Edvard III
 
Edvard III (13. novembar 1312. - 21. jun 1377.) je bio jedan od najuspešnijih engleskih kranjeva u Srednjem veku. Vladao je 50 godina, od 1327. do 1377. Tokom njegove vlasti Engleska se proširila na Škotsku i delove Francuske. Povezan je sa dva duga i značajna rata evropske i engleske istorije, Stogodišnji rat i Rat Ruža. Nosi titulu kralj Francuske od 1340. tako da su engleski kraljevi tu titulu nosili sve do 1802.

Rani period vlasti

Otac mu je bio kralj Edvard II , a majka Izabela Francuska. Edvard III je krunisan 25. januara 1327., kada je imao 14 godina. Imao je 13 dece, od čega 5 sinova, koji su doživeli zrelost. Najstariji sin je bio prestolonaslednik i čuveni vojskovođa Edvard Crni Princ, koji je imao epitet crni zbog crnog oklopa. Ipak Edvard Crni Princ nije doživeo da bude kralj.


Njegov ujak Karlo IV Lepi umire u Francuskoj bez muških naslednika. Braća Karla IV Lepog su isto umrla bez muških naslednika. Karlo IV Lepi je imao sestru Izabelu Francusku, majku Edvarda III . Time Edvard III postaje najstariji muški naslednik kralja Filipa IV Lepog (oca Izabele Francuske i Karla IV Lepog ). S drige strane Francuzi smatraju da je Filip VI Valoa naslednik, jer je sin od Karla Valoa, koji je brat Filipa IV Lepog. Po Francuzima i Salijskom zakonu nasleđivanje ne može ići kroz žensku liniju.


Izabela Francuska i njen ljubavnik Rodžer Mortimer su sudelovali u zbacivanju kralja Edvarda II sa prestola. Edvarda III su postavili da bude kralj sa 14 godina, a faktički su njegova majka Izabela Francuska i Mortimer vladali u ime Edvarda III . Kad je Edvard III u novembru 1330. ispunio 18 godina on preuzima punu kontrolu. Mortimera baca u zatvor i sudi na smrt, a majku Izabelu Francusku sklanja od vlasti.

Tokom vlasti Edvarda III stalno se ratovalo sa Škotskom, ali mnogo više sa Francuskom. Njegov prvi vojni uspeh je bitka kod Halidon Hila 1333., u kojoj pobeđuje Davida II Škotskog.

Stogodišnji rat

Filip VI Valoa započinje 1337. stogodišnji rat protiv Engleske sa željom da dobije Akvitaniju. Edvard III je ušao u savez sa Flandrijom. U početku rata Francuska je imala više uspeha . Posle bitke kod Slujsa 1340. francuska flota prestaje dominirati i napadati engleska naselja. Edvard III se 1340. formalno proglašava kraljem Francuske.

Osvojio je i popalio Normandiju 1346., a nakon toga u bici kod Kresija 1346. velikom pobedom je dokrajčio mit o francuskim vitezovima. Nakon toga 1347. osvaja Kale, a u borbi protiv Škota zarobljavaju Davida II.

Pojava kuge 1348. zaustavlja vojne pohode i jedne i druge strane.

Edvard Crni Princ je bio princ prestolonaslednik. Izvršio je invaziju Gaskonje 1356. i pobedio u bici kod Poatjea. Pri tome je zarobio francuskog kralja Jovana II Dobrog. Edvard III je ponovo napadao Francusku posle žakerije, pobune seljaka 1358. u Francuskoj. Međutim ne uspeva da osvoji ni Pariz ni Rejms. Prvi deo stogodišnjeg rata završio se 1360. sporazumom u Bretanji, po kome Englezima pripada Akvitanija i Kale, a Francuzi trebaju platiti ogroman otkup za svoga kralja.

Posle dolaska na vlast Karla V Mudrog Francuzi su izbegavajući velike bitke osvajali grad za gradom u Akvitaniji.
 
Veliki pečat od Edvarda III

Domaći događaji i lični život

Dok je Edvard ratovao van zemlje vlast je ostavljao u rukama svog mlađeg brata. Engleska je ekonomski napredovala razvojem trgovine vunom, ali kuga zvana Crna Smrt je imala značajan uticaj na Englesku i njen prosperitet.

Porezi na zemlju su pre njega bili glavni izvor kraljevskih prihoda. Edvard je uveo nove poreze na trgovinu, koji su postali glavni izvor prihoda. Sve do Edvarda III francuski je bio glavni jezik engleskog plemstva, ali Edvard III to menja i donosi 1362 zakon po kome je engleski službeni jezik u sudovima.

Kako se suočavao sa porazima u Francuskoj, tako je tražio od parlamenta da donose nove poreze na trgovinu vinom i vunom. Ponovo izbija kuga 1374-1375.
 
Sinovi Edvarda III i Rat Ruža

Rat Ruža je bio rat za nasleđe engleskog trona, a vodio se među naslednicima 5 sinova od Edvarda III. Svaka od 5 grana je na svoj način polagala pravo na krunu. Tih 5 sinova su :
Edvard Crni Pric (1330.-1376) , vojvoda od Kornvola, princ od Velsa

Bio je najstariji sin od Edvarda III. Njegovo jedino preživelo dete je Ričard II, koji je postao kralj 1377. Ričard II međutim nije imao naslednika.
Lionel od Antverpena (1338-1368)
Džon od Ganta (1340-1399) vojvoda od Lankastera
Edmund Lanli (1341 - 1402) vojvoda od Jorka
Tomas Vudstok (1355-1397) vojvoda od Gločestera

Izvor: Wikipedia