Potomci vikinga danas konzumiraju neka od jela koja su jeli i sami vikinzi...



Ima nečega u bajkovitim jelima sa surutkom i gruševinom, u ovsenoj kaši i voćnim korpicama koje su u vezi sa drevnom prošlošću. Potomci vikinga danas konzumiraju neka od jela koja su jeli i sami vikinzi, piše "Politika".

Oni su voleli ostrige i dagnje. Naslađivali su se ovčetinom, sirom, kupusom, jabukama, jagodastim plodovima i orasima – svim onim što i danas spada u osnovne životne namirnice Skandinavaca.

Vikinzi su gajili piliće i guske. Lovili su divlje ptice, losove, jelene i medvede, baš kao što to čine i njihovi naslednici. Norvežani, tako, tvrde da šnicla od kita, marinirana na odgovarajući način i ispečena na roštilju, može da ima tako dobar ukus kao i govedina. Neki Šveđani luduju za dimljenim konjskim mesom, koje nazivaju "hamburgerom" i kupuju ga tanko sečeno.

Skandinavska kuhinja je raznolika - od ribe, svinjetine i živine sve do cvekle, krompira, krastavaca, mirođije, peršuna i rena i jabuka pečenih u rerni ili na roštilju, ali i dimljenih. Jela se pripremaju jednostavno, bez dodataka pa hrana zadržava sopstveni ukus.

Sastojci skandinavske kuhinje potiču iz mora, slatkovodnih jezera ili iz zemlje. Neki, kao što su brusnice ili pečurke, ne samo da potiču iz šume, već sobom na trpezu donose miris bora i breze. Upravo je ova ukusna veza sa prirodom ta koja skandinavsku kuhinju čini atraktivnom.

Izolacija Skandinavije neizbežno je pomogla nastanak mnogih lokalnih jela i tradicije. Sa dalekog severa stiže jedan od najvećih i najpoznatijih skandinavskih delikatesa – losos u salamuri. U ovom sočnom jelu, pripremljenom sa šećerom, solju, belim biberom i mirođijom, sada uživaju i Danci.

Pored izolacije Skandinavije i međusobne izolacije samih Skandinavaca postoji još nešto elementarnije što je odredilo karakter hrane i kuvanja – klima, i to posebno zima. Čak i danas zima i dalje predstavlja neizbežnu životnu činjenicu na severu.

Ovo godišnje doba rano dolazi i traje dugo i, ono što je najgore, ako se posmatra sa savremenog stanovišta, jeste to što je ona vrlo mračna i nevesela. Vekovima je formirala način razmišljanja ljudi, koji su svoju energiju tokom kratkog, grozničavog godišnjeg doba uzgoja i rasta posvećivali samo jednom – da prežive zimu.

Razlog što veliki deo hrane iz ove oblasti ima slan ukus ili je dimljena, ukiseljena ili sušena jeste upravo zima. Konzerviranje hrane bilo je veoma važno jer je predstavljalo jedini način da se obezbedi opstanak.

Vikinzi su veoma rano shvatili i naučili da dime, suše i usoljavaju meso i ribu. Pronalazeći načine da prežive tešku i oskudnu zimu, uspevali su da dođu i do sredstava koja su omogućavala njihova duga putovanja pored mora. Sa sobom su nosili nekvarljive prehrambene proizvode, a posebno sušeni bakalar, koji ne samo da je bio izvanredan izvor proteina, već i roba koja se sjajno prodavala u drugim zemljama.

Kuvanje na skandinavski način predstavlja ponovno stvaranje prošlosti. Mnogi od recepata koji se danas koriste četiri stotine godina su se prenosili s kolena na koleno, kao narodne pesme.



Izvor: MTS-Mondo