Nacionalizam je teska droga. Skidanje s te droge je teško. Remisije su neizbežne. Mora se pokušavati više puta. Svaka droga je privlačna, u tome je upravo njena opasnost. Droga nacionalizma je privlačna, jer se pod njom:
* ne vidi bolna realnost (na njeno mesto stupaju halucinacije, fantazmi, iluzije privilegovane posebnosti, neostvarive želje, sumanute predstave svemoći); * oslobađa od teških zahteva svakodnevnice, razuma i morala (svi ti zahtevi su nepravedni); * ukida odgovornost za sopstvenu sudbinu (mi smo a priori nevini, jer smo najlepši, za sve su krivi drugi);
Melem je za ugroženo osećanje samopoštovanja (možda sam ja ništa, ali mi smo sve);
Podstiče slatko samosažaljenje (niko me ne razume, evo šta su mi uradili).
Svaka droga nas kratkotrajno i prividno «usrećuje». Svaka droga nas uvodi u «raj budala». Zato će zavisnik učiniti sve, bez izuzetka, da svoju zavisnost redovno i obilato hrani. Kako ga droga slabi, tako raste strah od apstinenacijalne krize. Kako raste taj strah, tako se smanjuje sposobnost otpora, inhibicije samodestruktivnog poriva, a stvarnost, u koju bi se trebalo vratiti, postaje sve neprijatnija. I samim tim droga sve «potrebnija».
Prvi korak je priznavanje problema. Taj korak je zastrašujući i od njega se bolesnik brani samoizolacijom. Bez pomoći spolja, adikcija, pogotovo poodmakla i zapuštena, je nepobediva. Treba ući u Evropsku uniju.
februar 2003: "Olos ne moze jos dugo da vlada Srbijom, olos ce morati na dno duboke i mutne reke, gde mu je mesto!" - Vojislav Seselj "Ako neko od vas vidi negde Zorana Djindjica, recite mu da je i Tito pred smrt imao problema sa nogom!" - Tomislav Nikolic
Tema: 
