Putovanja i odmori na egzotičnim mestima često mogu da se pretvore u moćnu moru ukoliko se ne obrati pažnja na rizike po zdravlje, koji mogu dovesti i do fatalnog ishoda. Destinacije na kojima turista mora posebno da vodi računa o svom zdravlju su pre svega zemlje Afrike, Južne Amerike i Azije. Povećanje broja putovanja u egzotične i jeftine krajeve sveta dovodi turistu u situaciju da se suočava s higijenskim uslovima i načinom ishrane na koje nije navikao, što u kombinaciji s insektima i ostalim životinjskim svetom koji je nama stran dovodi do potencijalne opasnosti po zdravlje. Ovde ćemo navesti samo neke primere opasnosti koje vas mogu zadesiti na putovanju, kao i načine da preventivno delujete i tako sebe sačuvate od mogućih infekcija i zaraznih bolesti.

Malarija

Ova bolest je karakteristična za oblasti s tropskom klimom i velikom vlažnošću vazduha. Južnoafrička Republika, Bocvana, Indija, Karibi i karipska ostrva i Centralna Amerika su potencijalno najopasnija mesta; tačnije, sve oblasti koje imaju tropsku klimu i veliku vlažnost vazduha su potencijalni izvori malarije. Malariju prenosi malarični komarac, koji svojim ubodom u telo žrtve ubrizga parazita plazmodijum. Od 9 do 14 dana posle uboda javljaju se simptomi bolesti: groznica, glavobolja, povraćanje... S pojavom prvih simptoma treba se obratiti lekaru kako bi se mogla sprovesti adekvatna terapija. Ova bolest nije nimalo naivna, i ukoliko se ne reaguje na vreme, može dovesti i do smrti inficirane osobe. Stoga na putovanjima gde postoji opasnost od ujeda malaričnog komarca treba sprovoditi mere preventivnog delovanja. U hotelskoj sobi obavezno tražite krevete s mrežom protiv komaraca, koja je, ako je to moguće, tretirana insekticidom. Upotrebljavajte i sva moguća sredstva za zaštitu od komaraca (u vidu stika, aerosola ili kreme). Ako kampujete, izbegavajte postavljanje šatora i noćenje pored močvara, jama punih vode i drugih mesta gde se komarci legu.

Kolera

Ma koliko nama to zvučalo neverovatno, ova bolest se i dan-danas može zaraditi na egzotičnim putovanjima. Kolera, koja je u Evropi iskorenjena još početkom 20. veka, vreba na mestima koja imaju problem s higijenom i nerešene probleme s kanalizacijom i prečišćavanjem otpadnih voda. Latinska Amerika, Afrika i Azija su kontinenti na kojima ova opaka bolest vreba. Kolera se može dobiti konsumiranjem hrane i vode koja je zaražena bakterijom kolere (vibrio cholerae), odnosno, ukoliko se ova bolest javlja u epidemijskom obliku, prilikom kontakta sa zaraženom osobom. Teški oblik kolere karakterišu teška vodena dijareja, povraćanje i grčevi u nogama. Nagli gubitak tečnosti dovodi do dehidracije i šoka, što u najtežim slučajevima može dovesti i do smrti. Lečenje kolere se veoma brzo i uspešno sprovodi brzom zamenom tečnosti i soli, koja se gubi usled dijareje. Dovoljna je čista voda u kojoj su rastvoreni šećer i so. Mere opreza su upotreba isključivo flaširane vode i vode koja dolazi iz sigurnih izvora i izbegavanje hrane na mestima koja su higijenski "sumnjiva". Ono što je specifično za koleru, a tiče se hrane, jeste to da treba izbegavati nedopečenu ili nekuvanu ribu i školjke.

Žuta groznica

Evo još jedne bolesti koju prenosi komarac, a prisutna je u tropskim krajevima. Prenosi je "stanovnik" surle nosa komarca - virus, i može da se dobije isključivo u podsaharskoj Africi i tropskoj Južnoj Americi, gde se može javiti i u vidu epidemije. Simptomi ove bolesti variraju od laganih, ne težih od simptoma običnog gripa, pa do hepatitisa i hemoragične groznice. U Africi, gde ova bolest beleži i najveći broj prijavljenih slučajeva, stopa smrtnosti je veća od 20 odsto. U Južnoj Americi ova bolest se najčešće javlja u područjima Bolivije, Brazila, Ekvadora, Kolumbije, Venecuele i Perua. Pored toga što mere predostrožnosti predviđaju obaveznu vakcinaciju, kao mere opreza treba spomenuti i sledeće: boravite u provetrenim prostorijama ili prostorijama s klima-uređajima; nosite odeću s dugim rukavima i duge pantalone kako biste izbegli nepotrebne ujede komaraca; koristite sredstava za zaštitu od ujeda komaraca, koja možete nanosti i na odeću ili na otkrivene delove tela. Ništa lošije nije ni nošenje zaštitne mreže protiv komaraca (mreža za krevet).

Ovde smo spomenuli samo neke od bolesti koje vrebaju na putovanjima u egzotične krajeve, i to one najopasnije. U svakom slučaju, pre polaska na put proverite sa svojim lekarom, ili se raspitajte u turističkoj agenciji, da li je vakcinacija obavezna za destinaciju koju ste odabrali, a ako nije, koje su bolesti specifične za zemlju koju nameravate da posetite i kakav je nivo higijene i životnih uslova uopšte. Ono što za lokalno stanovništvo ne predstavlja nikakvu opasnost, na primer, voda iz lokalnog vodovoda, za vas može biti veoma opasno, jer organizmu koji nije navikao na određene bakterije i nema stečeni imunitet ta ista voda može zagorčati uživanje u dugo planiranom egzotičnom putovanju. U svakom slučaju, oprez i uživajte!

Izvor: Krstarica

Putovanja u daleke egzotične krajeve nisu nešto što nam se često dešava. Ipak, barem nekoliko puta u životu naći ćete se u tim neuobičajenim situacijama, u uslovima na kakve niste navikli. Tada treba znati kako da zaštitite svoje zdravlje.

Pre nego što otputujete, treba da se pobrinete da odete zdravi. Posetite doktora najmanje šest nedelja pre puta. Dobro se informišite o zemlji u koju idete i o eventualnim zdravstvenim rizicima kojima tamo možete biti izloženi. I o tome porazgovarajte sa svojim lekarem, da biste saznali da li treba da preduzmete neke dodatne mere opreza i koje lekove bi bilo dobro da imate uz sebe. Na primer, ljudi koji imaju srčanu manu trebalo bi da izbegnu duge periode nepomičnog sedenja, što se dešava u dugim avionskim letovima. Rešenje bi moglo da bude drugačija organizacija puta - više kraćih letova umesto jednog veoma dugog. Takođe, doktor može prilagoditi vaše lekove drugačijim uslovima koje ćete imati na putovanju.

Šta možete preduzeti radi prevencije?

Vakcina protiv hepatitisa A preporučuje se za putovanja u zemlje u razvoju, u kojima je ova bolest rasprostranjena. Vaša deca treba da budu vakcinisana protiv difterije i rubeola. Iako su ove bolesti gotovo iskorenjene, ipak ih ima u nekim oblastima. Ako planirate da otputujete u područja na kojima vlada malarija, obavezno ponesite odgovarajuće lekove.

Najvažnije je da se dobro informišete: da li je u zemlji u koju putujete voda dobra za piće; da li su insekti, na primer, komarci prenosioci bolesti; da li je vazduh zagađen; da li je bezbedno plivati u jezerima ili okeanu; da li postoji opasnost od sunčanice i dr.

Evo nekih uopštenih saveta.

Većina nerazvijenih zemalja nema dobru pijaću vodu, tako da je za svaki slučaj bolje da za piće koristite flaširanu ili da je pijete prokuvanu - u obliku čaja ili kafe.

Nemojte jesti sirovo voće, povrće, meso i morske plodove. Iako to ume da deluje primamljivo, izbegavajte hranu i piće od uličnih prodavaca.

Ostanite u zatvorenom prostoru tokom najtoplijih časova u danu i nosite naočare za sunce.


Izvor: Krstarica