Apsolutno. Izvorska odnosno oligomineralna voda je prilicno  identicna `cesmovaci` samo sto je kvalitetnija i cistija, pakuje se u asepticnim uslovima, za razliku od cesmovace nema peska, krecnjaka i hlora i ima plemenito geografsko poreklo (obicno je u pitanju neka planina). Razlika je kao kada uporedjujemo stono crno vino i vrhunsko crno vino sa geografskim poreklom...i jedno i drugo je vino..ali je znacajna razlika u kvalitetu i ukusu.

Problem je sto nasi mediji konstantno brkaju pojmove flasirana voda, mineralna voda, kisela voda...Flasirana voda je zapravo zajednicki imenitelj za sve vode u flasama. Svaka voda je mineralna jer sve one - od cesmovace do teske vode u nuklearkama imaju odredjene minerale u sebi. Pod mineralnim vodama kod nas se zapravo podrazumevaju visokomineralne vode koje karakterise visok procenat minerala. Kod nas je za takve vode cest termin i kisela voda jer su gotovo sve visokomineralne vode gazirane. Sa kiselim vodama treba voditi racuna jer zbog visokog sadrzaja natrijuma mogu da uticu na povisenje krvnog pritiska. Kisele vode sadrze od 200 do 1000 mg natrijuma po litru.
 
Kada kupujete izvorsku vodu - reper treba da vam bude kolicina natrijuma (Na). Sto je blizi meri od 20 mg po litru to bolje - i to je ono sto Vodu Vodu i Aqua Vivu cini najboljim izvorskim vodama u Srbiji. Postoje i neke oligomineralne voda koje imaju extremno nisku kolicinu natrijuma npr 1  mg po litru. One nisu dobre jer toliko niska kolicina natrijuma cesto znaci i odsustvo elektrolitnog balansa u toj vodi..odnosno da je toliko isposcena od prisustva minerala da je hemijski bliza destilovanoj vodi nego ljudskoj vodi za pice.

Sledeci put kada u radnji kupujete vodu - pre nego sto napravite izbor bacite pogled na etiketu mineralnog sastava, cudo je koliko toga bitnog moze da vam kaze ako znate sta treba da gledate  .

Konzumiranje cesmovace prepoporucujem da svedete na minimum ili nulu jer je najbolji nacin za stvaranje kamenca na zubima kao i peska i kamena u bubregu...Drugo - sva hemija, pesticidi i kanalizacija uzvodno od Beograda prolaze kroz tu istu Savu odakle dobijamo vodu za pice iz cesme...koliko god je preciscavali to je ipak prilicno losa voda.


 

 

 

a, da li se u izvorsku vodu dodaju jod i fluor neophodni za normalan razvoj i funkcionisanje organizma... 
s druge strane, ovde je navedeno da izvorske vode prakticno ne postoje, vec da su oligomineralne koje se prodaju kao izvorske vode u sustini vestacki napravljene..
da li je to obmana potrosaca ili se danas od potrosaca zahteva da ima diplomu diplomiranog hemicara?

---

JANEZI LUDI ZA "JAFOM"

Bosanci obožavaju i miris i ukus "grand kafe", Hrvati "smoki", a Slovenci, pored "jafe", "plazmu" i "pelinkovac"


Najbolje plasirani srpski proizvod u Makedoniji je "Dijamantov" margarin, ali je on ipak tek na 27 mestu, jer Albanci masovno bojkotuju srpsku robu

BEOGRAD - Hrvati i Slovenci obožavaju srpski "jafa keks", Bosanci  miris i ukus "grand kafe", a u Makedoniji su omiljeni "Dijamantovi" margarini. Daljem proboju srpske robe na eks-ju tržišta, prema mišljenju stručnjaka, "vetar u leđa" daće potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA). Na taj način Srbija stiče pravo da svoje proizvode bez carine plasira na tržišta svih zemalja koje su ranije parafirale ovaj dokument. U zonu slobodne trgovine već su stupile Makedonija, Bugarska, Hrvatska, Crna Gora, Rumunija, Albanija...
Istraživanja agencije "PGM konsalt" o najpopularnijim brendovima na teritoriji bivših jugoslovenskih zemalja pokazuje zanimljive podatke o prisustvu naših brendova "preko grane".
- Istraživanje se istom metodologijom obavlja u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Makedoniji i Bosni i Hercegovini. Kada je reč o uspehu naših brendova, najviše šansi imamo na slovenačkom tržištu jer se njihovi potrošači iz prošlih vremena sa "čežnjom" sećaju proizvoda poput "plazme", "jafe", "pelinkovca" - kaže za Press Aleksandra Jovanović iz beogradske agencije "PGM konsalt".
Najnovije testiranje ukusa nekadašnjih Jugoslovena za period prve polovine 2006. pokazuje da je najbolje plasiran srpski brend na slovenačkom i hrvatskom tržištu "jafa keks" iz Fabrike biskvita "Crvenka". Ipak, prisutnost naših proizvoda u ovim zemljama još uvek je skromna.
- Razlog za odsustvo većeg broja naših brendova sa ovih tržišta trebalo bi pre svega tražiti u dogovoru o izvozu i uvozu sa tim zemljama na najvišem nivou. Trgovački lanci takođe igraju bitnu ulogu jer oni biraju šta će staviti na svoje police. Bitne stavke čine i poverenje u kvalitet i želje potrošača za tačno određenom robom, kao i prisustvo poznatih brendova multinacionalnih kompanija - objašnjava Aleksandra Jovanović.
Prema njenim rečima, hrvatski i slovenački proizvodi posmatraju se kao mnogo bliži Evropi i njihovim standardima, te su samim tim poželjniji od srpskih.
"PGM konsalt" počeo je ove godine sa istraživanjem i na makedonskom tržištu i utvrdio da su hrvatski proizvodi zasad ipak omiljeniji od srpskih.
- Srpski brendovi imali su manji zastoj u periodu sankcija, dok to nije bio slučaj sa hrvatskim proizvodima, koji i sada imaju mnogo agresivnije reklame nego naši proizvodi. Jedino za "Nektar" bi se moglo reći da ima zaista učestalu i agresivnu kampanju u Makedoniji - napominju u agenciji "PGM konsalt", i dodaju da veliki procenat albanskih potrošača u ovoj zemlji u potpunosti bojkotuje srpsku robu!
Najbolje plasirani srpski proizvodi u Makedoniji su "Dijamantov" margarin i ulje, ali su oni ipak tek na 27. mestu omiljenih brendova među Makedoncima.
S druge strane, analitičari iz agencije "PGM konsalt" ističu da je pozicija naše robe u BiH mnogo bolja nego u bilo kojoj drugoj eks-ju republici, a za to su najzaslužniji stanovnici Republike Srpske, koji se najčešće opredeljuju za robu iz "bratske" Srbije. Prema istraživanju PGM-a, ubedljivo najomiljeniji srpski brend među stanovnicima Bosne i Hercegovine je "grand kafa".
A. DRAGOVIĆ

Srpski brendovi na eks-ju tržištima

Slovenija i Hrvatska
Crvenka: "jafa keks"
SL-Takovo: "eurokrem"
Pionir: "medeno srce", bombone, čokolade, keks
Soko Štark: "smoki", "piškote", čokolada "najlepše želje"...
Marbo: "čipsi", grickalice, "minut pire"
Bambi: "plazma keks"
Si & Si: gorki list "pelinkovac"
Polimark: kečap

Bosna i Hercegovina (osim već nabrojanih na hrvatskom i slovenačkom tržištu):
"grand kafa"
"donkafe"
Dijamant: margarin "dobro jutro"
"fidelinka" testenine
"knjaz miloš"

Makedonija:
Dijamant: margarin, ulje
Marbo: "čipsi"
"grand kafa"
Nektar: sokovi
"boni" i "jap" ulošci
"perfeks" toalet papir

* Izvor: "PGM konsalt"


Izvor: Press

Dear Anea,

Procitao sam tekst, novinarka konstantno brka pojmove i uopste nije lepo objasnila klasifikaciju voda.

Voda ne treba da bude medicinski multivitaminskii napitak koji leci gusavost i karijes vec samo voda. Jodu i fluoru nije mesto u vodi i to nisu prirodni sastojci vode (osim nekih retkih prirodnih mineralnih voda koje same po sebi imaju jod poput Minakve i to joj daje onaj specifican ukus)

Jod)
Zbog bolesti gusavosti vlasti sirom sveta su razmisljale u koju namirnicu da stave jod koju stanovnistvo svakodnevno koristi. Konacan izbor je pao na kuhinjsku so - i ona se zato danas obavezno jodira svuda u svetu.

Fluor)
Zbog lose oralne higijene i kvarnih zuba stanovnistva fluor se ponegde u svetu vestacki dodaje u vodovodne vode. Negde daju deci u skolama tabletice sa fluorom. Vodovodna voda sa fluorom se nije pokazalo kao idealno resenje zato sto: ne koriste svi vodovodnu vodu, zato sto fluor nije preterano zdrav da se konstantno unosi u organizam i zato sto je ipak najbolje koristiti cetkicu & pastu za zube.


Evo preciznije klasifikacije voda - da ne bude zabuna zbog povrsnih tekstova iz novina:


- Prirodna visokomineralna voda (Knjaz Milos, Heba, Vrnjci, Karadjorje, Donat Mg, Radenska). To su vode sa prirodnog izvora sa visokim procentom minerala i upravo zbog toga ne bi trebalo da se koriste kao potpuna zamena za pijacu vodu jer mogu da: povecaju krvni pritisak, izazovu talozenje u bubrezima, itd itd. Ona sa druge strane mogu da budu i blagotvorne ako se umereno koriste jer imaju minerale koji su dobri za ljudsko zdravlje - magnezijum, selen, jod itd.

- Prirodne oligomineralne vode (Aqua Viva, Voda Voda, Eko Voda, Rosa, Vujic voda, Jana, Izvir, Evian, itd itd itd). To su vode sa prirodnog izvora sa niskim procentom minerala i zapravo predstavljaju kvalitetnu pijacu vodu sa geografskim poreklom. Najbolje oligomineralne vode su one cija se kolicina natrijuma krece izmedju 10 i 40.

Svetski jet set pije oligomineralne vode izvadjenih sa glecera leda poput branda Ice Age starih hiljadama godina....ali to su vec perverzije koje astronomski kostaju.

- Vestacke mineralne i vestacke oligomineralne vode. To su obicne destilovane vode koje su industrijski obogacene sa odredjenim mineralima. Jedina voda kod nas tog tipa bila je Leda..nisam je davno video u prodaji. 

- Voda iz cesme - najcesce dolazi iz gradskih/seoskih vodovoda. Crpi se ili iz izvora - reni bunara ili se dobija preciscavanjem recne vode. Kvalitet vode iz cesme izuzetno varira i zavisi od toga odakle se crpi voda, koliko su zagadjene reke, podzemne vode i sl, da li su vodovodne cevi olovne, da li imaju azbesta...da li u zemlji ima arsena, vestackih djubriva, nitrita, fosfata

Ja misilim da u BiH ima dosta vise poizvoda iz Srbije nego gore navedeno...

Uzecu jedan zanimljiv primjer sa pivom. Na istoku Republike Srpske se mnogo vise konzumira Jelen pivo nego bilo koje drugo. Na zapadu se najvise konzumira domaci, banjalucki Nektar... 

a na jugu?
...........

Ta grand kafa je prevara.
vjerovatno je to u tekstu reklama, posto je odvratna i rijetko je ko kupuje. svi ti nabrojeni proizvodi bolje se prodaju od Grand kafe. iako oni imaju najagresivniju kampanju. sto se da vidjeti iz teksta.

нема југ...само исток и запад, због географског облика миле нам Републике Српске...

и ја мислим да је гранд кафа бљак...
добра је ц кафа, али како кад, некад имају одличну серију а некад - ужас....

E pa vidis nije u pitanju S.F.- nazalost taj proizvodjac(a jedan je od najvecih, ako ne i najveci) budzi natrijum-fosfat u vecim kolicinama u slaninu, koju popularno zovu bakon(ona lepa, socna sto ti se slanina topi u ustima a meso je izrazitno sjajno i vlazno) pa tako tim istim jedinjenjem veze vodu koja mu sluzi da bi zaradio na odnosu cena-kolicina(to je kao kad oni cigani u dok. Dajani kvase karton). E sad fosfati kad udju u krv u vecoj kolicini no sto bi bilo normalno oni se vezu za kalcijum koga ima najvise u kostima. I onda dobijes osteoporozu...(daleko bilo). Inace dodaju se jos nitrati i nitriti kako bi boja bila sto izrazitija i postojanija, ali to nije samo slucaj sa slaninom. O Jugoinspektu i JUS-u necu ni da otvaram diskusiju, prosle godine sam "saradjivao" sa njima radeci u prehrambenoj industriji, i nema sta ljudi su profesionalci, mozes ih kupiti domacom rakijom od ringlova(ljudi vole domace). Ono sto sam hteo da kazem predhodnim postovima jeste da nisu toliko krivi gramzivi domaci proizvodjaci(a i strani koji izvoze u nasu zemlju svakojako djubre) koliko su relevantne institucije koje bi trebale beskompromisno da ih kontrolisu i da samim tim nas i sebe zastite. Jos jedan primer kako funkcionisu te institucije je slucaj Porodice Bistrih Potoka vs. austrijski koncern i sporni kamenolom.Sta vise reci...

Daj Vlado molim te ..... pa Tomašević je velik distributer Podravke i Fruktala ...... prema tome o čemu pričamo .....

   http://tomasevic.net/program.php

ma nemoj, a druga liga rs grupa jug? fk romanija trece mjesto? 

GOSPODARSTVO U Vojvodini otvoren drugi trgovački centar KTC-a

Katavićev trgovački lanac osvaja Srbiju

KRIŽEVCI, APATIN - Podravkina vegeta, keksi zagrebačkog  Kraša i Franckova jubilarna kava bili su najtraženiji hrvatski  proizvodi koje su prekjučer kupovali prvi kupci u trgovačkom  centru KTC-a u Apatinu. Jedva dočekavši svečano otvorenje - oni  su s kolicima strpljivo čekali u redu na ulazak, razgledanje  i kupnju.

Najveće ulaganje
To je u Srbiji već drugi robni centar križevačkog  obiteljskog poduzeća Ivana Katavića, izgrađen u rekordna  četiri mjeseca nakon otvorenja prvoga centra u Subotici. 
 Na donedavnoj ledini uz glavnu prometnicu u Somborskoj ulici  bez broja uređeno je 2500 četvornih metara prodajnog prostora  s velikim parkiralištem, restoran za 400 gostiju, benzinska  postaja i praonica kamiona. U gradnju i opremu uloženo je oko  4,5 milijuna eura. To je zasad najveće strano ulaganje u  Apatinu, općini s 35.000 stanovnika, jednoj od najrazvijenih u  Vojvodini, gdje će se na godinu početi uređivati najveća  turistička lučica na Dunavu.

Još šest centara
Predsjednik pokrajinske vlade  Vojvodine, Bojan Pajtić, koji je s predsjednikom Uprave KTC-a  Ivanom Katavićem prerezao vrpcu novog robnog centra, posebno  je zahvalio što je KTC zaposlio još pedesetak novih radnih  mjesta u Vojvodini.   Za jedno radno mjesto natjecalo se po desetero ljudi, pa nije  bilo nimalo jednostavno odabrati prodavače i drugo osoblje -  kazao je Ivan Katavić, ne skrivajući zadovoljstvo zbog pohvala  i čestitki domaćina.
On je ujedno najavio skoro otvaranje i  trećeg robnog centra s restoranom i pratećim sadržajima u  Somboru, a na godinu i u Kikindi, Bečeju, Senti, Vrbasu i  Bačkoj Topoli. Time će križevački trgovački lanac postati  najraširenije hrvatsko poduzeće na tržištu Srbije koje ujedno  promiče i izvoz hrvatskih proizvoda. Po uzoru na robne centre u Hrvatskoj, poduzeće će razvijati i proizvodnju povrća i voća s  vojvođanskim poljodjelcima.

http://www.vecernji-list.hr