима му је ножем уцртао четири слова "С"
и крст. Мучио га је и психички, тако што га је изводио на лажно
стрељање,
- заједно са Илијом Јуришићем, Илијом Нујићем, Зораном
Штралегером, Мирославом Копљаром званим Бало и Јаковом
Антоловићем званим Луна, одвели су из Ватрогасног дома Дуроњић
(Недељка) Недељка званог Зело, свезали га за липу код жељезничке
станице и пуцали према њему. Тукли су га, а потом одвели до
канцеларије у којој је радио, гдје је Блажан Кљајић са зида скинуо
Титову слику и са сликом га ударио по глави. Одузели су му кључеве
од складишта жељезничке станице у којој је била роба Робне куће
"Београд" (28 замрзивача, 36 бицикла и друге разне робе смјештене у
рафе од 26 м3) и исту опљачкали. Након тога су наредили Недељку да
бјежи, а они су са одређене дистанце пуцали према њему.
- дана 10.05.1992. године заједно са Јаковом Антоловићем званим Луна
и Илијом Нујићем одвео је Дуроњић Недељка и његовог брата
Борислава, који су се крили у подруму Пере Тутњиловића. Предали су
их Илији Јуришићу, Кључевић (Нике_______) Мири, Пеји Липовцу, Анти
Блажевићу и Илији Ереизу.

- заједно са Јаковом Антоловићем званим Луна одвео је Дуроњић
(Недељка) Недељка у логор стара зграда милиције, и предали га лицу,
које се представљало као "генерал" из Славонске Пожеге,
- заједно са Пејом Липовцем и Мливић Хидајетом малтретирао је
Дуроњић (Недељка) Недељка и на тај начин што се жртва, једно
вријеме морала свакодневно јављати у Кризни штаб у Тулеку.
Лепан Тадија*, син Петра, рођен 01.08.1973. у Славонском Броду,
братић Драге Лепана, настањен је био у Новом Селу 106а општина
Босански Брод, ЛК 1161/90 ЈМБ 0108973120943, налази се у бјегству.
За вријеме хрватске окупације Босанског Брода, био управник логора -
зграда старе милиције.
- у логору на стадиону са још двојицом маскираних полоцајаца ХВО
батинао Ковачевић (Јована) Слободана.
- за вријеме док је био управник логора - зграда старе милиције, из
логора је одведен 09.05.1992. г. и убијен Пиваш (Мирка) Обрад из
Горње Барице,
- у логору извршио силовање Десанке Благојевић и свједокиње 268/94 -
4,
- у логору је тукао свједокињу 268/99 - 6, а потом јој ножем правио
резове по ножним прстима,
- у логору силовао свједокињу 268/99 - 6,
- силовао логорашицу К.О.,

- у логору је заједно са Гораном Брекалом из Славонског Брода и
Далибором Слабићем званим Таиб присиљавао лограше да силују
логорашице,
- приликом присилног копања ровова, шамарао логораша Николу
Чикојевића,
- одводио и чувао логораше приликом присилнох копања ровова,
- у логору на стадиону батинао је логораша Синишу Добросављевића
из Босанског Брода,
- у логору на стадиону опљачкао је логораша Миодрага Кушљића,
одузевши му златни ланчић,
- у логору на стадиону заједно са Блажаном Кљајићем, Луком Јозићем
из Кораћа, Далибором Слабићем из Босанског Брода, Томом
Блажевићем из Новог Села, Ивом Павићем, Антом Опачком из Врела,
Адамом Антоловићем званим Бибијан из Б, Брода, Драгом Лепаном,
Илијом Главићем из Лушчана, Матом Зорићем, Селвером званим
Боксер (муслиман - полицајац) учествовао у групном насиљу, којом
приликом су крвнички премлатили Миодрага Кушљића званог Шећо
из Босанског Брода. Жртву су тукли полицијским палицама. ногама,
кундацима и шакама,
- у логору Тулек тукао је Ранка Кушљића.
Маринић Анто, син Пере, дипл. инж. грађ., рођен 04.07.1960. године у
Врелима Доњим, општина Босански Брод, био настањен у улици

26.августа бр. 58 у Бос. Броду, ЈМБ 0407960120941, ЛК 2684/89, налази
се у бјегству.
- као лице грађевинске струке, учествовао је у адаптацији тј.
претварању складишта грађевинског материјала Робне куће "Београд"
у Тулеку - Бос. Брод у логор у коме је, за вријеме хрватске окупације
босанско-бродске општине, било заточено око 1000 људи, жена и
дјеце, са подручја општине Бос. Брод, Оџака и Дервенте, као и мањи
број цивила са других подручја, који су у путовању кроз Брод ишли
својим кућама.
- У сврху изградње логора именовани је за потребе Кризног штаба СЈБ
Босански Брод сачинио предмјер и предрачун радова.
Маринић Здравко, зв. Бабура - заповједник војног логора и свих
логора син Пере и Иве, настањен је био у Стадионској улици у
Босанском Броду, налази се у бјегству.
- дана 09.04.1992. г. одвео и убио Вуковић (Милана) Милорада,
- шамарао логораша Марка Митрића, а потом га батинао полицијском
палицом,
- тукао је логорашицу - свједокињу 268/98 - 7, а потом јој забио бајонет
у десну руку,
- заједно са Антом Штуцом и Исламовић Алминком звани Стаљо,
малтретирао логораша Ратка Ковачевића и тјерали га да пјева пјесме
хрватских нациста (усташа),
- основано се сумња да је из логора одвео групу од 5 - 6 цивила српске
националности, за које се ни до данас није сазнало гдје су, нити гдје
су убијени.
Томић (Андрије) Перо, рођен у Доброј Води - општина Модрича,
настањен у селу Горња Врба, општина Сл. Брод, замјеник управника и
управник логора "кафана Бардак" у Слав. Броду , налази се у
Републици Хрватској.
- са Крунослав Лојеном званим Тоца и групом од пет полицајаца дошао
у кућу Чечавац Јована, настањеног на Бјелишу, општина Славонски
Брод, премлатили га и одвели у логор "кафана Бардак". Од посљедица
злостављања у логору Јован Чечавац је умро након размјене.
- дана 07.04.1992. одвео из куће и убио Бардак (Милана) Милоша
(Бјелиш - Слав. Брод.),
- заједно са Славком Биланџијом званим Шугер, Срећком Цотом из
Славонског Брода, Марком Милошема званим Фарбар из предграђа
Будаинка, општина Славонски Брод, Крунославом Лојеном из
Славонског Брода (био боксер), Иком Станићем из села Унка,
општина Босански Брод, Фабом Крајиновићем из Велике Бруснице,
општина Босански Брод, Иваном Циндрићем званим Циндро из
Славонског Брода, Јосипом Типуром из Шестинаца, општина
Славонски Брод, Пекезом из села Жеравца, општина Дервента и
Крпаном са Ливаде, општина Славонски Брод (био замјеник Славка
Биланџије), изложио је групном батинању и мучењу више дана у
логору званом "кафана Бардак" у Славонском Броду, логораше међу
којима су били и: Недељко Бардак звани Ћиро, Милош Бардак из
Славонског Брода, Јован Јелић из Славонског Брода, Петар Василић
из Славонског Брода, Стево Ковачевић из Славонског Брода, Игњо
Перић из Славонског Брода, Радослав Јовичић из Славонског Брода,
Душан Видић из Славонског Брода, Игњо Бардак из Славонског
Брода, Бардак (Нике) Симу, Неду Челара, Јована Чечавца, Милован
Ракић, Лука Гаврановић, Драго Кнежевић из Дервенте, др. Стајчића
из Дервенте, Јелић (Јоце) Богдан који је од посљедица мучења умро
трећи дан након размјене и други.

Штефанек Винко, пуковник - заповједник Војске Републике Хрватске
О.Г. "Источна посавина", налази се у Републици Хрватској, утврђивање
осталих личних података у току.
- постоји оправдања сумња да је планирао, организовао, командовао
Војском Републике Хрватске - О.Г. "Источна посавина", у чијем
саставу су биле и бригаде ХВО, која је учествовала у војној агресији
на Босну и Херцеговину - Босанска посавина, при чему су
припадници тих јединица починили масовне ратне злочине и злочине
геноцида над цивилима српске националности, извршили етничко
чишћење територије, починили тотална разарања српских села,
културно - историјских споменика, цркава и других сакралних
објеката и то све ван зоне борбених операција, те формирања и војном
силом одржавања оконцентрационих логора у којима су заточени
цивили били изложени убијању, мучењу, силовању, и другим
облицима понижавања и нехуманог поступања.
- командовао је јединицама Збора народне гарде Републике Хрватске,
које су 03.03.1992. године прешли на територију Босне и Херцеговине
- оппштина Босански Брод и уз подршку паравојних формација ХДЗ -
а и СДА - а примјењујући војну силу окупирали град Босански Брод.
- припадници јединица Збора народне гарде којима је он командовао
прешли су 26.03.1992. године преко ријеке Саве у село Сијековац,
општина Босански Брод и уз учешће паравојних формација чији је
командант био Анте Пркачин, те паравојник формација ХДЗ - а и
СДА - а починили масовне злочине над цивилима српске
националности .
- командовао је јединицама Збора народне гарде Републике Хрватске,
које су почетком априла 1992. године преко ријеке Саве пребачене у
село Пруд, општина Босански Шамац и на подручје општине Оџак,
- од 18.04.1992. године преузео је и команду над јединицама Хрватског
вијећа одбране на подручју општине Оџак, чиме су те јединице у
цјелости остале потчињене војним органима Републике Хрватске.
- у првој половини априла 1992. године наредио је да се сва српска села
на подручју општине Оџак ставе у потпуно окружење оружаних u1089 снага
коијма је он командовао,
- наредио је да се 18. априла 1992. године минобацачким гранатама
туку српска села Доња Дубица и Нови Град и започну репресалије над
српским становништвом у општини Оџак,
- постоји основана сумња да су, по његовом наређењу, извршене
пљачке покретне имовине Срба и паљење српских кућа на подручју
општине Оџак и да је пљачкана имовина превезена на територију
Републике Хрватске.
- заповијешћу број 1 - 5/92 од 12. маја 1992. године, изтаом у
Славонском Броду, даје на знање 139. бригади Војске Републике
Хрватске да је за заповједника свих постројби на подручју општине
Оџак именовао Ивицу Матановића,
- дана 24.05.1992. године издао је заповијест број БП - 01 - 92 - 07/5,
101. босанско - бродској, 102. оџачкој, 103. дервентској, 104.
модричкој, 105. босанско шамачкој, 106. орашкој, 107. градачачкој и
108. брчанској бригади Хрватског вијећа одбране о формирању војне
полиције јачине једне сатније (чете),
- дана 11.06.1992. године под бројем Ур. бр. БП - 01/92 - 34, издао је
заповијест за напад на српска села: Милошевац, (општина Модрича),
Горњу Слатину (општина Босански Шамац), Горњи СКугрић
(општина Модрича), Доњи Скугрић (општина Градачац) и на град
Босански Шамац - 102. оџачкој, 104. модричкој и 107. градачачкој
бригади Хрватског вијећа одбране,
- дана 12.06.1992. године, под бројем БП - 01/92 - 36, издао је
заповијест о именовању обавјештајних органа у 101. босанско -
бродској, 102. оџачкој, 103. дервентској, 104. модричкој, 105.
босанско - шамачкој, 106. орашкој, 107. градачачкој и 108. брчанској
бригади Хрватског вијећа одбране,
- дана 12.06.1992. године, под бројем Ур. бр. БП - 01/92 - 35, издао је
заповијест за извођење обуке са извиђачким постројбама у 102.
оџачкој и 107. градачачкој бригади Хрватског вијећа одбране,
- дана 16. септембра 1992. године, под бројем ОГ - 01/92 - 694, издао је
заповијест о формирању противоклопне ракетне сатније (водова) у
101. босанско - бродској, 103. дервентскоји 104. модричкој бригади
Хрватског вијећа одбране, те у тактичкој групи 106 и 127 и борбеним
групама 120 и 124 Војске Републике Хрватске.
---------------------------------------------------------------------------------

ПОРЕД ОВОГА ПОСТОЈЕ И :

СВЈЕДОЧЕЊА УЧЕСНИКА ДОГАЂАЈА ПРЕДРАТНИХ
ЗБИВАЊА И ЗАТОЧЕНИХ ЦИВИЛА У БОСАНСКОМ БРОДУ,
ЗА ВРИЈЕМЕ ОКУПАЦИЈЕ 1992. ГОДИНЕ


КОЈА СУ ДОКУМЕНТОВАНА НА 176 СТРАНА  А ДОКУМЕНТ СЕ ОЖЕ НАЋИ НА

WWW.NECENZURIRANO.COM

А НАВЕШЋЕМО САМО ЈЕДНО СВЕДОЧЕЊЕ ПА НЕКА СЕ И УБУДУЋЕ «СРПСКИ» ПОЛТИЧАРИ ИЗВИЊАВАЈУ УСТАШАМА.

«КОВАЧЕВИЋ (Јована) СЛОБОДАН, из Српског Брода,
57 година:
"Прије овог рата радио сам као кухар у Рафинерији нафте. Живио
сам сам женом Јованком, са којом сам стекао двоје дјеце, кћер Мирјану
(1979.) и сина Мирослава (1981.).
У августу 1992. године дошла су у мој стан два наоружана војна
полицајца ХВО, узели су ми кључеве од стана, и одвезли ме у логор на
"Стадион". Ту су ми повадили из џепова све личне ствари. Увели су ме
у канцеларију код Лепана (низак, црн). Лепан ме пит: "Имаш ли
њемачких марака"? Рекао сам му да немам. Опсовао ми је Српску мајку
и почео да удара. Улетјела су још двојица униформисаних полицајаца
са маскама на лицу и јурнули на мене. Тукли су ме палицама и рукама.
Од батињања сам задобио тешку повреду на глави, те сам се
онесвијестио. Пољевали су ме водом што је помогло да дођем свијести.
Опет ме Лепан пита: "Гдје си сакрио паре"? Рекао сам да немам новаца.
Тада су ме држећи ме испод руку, јер нисам могао да ходам, одвела су
ме друга двојица полицајаца. Увели су ме у ћелију, гдје сам затекао око
десет Срба, а међу њима сам одмах препознао Живка Ђујића из
Босанског Брода.
Цијело вријеме су долазиле групе злочинаца и то углавном пред
спавање. Тукли су нас немилосрдно. Живку су ломили прсте на рукама.

У ноћи чујемо јауке жена. Силују их. Ту сам видио и Д. из Босанског
Брода. У другим ћелијама били су такође заточени Срби. Са њима
нисмо могли да контактирамо. Моју групу су гонили да чистимо
ходник, WC и купимо опушке око логора. Ниједан опушак није смио
остати непокупљен. Једном ми је у пролазу Дара рекла да иде у
размјену.
Из тог логора су ме пребацили у дјечији вртић у Босанском
Броду. Ту сам затекао једну жени и њеног мужа. Били су из Дервенте.
Одржавали смо просторије вртића. Управник је био висок, крупан са
црном брадом. Долазила су униформисана и пијана лица да нас туку,
али он није дозвољавао. Из тог заточеништва се ишло у размјену, али
мој пут је био другачији. Шестог септембра 1992. године прабечен сам
у Славонски Брод, а одатле у Славонску Пожегу. У Славонској Пожеги
је био логора за Србе. Ту је било препуно па су нас пребацили у
Гашинце - општина Ђаково, у бившу касарну ЈНА. Ту је био и Станко
Кушљић из Босанског Брода, Лазо Ђукић са старе циглане и Радојка
Шљука (старија жена) - моја комшиница. Ту смо били смјештени под
шаторима. Било је и ту припадника других националности. Касарну је
контролисала хрватска полиција и није се могло на слободу. Поједини
полицајци, а посебно они који су били из Вуковара страшно су нас
мучили. Гасили су ми опушке по ногама скоро на сваком мјесту. Ноге
су ми биле у ранама. Иако сам имао несносне болове, нису
дозвољавали љекарску помоћ. Зубе су ми поизбијали. Једноставно
нисмо имали ни мира ни сна. У ноћи су одвозили Србе у аутобусима у
непознатом правцу. Ту је био главни заповједник Бранко Вукоје из
Дервенте. Долазе Хрвати - цивили и по шаторима траже Србе из Брода,
Дервенте и Оџака да нас туку. Ту су ме држали све до маја 1999. године
када су нас пребацили у Вараждин. Смјестили су нас у бившу касарну
ЈНА. Ту је била и Стана Кокић из Босанског Брода (старија жена), коју
још увијек, без икаквих папира држе у том логору. Осим ње, тамо је
остало 12 Срба који желе да иду својим кућама, али им не дозвољавају.
У Вараждину је умрла Милица Радовановић u1080 из села Лијешће. Тамо ми
је OHCR, путем Амбасаде БиХ у Загребу, обезбиједио документа како
бих могао несметано путовати. У новембру 1999. године пустили су ме
на слободу. У заточеништву су ме хрватске власти, као цивила и
невина човјека држали преко седам година и три мјесеца, што могу да
докажем документима која сам сачувао. Нажалост ни једна институција
из наше земље или иностранства није ни покушала да ми помогне.

Посљедице мучења су такве да ни данас не могу нормално да
спавам. Физички су ме толико уништили да тешком муком обављам
радне задатке.
На крају желим да кажем и слиједеће. Цијело вријеме проведено
у Хрватској био сам заточен са статусом логораша. Али без обзира на
ту чиљеницу, Министарство за избјеглице и расељена лица - Одсјек
Министарства Српски Брод, да би помогао мој повратак породици,
морали су хрватским властима да упуте потврду за мој добровољни
повратак као избјеглице - расељеног лица. И то је једна од
примијењених метода којима је хрватска власт прикривала своје
злочине."